Да ли је тачно да једна кап отрова змије тајпан може да усмрти више људи?
Богдан, Земун
Аустралија је позната по бројним изузетно опасним животињским врстама, па не чуди што управо на овом континенту живи једна од најсмртоноснијих змија на свету. Од три познате врсте тајпана најопаснији је копнени, који насељава пустињске крајеве у унутрашњости овог најмањег континента, југоисточну Северну територију, јужну Аустралију и западни Квинсленд. Верује се да једна кап отрова ове змије с лакоћом може да усмрти 12 људи или 50 хиљада мишева. Отров напада нервни систем, изазива парализу, поремећаје у згрушавању крви и оштећује мишиће. Да ствар буде гора, копнени тајпан не одустаје после првог угриза, већ наставља да уједа. Забележено је да је у једном нападу змија ујела жртву осам пута.
Да ли се зна које је најзагађеније место на планети?
Душан, Бор
Према извештају „Worldwatch Institute” о нуклеарном отпаду најзагађеније место на свету налази се у Русији. Мало језеро Карачај у јужном Уралу с правом се назива и „језеро смрти” јер је од 1951. године коришћено за одлагање радиоактивног отпада из нуклеарне фабрике „Мајак” која се налазила у близини. Фабрика је саграђена у тајности између 1945. и 1948. године. Шездесетих година прошлог века Карачај је почео да се исушује, а најгоре је било 1968. године када је суша погодила целу област а ветар разносио радиоактивне честице из корита језера, изложивши пола милиона људи опасном зрачењу. Ниво радијације измерен 1990. године био је довољан да човека изложи смртоносној дози зрачења у року од сат времена.
Зашто мачке често повраћају?
Вања
Вршац
Мачке најчешће повраћају због начина на који једу. Сасвим очекивано, оне се нису природно развиле да једу комадиће припремљене хране и њихове вилице и зуби нису предвиђени за дуго, пажљиво жвакање већ за кидање и цепање меса, као и стругање језиком. Због тога мачке, као и друге животиње (понекад и људи), највише гутају уситњене, једва сажвакане комадиће хране. С обзиром на то да ово раде брзо, најчешћи узрок повраћања је брзо трпање несажвакане хране у желудац. Уколико мачка поврати несварене комадиће хране брзо после јела, ово је највероватнији узрок а ако се дешава више од три до четири пута месечно, можда би требало пажљивије хранити мачку, у мањим порцијама.
Други разлог су длаке, које ће мачка избацити из себе како јој не би правиле сметњу у пробавном тракту. Ова повраћка је такође лако препознатљива. Чешће четкање мачке у доба кад се лиња смањиће ову непријатност. Ипак, ако често повраћа храну одмах после јела, или касније у току дана, треба је одвести на ветеринарски преглед јер то можда указује на болест, здравствену тегобу (често болести црева или жлезда) и ваља обратити пажњу на друге промене у њеном понашању.
Који је највећи национални парк на свету?
ДАРКО ЋИРИЋ
С површином од 972.000 квадратних километара, Североисточни Гренланд највећи је национални парк на свету. Обухвата готово целу обалу и копно североисточног дела острва, а да би се дочарало колико је пространство у питању, довољно је споменути податак да је његова површина већа од површина 163 земље на свету, од укупно 195. Североисточни Гренланд основан је 1974. године и од тада на њему повремено бораве истраживачи, али никада нису створена стална насеља. Овде се углавном могу видети животињски становници попут поларних медведа, снежних сова, лисица, моржева, вукова, јелена, лосова, фока...
По коме носи назив део увета познат као Еустахијева труба?
Ана
Београд
Канал који везује средње уво и носни део ждрела и служи за пролаз ваздуха познат је као Еустахијева труба. Добио је име по Бартоломеу Еустахију (1524–1574), италијанском анатому који се сматра једним од оснивача савремене анатомије. О његовом животу не постоји много појединости. Зна се да је рођен у угледној породици, вероватно у Сан Северину, и да је одмалена био предодређен да постане лекар, као и његов отац Маријано. Вредно је учио грчки, хебрејски и арапски да би могао да чита у том времену доступну стручну литературу. После студија у Риму, медицином је вероватно почео да се бави 1540. године. За Еустахија се прво заинтересовао војвода од Урбина, а потом и његов брат, кардинал Ђулио дела Ровере.
