Да ли је тачно да је Рио де Жанеиро некада био престоница Португалије?
Сандра Васић
Град чије име у преводу значи „Јануарска река” био је престоница Бразила од 1763. до 1960. године, али у краћем раздобљу и престоница читавог Португалског царства. Ова одлука донета је 1808. године када је португалска краљевска породица, бежећи од Наполеона, стигла у Рио де Жанеиро. Тада је Рио постао једини европски главни град ван Старог континента. Многи становници били су принуђени да напусте домове како би уступили смештај португалским племићима пристиглим из Европе.
Рио је био престоница Португалског царства до 1821. године. Педро I од Бразила (1798–1834) прогласио је независност Бразила годину дана касније и одлучио да задржи Рио де Жанерио као главни град новог царства.
Чула сам да постоји дрвеће са четвртастим стаблима, да ли је то тачно?
Наталија Васић
Ова јединствена скупина топола расте само на једном месту на свету – у кратеру успаваног вулкана Ел Вале у Панами. Не само да су им стабла четвртаста, већ су и годови унутар њих квадратног облика. Због ове необичне појаве место се зове Долина четвртастих стабала (arbol cuadrado) и не престаје да привлачи пажњу великог броја истраживача. Научници са Флориде покушали су ван долине да узгајају ово дрвеће да би видели да ли ће задржати четвртасти облик, али им то није пошло за руком. Највероватније је да посебни услови у кратеру вулкана утичу на њихов несвакидашњи облик. Још један украс долине су и јаркожуте отровне жабе за које се веровало да су изумрле још 2007. године.
Чуо сам да је на Далеком истоку огледало моћан симбол. Да ли је то тачно?
Алекса
Ниш
Од речи speculum (огледало) потиче реч спекулација, а основно значење тог израза у давна времена имало је везе с посматрањем неба и кретања звезда уз помоћ огледала. Отуда проистиче да је огледало као површина која одражава носилац богате симболике у поретку целокупног знања. Огледало као предмет који даје одраз симбол је искрености, истине, као и свести. У јапанским веровањима, на пример, оно се као симбол везује за откриће истине и чистоте. Оно је заправо симбол савршене чистоте душе, без иједне мрље. Чаробна огледала инструменти су откровења божје речи, јер истина коју оно открива јесте истина вишег реда. У Индији је симбол мудрости и знања, а огледало прекривено прашином – симбол незнања и помраченог ума.
Огледала у тибетанском будизму означавају врховну тајну, јер свет облика који се у њему одражава тек је један од могућих видова празнине. Преко одраза небеског ума огледало се сматра и симболом стваралачке моћи. Уопште, реч је о знаку достизања највишег духовног искуства. Као Месечев и женски симбол, огледало је у Кини симбол краљице. Осим тога, он је знак склада, брачног јединства. Додуше, поломљено огледало може да значи и неверство супруге. Таоисти су веровали да огледало удаљује лоше утицаје штитећи оне који огледало имају поред себе. Према једном предању, Питагора је огледало стављао насупрот Месецу и помоћу њега читао будућност. О души као огледалу писали су Платон и Плотин. По њима, човек, баш као огледало, одражава лепоту, односно ружноћу. Али, задатак огледала није да одражава неку слику; кад душа постане савршено огледало, она учествује у слици и доживљава преображај.
Кад почиње да куца бебино срце?
ЈОВАНА
Ниш
Људски ембрион има приметне откуцаје срца 21 дан након зачећа. У тој раној доби срце је само проста цевчица повезана с осталим цевчицама. Нема још срчаних комора нити осталих делова. Почињу грчења у мишићном зиду срца, у почетку истим ритмом као и мајчино срце. Потом долази до убрзавања чији је врхунац 165–185 откуцаја у минути у деветој недељи трудноће, да би се у наредном раздобљу откуцаји полако успорили на постојаних 145 откуцаја у минуту.
Који мирис прате планински пси трагачи?
Милош
Београд
Слузокожа људског носа садржи око пет милиона мирисних пријемника, док у носу пса ових ћелија има десет пута више. Неке расе крупних паса имају носну шупљину и до четири пута већу од људске која садржи чак двеста милиона ових ћелија. Пси трагачи најчешће прате мирис одређене особе, јер ћелије коже падају на земљу и остављају траг. Међутим, планински пси трагачи најчешће прате мирис ваздуха. Они су увежбани да налазе људе на великој удаљености, чак и кад не постоји нешто с чега би мирисни траг могао да се узме. Пси који прате мирис ваздуха прате, у ствари, испарљиве честице које се ваздухом преносе и по неколико километара. Ове честице састоје се од мешавине природних људских мириса као што су зној, мирис тела и феромони, и вештачких мириса од, на пример, дезодоранса. Пси који прате мирис ваздуха нису увежбани да разликују два различита мириса, они ће наћи сваког човека чији се мирис разликује од мириса њиховог дресера.
Да ли је црни пантер засебна врста животиње?
Милован, Ниш
Не. Овај појам односи се на било коју велику мачку са црним крзном. Најчешћа врста црног пантера је леопард, понекад и јагуар. Њихово тамно крзно последица је појаве која се назива меланизам, а која подразумева претерану пигментираност, односно масивно одлагање меланина, црног или смеђег пигмента заступљеног код великог броја биљних и животињских врста, као и код човека. Под одређеном светлосним условима на црном пантеру могу да се разазнају шаре.
Иначе, у животињском свету меланизам се не појављује само код великих мачака, већ и код мањих животиња из породице мачака, а оваквих примерака има и међу змијама, птицама и псима.
Зашто лисице побију све кокошке у кокошарнику?
ЗОРАН
Београд
Лисице су на злом гласу као немилосрдне убице и штеточине јер покољу све кокошке у кокошарнику, а однесу само једну. С наше тачке гледишта, то је непотребно крвопролиће. Међутим, с тачке гледиште лисица, њен поступак је савршено логичан. Лисица може да понесе само једну кокошку, али ако остале остави у животу, оне неће бити ту када се врати по њих. Зато их покоље док има прилику, откине им главе и поједе на лицу места, јер толико може да стане у њен желудац, а једну понесе да нахрани потомство. Власник кокошака ујутру може, нажалост, само да уклони остатке. Кад то не би учинио, лисица би се вратила следеће вечери да однесе још неку од преосталих кокошака.
Како је настала реч бисквит?
НИКОЛА
Београд
Реч бисквит одомаћила се и у нашем и у многим другим језицима. Французи кажу biscuit, Италијани biscotto, Енглези biscuit, али означава исто – танак незаслађен колач, двопек, али и два пута печен порцелан без глазуре. Порекло речи је латинско – bis coctus, што значи два пута печен. Ево зашто.
Стари поморци муку су мучили са залихама хране коју је требало понети на дуге пловидбе, посебно с хлебом. На једрењацима хлеб није могао стално да се пече, па су се на пут носиле велике количине испечених векни. Тај хлеб брзо је постајао неупотребљив и бацан је у море. Али, прича се да се један домишљати кувар досетио како да себе ослободи мука и морнарима употпуни јело бајатим, а укусним хлебом. Тврди хлеб исецкао је на танке кришке, прелио их водом и поново испекао на сунцем загрејаној металној плотни.
За изум овог кувара брзо се прочуло, па се у попису бродских залиха на једрењацима тај хлеб водио под латинским називом bis coctus. Касније је тај назив прихваћен и на енглеским једрењацима, али скраћен у говору у реч „бисквит”.