Како се људи не отрују кад попију змијски отров?
Матеја
ЗРЕЊАНИН
Стара изрека каже да „доза чини отров”, али у овом случају одговорна је хемија. „Бојни” отрови – отрови које производе змије, шкорпије, паукови, стоноге и друге животиње као оружје за лов или самоодбрану – немају исти хемијски састав као они који производе биљке, гљиве или животиње да отерају грабљивице.
Змијски отров највише утиче на мишићна ткива. Треба да уђе непосредно у њих или у крвоток. Наиме, змијски зуби у ствари и раде исто као игла за инјекције. Ако се отров попије из чашице, брзо ће проћи кроз обложене слузне површине нашег система за варење и стићи до желуца, где ће јака киселина пореметети његов хемијски састав.
Ипак, сваки лекар упозорава да се оканете тога. Попијен змијски отров не утиче повољно на здравље, не мења стање свести, а хранљиву вредност свакако нема. Само може да нашкоди. Било каква раница или чир на путу од уста до желуца значи да отров може да уђе у ткива или крвоток. У том случају, „храбро” попијен змијски отров могао би да испуни обећање, и то често кобније него да га је змија убризгала природним путем.
Ко је направио првог змаја?
Милица
Земун
Не може тачно да се каже ко је направио првог змаја будући да се то, без сумње, десило у давна времена. Неки тврде да је то био Грк по имену Архита који је живео у четвртом веку пре наше ере. Али, у источним земљама змајеви (не живи, наравно, већ од хартије) вероватно су постојали и знатно раније. У древној Кини змајеви су играли важну улогу у многим светковинама. Деветог дана деветог месеца одржавала се велика свечаност Високог летења. Небо би било прекривено змајевима разних облика и величина. Приређиване су чак и борбе змајева. Змајеви са привезаним комадићима стакла пресецали су канап другим змајевима.
У западним земљама змајеви су се, осим за игру, употребљавали и у научне сврхе. Године 1752. Бенџамин Френклин, амерички научник и државник, пустио је змаја од свиле у време олује и тако доказао да су муња и електрицитет једно исто. Пре тога пуштани су змајеви са прикаченим термометрима да би се измерила температура облака.
Постоји ли животиња која може да живи без воде?
Лазар, Панчево
У северноамеричким пустињама и сушним пределима живи скочимиш. Два рода ове врсте, Dipodomys и Microdipodops, могу да проведу цео живот а да не попију ни кап воде. Пустињски скочимиш потребну течност извлачи из сочних травки на које наиђе и кактусовог меса. Ако тога нестане у окружењу, а остане само суво семење, ова мала животиња сама ствара течност неопходну за преживљавање и то тако што шећер из сувог семења разлаже у организму на угљен-диоксид и воду.
Да ли је тачно да би се пресавијањем листа хартије 42 пута стигло до Месеца?
Бане
Панчево
Сваки пут кад се лист хартије пресавије напола, дебљина му се удвостручи. Понављајући овај поступак 42 пута, дебљина пресавијене хартије постаје око четири хиљаде милијарди пута већа од полазног листа јер подижући два на 42. степен добија се број 4.398.046.511.104.
Узимајући у обзир да је дебљина хартије око 0,1 милиметар, она, пресавијена 42 пута, добија дебљину од 440.000 километара, што је више од раздаљине између Земље и Месеца (384.000 километара). Ако би се користила дебља хартија, на пример, картон дебљине једног милиметра, до Месеца би било довољно само 39 пресавијања.
Ипак, искуство нас учи да је пресавијање чак и великог листа хартије више од 7-8 пута практично немогуће, јер хартија пружа отпор који се не да савладати.
Ко је нацртао мушкарца и жену, цртеж који је НАСА послала у свемир?
Јаков из Краљева
У марту 1972. године Наса, америчка свемирска истраживачка агенција, у васиону је послала летелицу „Пионир 10”, која је наредне године – на дотад највећој близини – прошла поред Јупитера и послала прве подробније снимке ове велике планете. Последњи сигнал с „Пионира 10” на Земљу је стигао у јануару 2003. године.
Стручњаци су сматрали да, ако нека интелигентна ванземаљска бића открију ову летелицу, онда сигурно знају одакле је стигла и како Земљани изгледају.
Цртеж мушкарца и жене Наса је наручила од америчке уметнице Линде Салцман. Иако су сви – од бораца за женска права до верских званичника – дигли глас против тога, њен цртеж је ипак угравиран на металној плочици и постављен у „Пиониру 10”. Једни су били згрожени што су гениталије мушкарца тако истакнуте, док се женина „обележја” готово и не разазнају. Ако је он у покрету, зашто није и она? Зашто су на цртежу белци, а не припадници неке друге расе?
Расправе које су се тада водиле одавно су пале у заборав. Ипак, још нема назнака да су „мали зелени” набасали на ову поруку.
Где живи тукан и какав је глас те птице?
Никола
Нови Сад
У најзанимљивије птице, које због живописног кљуна и боје перја најлакше могу да се распознају, спадају разнобојни тукани. Има их готово четрдесет врста, а распрострањени су по шумама од Мексика до Аргентине. Тукани живе у топлим подручјима Америке и на надморској висини од око три хиљаде метара на Андима. Најбројнији су у шумама Амазоније, где многе врсте живе заједно по крошњама дрвећа хранећи се плодовима и бобицама, као и оним што могу да украду од других птица (јаја или чак младунце).
Глас тукана одјекује шумама Амазоније на даљину и од 750 метара. То је врло продорно трубљење које птице испуштају забацујући главу и отварајући свој велики кљун. А неке врсте тукана имају кљун који је велики и дугачак као њихово тело. Када сретну неку опасну птицу грабљивицу, окупе се око ње. То обично збуни непријатеља и отера га. Могу да постану и кућни љубимци јер се врло брзо припитоме и одомаће: пију воду из чаше и скупљају храну из тањира, чак и са усана, и понекад су веома размажени.
Ко је смислио прслук за спасавање?
Влада
Београд
Проналазач прслука за спасавање је Андреа Тоти, син италијанских досељеника у САД. Тоти је прслук измислио да би умирио мајку, јер, иако није знао да плива, одмалена је обожавао брзе глисере. Први такав прслук био је испуљен перјем, а они настали касније надувалали су се помоћу бомбице са сабијеним гасом, која се укључивала повлачењем канапа.
Патент плутајућег прслука откупило је Министарство одбране САД за 1600 долара, а први пут је коришћен у Другом светском рату. Назвали су га „Ме Вест”, по чувеној глумици тог доба. Спасао је живот многим војницима који су ратовали на мору.
Тоти је завршио дописну школу, али је у ствари био самоук: приписује му се око 500 проналазака, од уређаја за черупање пилића, до цевчице за дисање приликом хируршких захвата.
Зашто данас већина часовника ради уз помоћ кварца?
Драгутин
Лозница
Кристали кварца имају необична својства: ако се изложе деформацији, производе благи напон струје. Или супротно: ако кристал поприми благи електрични напон, он се деформише. Користећи ову његову особину, која се зове пиезоелектрични ефекат, електронско коло тера кристал да вибрира у тачно одређеном ритму, а у зависности од његове величине.
За сатове се користе кристали исечени тако да осцилују 32.768 пута у секунди. Осим навођења на вибрирање кварца, електронско коло пребројава осцилације помоћу једног прогресивног низа дељења са два. После 15 дељења долази се до једне осцилације у секунди, а то је управо оно што механизам сата чини веома тачним.