Због чега коса посветли на сунцу?
Анђа из Ниша
Код великог броја људи коса почиње да се природно „шатира” кад су дуго на сунцу. Разлог томе је веома сродан разлогу из којег нам кожа потамни док се сунчамо – утицај Сунчевих зрака на меланин. Кад њима излажемо кожу, производња овог пигмента у њој се појачава како бисмо се заштитили од зрачења.
Међутим, кад им је коса дуго изложена, меланин у њој се разграђује и влати попримају црвенкасте или жућкасте и беличасте нијансе. Саме влати косе не могу да добију „допуну” меланина пошто израсту. Разградња меланина на сунцу још је бржа ако се коса попрска неком киселином која такође уништава тај пигмент – на пример, лимунском. И без додавања лимуновог сока, изблеђивање на сунцу само је један вид неповратног оштећења косе.
Ко је измислио путер од кикирикија?
Милица, Нови Београд
Иако се овај укусни изум обично приписује америчком хемичару Џорџу Вашингтону Карверу, за путер од кикирикија знало се још пре наше ере. Верује се да је народ Инка од измрвљеног кикирикија умео да направи смесу сличну данашњем путеру.
Из Јужне у Северну Америку кикирики је стигао вероватно преко шпанских освајача и четрдесетих година 19. века почео је да се гаји у Вирџинији и Северној Каролини. Извесни Емброуз Строб направио је 1903. године прву машину за прављење ове смесе.
Зашто Карвер није уписан као званични изумитељ овог сланог, масног и сласног намаза? Овај хемичар смишљао је од 1880. године разне начине за употребу кикирикија, соје и кромпира. Кад је направио први путер од кикирикија, сматрао је да не треба да га заведе као патент под својим именом, јер је увек наглашавао да су све врсте хране дар од Бога.
Молим вас да ми одговорите какве су то „небеске реке”.
Ђура, Добановци
Научници су открили да на висини од око 10.000 метара у атмосфери постоји читава мрежа „небеских река” дужине неколико хиљада километара.
Овим рекама, уместо воде, тече водена пара. Оне се образују око екватора услед великог испаравања мора, океана и копна, а у атмосферским висинама крећу се ка половима. Под дејством ваздушног притиска, Земљине ротације и налета ветрова оне повремено скрећу на исток и запад.
Кад се једна небеска река улије у другу, често се образују олује и циклони, због чега падају јаки пљускови и дуготрајне кише.
Шта у нашем организму изазива замор?
ТАЊА из Ниша
Замор може да се протумачи као нека врста тровања. Кад наши мишићи раде, ствара се млечна киселина. Ако се она уклони из замореног мишића, он ће бити способан да и даље ради.
Постоје и друге материје које се стварају у току рада мишића. Такве материје, зване „отрови замора”, разносе се кроз тело путем крви. Зато замор не осећамо само у мишићима, већ у целом организму, а нарочито мозгу.
Замор није само хемијски, већ и биолошки процес. Не можемо да га уклонимо једноставно, јер је ћелијама неопходан одмор да се обнове и оспособе за рад. Према томе, замор је „знак упозорења” да нам треба одмор.
Има, међутим, нешто занимљиво и у самом одмарању. Неко ко је сатима радио за писаћим столом неће, кад се умори, желети да легне, већ да се прошета. Зашто? Ако је заморен само један део тела – на пример, мозак, очи, руке или ноге – најбољи начин да се он освежи јесте да се покрену остали делови. Кретање појачава дисање, убрзава проток крви и рад жлезда, а штетне материје одлазе из заморених делова.
Ипак, ако је човек потпуно исцрпљен, најбољи одмор је сан.
Често у књигама наилазим на назив „Румелија” и знам да потиче из времена Турског царства. Шта значи и има ли неке везе с Румунијом?
Маја из Београда
Румунија није имала никакве везе с Румелијом. Румелија је чинила европски део Турске, а назив је добила од арапског ar-Rum, односно „Рим, Римљанин” и турске речи за „покрајину”.
Турско царство делило се иначе на Анадолију, део који је захватао простор Мале Азије, и Румелију – на европском тлу. У ужем смислу Румелију су чиниле данашња јужна Бугарска, грчка Тракија, Македонија и део Албаније.
Да ли дужина сна утиче на телесну тежину?
МИЛИЦА, Пожаревац
Узрока за промене у телесној тежини има много. Првенствено су то начин живота и исхране. Али, код неких људи ни дужина сна није занемарљива. Стручњаци су утврдили да, супротно очекивањима, мање сна доноси вишак килограма.
Гојазности су склоније ноћобдије него они који спавају седам до девет сати. Само четири сата сна повећава опасност од гојења за 70 одсто, а сат дуже смањује на 50 одсто.
Разлог се крије у поремећају узајамног деловања хормона лептина и грелина, који утичу на апетит. Хормон лептин у мозгу ствара осећај ситости, а грелин глади. Кад су усклађени, човек зна кад и колико да једе.
Мањак сна подсећа хормоне на исконски нагон за одржањем, потиснуто наслеђе из прадавних времена цивилизације кад се људски организам прилагођавао променама у природи. За време летњих месеци, дугих сунчаних дана и кратких ноћи хране је било у изобиљу, па се јело више да би се створила резерва за дугу и хладну зиму. Дакле, човек је јео кад је имао шта да једе и спавао кад није било хране.
Тако, мимо човекове воље, мало сна неминовно наводи хормон лептин да у мањим количинама стиже у крв, а грелин подстиче да изазива осећај глади. Зато ноћобдије и у глуво доба посежу за храном и гоје се, јер се све што поједу претвара у залихе.
Занима ме шта је трепанг.
Теодора, Ваљево
Трепанг (према малоазијском tripang) име је више врста трпова, познатих и под именом „морски краставац”. Људи их сакупљају у далекоисточним морима (има их и у Јадрану), па их користе као зачин и посластицу. Највише се скупљају јапански трпови. На индопацифичком простору највреднији је брадавичасти трп, који може да буде дугачак и 40 центиметара и тежак 3 килограма.
Трпови припадају бодљокошцима и претежно се задржавају у плитком мору, мада се могу наћи и у већим дубинама. Крећу се лагано по морском дну, па их је најлакше покупити док траје осека. Највећа тржишта трепаТнга јесу Хонгконг, Сингапур, Малезија и Јужна Кореја.
Шта је софизам?
Зоран, Нови Пазар
Софизам је, за разлику од паралогизма, намерна логичка грешка смишљена да се неко доведе у заблуду. Стари Атињани били су прави мајстори за прављење софизама, а најчешће су их користили да неког придобију или да на суду одбране окривљеног.
Пореклом из старе Грчке јесте и познати софизам чији садржај чини исказ да „сви Крићани лажу”. Да ли је то истина или лаж?