Зашто нам, кад плачемо, сузе теку једном „стазом”, уместо да се разливају по читавом лицу?
СТЕВАН из Чачка
Ово се дешава јер наша кожа одбија сузе, које онда задржавају свој облик и теку само уском траком насталом иза прве од њих.
Иначе, кад вода тече преко неке површине, сви њени молекули крећу се заједно. Али, поред воде, сузе садрже и друге састојке – со, беланчевине, антитела и остале хемикалије, које такође доприносе таквом току.
Које водене животиње могу најдубље да зароне?
САНДРА ЈАНКОВИЋ
Међу животињама којима је вода природно окружење најдубље зарањају главата уљешура (Physeter macrocephalus), сисар који може да се спусти на дубину до 1200 метара. Исто толико зарони и корњача седмопруга усмињача (Dermochelys coriacea).
Дубокоморски пацови сматрају се рибама које живе на највећим океанским дубинама. Једна птица такође је позната као врстан ронилац – царски пингвин (Dermochelys coriacea). Он силази и до 265 метара испод површине воде.
Молим вас да ми објасните шта је терела.
Небојша, Београд
„Терела” на латинском значи „мала земља”, а у науци се користи као назив за модел Земље (глобус) који приказује њена магнетна својства.
Овај израз увео је енглески лекар и физичар Вилијам Гилберт (1544–1603) у књизи „О магнету”, коју је написао на латинском и објавио 1600. године.
Ипак, тајна порекла Земљиног магнетизма, коју је Ајнштајн уврстио у најважнија нерешена физичка питања, остала је дуго непозната. Предложена су разна решења, од којих је у новије време најприхватљивији био „модел течног динама”. Према њему, Земљин магнетизам потиче од кретања течних метала у слојевима на дубини од 2900 до 5200 километара.
Године 2000. у Летонији је направљен уређај лабораторијских размера којим је доказана исправност динамо моделa.
Како се праве ексери?
Миладин, Шабац
Ексер изгледа једноставно, али постоје стотине различитих врста. Најчешће се праве од бронзе, бакра, гвожђа и цинка, зависно од сврхе. Тако се, на пример, ексери за потковице праве од метала који се неће брзо истрошити у коњском копиту. Постоје и нарочити ексери који се уврћу у дрво или метал – завртњи.
Пре 1780. године сваки ексер морао је да се прави посебно, и то ручно. Правили су их ковачи, служећи се чекићем и наковњем. Међутим, један становник Масачусетса у САД патентирао је машину за прављење четвртастих ексера, па се с ручне израде прешло на машинску.
Средином 19. века израђене су машине које су правиле ексере од жице. У њих се брзо убацује савитљива челична жица, па се одсецају ексери жељене дужине. Један крај се заоштрава, док се на другом равна главица. Ексери се затим глачају и дотерују у добошима с опиљцима гвожђа и струготина, који се окрећу. Ове машине направе и по хиљаду ексера у минуту.
Да ли је Атлантида јединствена појава или постоји још нека слична легенда?
МИЊА из Вршца
Стари египатски текстови надахнули су грчког филозофа Платона (427–347. п. н. е.) да до танчина разради легенду – или сећање – о Атлантиди, граду с политичким и друштвеним уређењем у коме не постоји ни једна грешка, што је у ствари био његов сан о савршеној земљи.
Према легенди, Атлантида је припадала богу мора Посејдону. Он је тамо насељавао децу коју су му рађале смртне жене. Сам је уредио и улепшао острво које је постало велико и прекрасно краљевство. Његови становници стекли су огромно богатство. Са земље су два пута годишње убирани плодови, што је само увећавало богатство целог острва. Било је „веће него цела Азија и Лидија заједно”. Око 9000 година пре него што је Платон живео, приликом земљотреса потонуло је у Атлантски океан, западно од Гибралтара, поставши тако симбол изгубљеног раја. Иста тема, у различитим облицима, постоји у свим цивилизацијама на овој планети.
Једна прича из старог руског предања говори о невидљивом граду Китежу, који је за време татарско-монголске најезде у 13. веку потонуо у језеро Светлојар (данас нижњегородска област). Верује се да се, кад је време тихо, може чути звоњава китешких звона и видети потонули град.
Како се рачунала некадашња мерна јединица лакат?
ГОРАН, Смедерево
Лакат је вероватно најстарија мера – помиње се још у старозаветној Првој књизи Мојсијевој.
Дужина се одређивала од прегиба руке (лакта) до врха средњег прста.
Јасно је да је та мера није само била променљива код различитих народа, већ се растезала или скупљала и у различитим временима. Код старих Египћана такозвани краљевски лакат износио је 52,5 центиметара, у древном Риму – 44,36 центиметара. Грци су тврдили да је дугачак 42,24 центиметра, а Арапи између 44,4 и 59,2 центиметра.
Све док Европа није усвојила метрички систем, лакат је служио као мерна јединица. Тако је, на пример, у Аустрији био дугачак 77,78 центиметара, а у Пруској 66,67. Иначе, метрички систем настао је у Француској пред крај 18. века.
Да ли можемо да заборавимо да возимо бицикл?
Небојша, Београд
Вожња бицикла је моторичка способност, а њима управља мали мозак. Истраживања су показала да постоји посебан живац задужен за сигнале који излазе из малог мозга и распоређује их у друге делове мозга.
Сећања везана за моторику веома су дуготрајна јер се простиру по великом делу овог органа. Зато, ако поново почнете да возите бицикл након много година, приметићете да вам треба мало више времена да се уходате, али да бисте потпуно заборавили да возите, морали бисте да претрпите озбиљније оштећење мозга.
Да ли се пужеви рађају с кућицама?
МИНА, Нови Сад
Кућица почиње да се ствара док се пужеви још не излегу из јаја, мада је та љуштура још мека и провидна. Да би им, пошто угледају светлост дана, кућица очврсла, неопходан је калцијум.
Прво што уради овај тек рођени мекушац јесте да поједе љуштуру јаја из којег се „испилио”. Дешава се да се пужеви, кад пробију оклоп јајета, као мали канибали баце на оне пужеве који се још носи излегли.
Наредна три месеца мека кућица постаје чвршћа, док не добије одговарајућу боју и облик.