Еустахије је радио и као професор на факултету, али је због гихта морао да се одрекне академске каријере. Исцрпно је проучавао рад људског тела, посебно бубрега, материце, слушних органа, зубa. Постоји могућност да је Вилијам Шекспир (1564–1616) био упознат с Еустахијевим радом и да је нека његова сазнања искористио у једном од својих чувених дела. Хамлетов отац убијен је отровом који му је сипан у уво.
Спремајући се да изда неку врсту анатомског атласа, Еустахије је поручио цртеже од Матеа Пирија, свог рођака, уметника из Урбина. Од четрдесет седам илустрација, искористио је само осам. Веровало се да је остатак цртежа био изгубљен после његове смрти, али су илустрације срећом нађене, готово два века касније.
Да ли постоји фотографско памћење?
Душан
Јагодина
Ако фотографско памћење разумемо као фотографисање призора које мозак потом складишти као на диску, онда оно не постоји. Чак ни најбоље визуелно памћење није налик осликавању детаљне слике. Неки људи заиста имају необично добру визуелизацију и невероватно сећање на слике. Та способност позната је под називом „ејдетска меморија” (сликовно памћење). Сматра се да су мајстори шаха у стању да запамте на хиљаде различитих позиција на шаховској табли, а тестови показују да је њихово памћење нарочито добро, али само за позиције које имају смисла. Они нису у стању да памте насумичне табле ни приближно тако добро, што ће рећи да ова способност није само фотографске природе.
Можете ли да напишете нешто о геолошкој прошлости Београда?
ЗОРАН
Београд
На основу досад откривених трагова, по нађеним остацима биљака и животиња, стена и палеорељефа, научници који су изучавали геолошку прошлост Београда закључили су да је на овом простору заступљена веома разноврсна геолошка грађа, сложеног састава. Тако се, у подножју Авале и у долини Болечке и Топчидерске реке, с притокама, налазе најстарије метаморфне стене, серпентинити, као приступачан слој иза кога су још старије стене.
У далекој геолошкој прошлости околина Београда бивала је и копно и море. Последњи пут то море плавило је београдску околину пре осам милиона година (раздобље доњег плиоцена). Неке узвишице, као што су Авала и Торлак, штрчале су из мора у виду засебних острваца или архипелага. Нађени су и трагови некадашњих вулканских огњишта, пепео и лава, затим морски спрудови и сличне творевине. Између осталих, код Белих вода у Жаркову ископане су кости миоценског кита, док се за кости мастодонта, претече слона, сматра да су наплављене с неког суседног копна. На траговима некадашњих пешчаних плажа нађени су остаци пужева и шкољки.
Да ли може да се утиче на снове?
Дејан
Младеновац
Из искуства, а и на основу медицинско-психолошких истраживања, зна се да је врло тешко утицати на садржину сна, односно сањати по поруџбини. Ипак, познат је један чувени оглед из 1932. године, у САД, када су гангстери киднаповали синчића чувеног пилота Чарлса Линдберга. Научници једног института тада су се на занимљив начин укључили у потрагу за киднапером, замоливши, посредством штампе, читаоце да своје описе могућих снова у вези с овим киднаповањем пошаљу институту. Тиме су заиста подстакли снове многих људи и добили око 1.300 описа.
У пет одсто дописа дете је било уморено, што се у стварности касније и потврдило. Један сан оцењен је као најтачнији, јер је садржавао неколико елемената накнадно откривених чињеница. „Стајао сам или шетао”, описивао је свој сан један читалац, „на неком врло нејасном месту, између дрвећа. Видео сам неку мрљу која је могла да буде неки плитак, округао гроб. Одједном сам чуо глас: ’Дете је убијено и овде сахрањено’. Страшно сам се уплашио и одмах пробудио.” Дете је одиста нађено у плитком гробу у шуми. Нису, међутим, даље испитиване особине и способности овог сањача који је у сну видео тек касније откривене чињенице.