Да ли шетња може да буде лек за депресију?
Зорица
Чачак
Да. Неки чак тврде да је шетња делотворна попут лекова. Истраживање спроведено на испитаницима старим између 24 и 45 година показало је да су получасовна шетња или физичко вежбање имали исто или чак боље дејство на депресију од лекова. Притом, знаци депресије смањили су се за готово педесет одсто.
Изгледа да депресивним пацијентима помаже и медитација. Тако, рецимо, медитација коју упражњавају тибетански калуђери производи посебне мождане гама-таласе. Потпомогнут оваквом техником, човеков мозак може да лучи сопствени допамин, хормон чији недостатак често узрокује депресију.
Многи стручњаци пак верују да је најбољи вид лечења одлазак на психотерапију уз коришћење лекова, при чему је пацијентов лични труд најзначајнији чинилац у борби против овог обољења.
Зашто је човек дужи 0,6 центиметара кад спава?
Синиша
Барајево
Од тренутка кад човек увече легне у кревет док се ујутру не пробуди, може да „порасте” и до два центиметра. Наравно, ради се само о тренутном, лажном расту. Кичмени стуб чине одвојене кости, пршљенови међусобно повезани прстенастим зглобом. Хрскавичави јастучић између сваког пара пршљенова омогућава им да се окрећу и лако нагињу један према другом. Они се понашају и као „амортизери” који штите кичму при паду или ударцу.
Док током дана обављамо различите послове, јастучићи се између пршљенова „сабијају”, јер кичмени стуб трпи оптерећења. Увече, кад се опружимо у постељи, ти јастучићи се, упијајући хранљиве материје, обнављају и „нарасту”. Кичмена мождина се опушта и чини се као да смо добили у висини.
Зашто вода за нес кафу не мора да проври?
Александра
Ниш
У нашем језику одомаћио се назив нескафе (или још нашкије – нес кафа) за црни напитак једноставан за припрему. Ради се о инстант кафи која се први пут појавила у Великој Британији 1771. године и потом је усавршавана. Преломни тренутак забележен је прво 1901. године, када је Сартори Като, хемичар јапанског порекла из Чикага, поједноставио припремање: кафу у праху било је довољно прелити топлом водом. Масовна производња почела је 1909. године у САД, захваљујући поступку Џорџа Луиса Вашингтона (1871–1946). америчког изумитеља белгијског порекла. Постаје омиљен за време Првог, потом и Другог светског рата, када амерички војници благосиљају Вашингтона што им је подарио окрепљујући напитак који с лакоћом могу да припреме и у рововима. Када је швајцарска фабрика „Нестле” 1938. године на тржиште послала кафу у праху и гранулама, почело је да се говори о нескафеу, сложеници од имена произвођача и кафе, која је код нас прихваћена као синоним за инстант кафу.
Да би се добио фини прах или ситне грануле, зелена зрна кафе морају да се прже од осам до петнаест минута на температури и до сто шездесет пет степени Целзијуса. Потом се зрна мељу и добија се ситан прах или грануле величине од 0,5 до 1,1 милиметар. Тако испржена и уситњена зрна потапају се и филтрирају у води такође на високим температурама (150–180 степени Целзијуса), а онда се из смесе посебним поступком „извлачи” вода. Дакле, нескафе се лако раствори и у води која не мора да прокључа зато што, оног тренутка кад се кашичица гранула прелије чак и хладном водом, дође до рехидратације, односно већ обрађена зрнца лако упијају воду и у њој се још лакше растварају.
Да ли биљке могу да расту у пећинама?
Данило
Нови Сад
Да, око улаза, па чак и унутрашњости, ако су прилагођене на велику влажност и низак ниво светлости. Неким врстама маховине, папрати и копитњака заправо прија влага и релативно стабилна температура. Биљке које расту изван пећине могу да простру своје корење у пећину, или да пошаљу семе у њену унутрашњост и на тај начин обезбеде храну осталим живим организмима који живе у њој. То значи да се може рећи да, на неки начин, такве биљке расту и у пећинама.
Да ли се свемирски отпад из Земљине орбите чисти?
Игор
Београд
Кад је реч о свемирском отпаду, благовремено спречавање последица боље је решење од њиховог отклањања. Због тога се утврђују распореди за одлагање отпада, који настаје у готово свим свемирским подухватима.
Кад свемирска летелица одслужи своје, програмирана је да промени путању и изведе „самоубиствено” понирање ка Земљи, при чему ће сагорети током проласка кроз атмосферу. Најбоља технологија за уништавање свемирског отпада коју предлажу стручњаци подразумева употребу ласера са Земљине површине. Ласер средње снаге био би уперен ка парчићима отпада у орбити, услед чега би боја с њихове површине почела да испарава. Тако би настала и слаба реакциона сила, која би гурнула објекат из орбите и усмерила га ка Земљи, да би сагорео у атмосфери.
Шта је синестезија?
Бојан, Лозница
Код људи је нормално да боје виде, мирисе миришу, а звуке чују. Међутим, код неких особа дешава се обрнуто – да боје чују, а мирисе виде. Та ретка појава назива се синестезија. Њом се у новије време темељно бавио енглески неуролог Ричард Ситовик. Према њему, синестезија је „кратак спој” на неуролошким везама у мозгу кад овај чулне надражаје једне врсте претвара у доживљаје неког другог чула. Тако неки људи боје „виде” као бројеве, други, опет, мирисе доживљавају као геометријске облике – кругове, спирале, квадрате. Најпознатији синестета био је сликар Василиј Кандински (1866–1944), који је звуке видео, а боје чуо, па је и своје платно назвао „Звук жуте”. Све боје настају у мозгу, и то у његовим дубљим слојевима. Енглески психијатар Сајмон Барон Коен чак претпоставља да су непосредно после рођења чула код свих нас „побркана” и да се способност да „видимо музику” тек касније губи.
Да ли може да нам понестане зноја?
Милош, Београд
Зној није течност у неком посебном резервоару који може да се испразни и допуни. Знојне жлезде, које се налазе у кожи, узимају течност из крвне плазме, попут крвног суда прилагођеног за отицање течности. Кад се највише зноји, људско тело може да произведе три литра зноја на сат. То значи да би целокупна количина крви која постоји у телу могла да буде избачена кроз зној за свега сат и четрдесет минута. Ако се не уноси течност, особа може да умре много пре тога од хиповолемијског шока или срчаног удара, због неуравнотеженог присуства електролита.
Зашто су све гондоле у Венецији црне боје?
Сватлана Матић
Главно превозно средство у Венецији и један од симбола града има дугу историју. Гондоле су се користиле још у 11. веку, а под овим именом први пут су поменуте 1094. године. Док је забележено да је током 17. и 18. века било око десет хиљада ових чамаца прилагођених за пловидбу по плитким водама, јер је Венеција била један од најпрометнијих путева на свету, данас их је остало тек око пет стотина и углавном их користе туристи.
Што се тиче њиховог изгледа, нису постојала посебна правила све до 16 века. Израђиване су у различитим бојама, са свакојаким украсима, резбаријама, чак и позлатама. Млетачке власти су, ипак, 1562. године донеле одлуку да све гондоле, осим свечаних, морају убудуће да буду црне да би изгледале елегантније и да би се спречило „такмичење” богатих власника чији је чамац раскошније украшен. Неки од њих су наставили по старом, како би истакли свој друштвени положај, па су плаћали казне.