Ко је био Ефијалт?
Марија, Обреновац
Ефијалт се сматра једним од највећих издајника у повести који је 480. године пре наше ере довео Персијанце иза леђа бранилаца Термопила. Наиме, да би осветио пораз свог оца цара Дарија на Маратону, десет година раније, нови персијски цар Ксеркс кренуо је с огромном војском и бродовима на слободну Хеладу. Прву већу победу однео је преваром у Термопилском кланцу, затим спалио Атину и разорио Платеју, пре него што је доживео пораз у поморској бици код Саламине.
Термопилски кланац, узан пролаз између Егејског мора и планине Ете, бранио је легендарни спартански краљ Леонида с око пет хиљада бораца. Кланац је био практично неосвојив, али су Персијанци победили захваљујући лукавству и издаји. Нашли су Ефијалта који је непроходним, уским стазама провео персијске освајаче.
Изненађен издајом, храбри Леонида отпустио је све разочаране војнике и оне који нису могли да се распореде на тако малом простору. Задржао је само 300 својих Спартанаца и око 1.000 савезника и с њима се борио до последњег. Њихова последња порука била је:
„Путниче, јави Атини да смо сви изгинули бранећи њене законе.”
Може ли човек да „подешава” откуцаје срца?
Јован
Барајево
Срце, шупаљ мишићни орган између плућних крила, истискује крв из леве преткоморе преко главне жиле куцавице – аорте – у артеријски крвоток и даље, по свим крвним судовима, а из десне преткоморе шаље у плућа, ради прочишћавања, односно ослобођења од угљен-диоксида и примања свежег кисеоника.
Пошто непрекидно „пумпа” крв, срце се грчи и опушта. Код човека који мирује откуцава од 60 до 80 пута у минуту. Истраживања показују да на тај устаљени пулс појединци могу благо да утичу. Како је то могуће доказати? Човек се прикључи на апарат који бележи и најмање промене у раду срца и, ако се сасвим усредсреди на рад овог органа, може да га успори или убрза. Овом вежбом с временом утиче на откуцаје свог срца техником која је у медицини позната као „биофидбек”.
Драги Забавниче,
Михаило Веселиновић из Београда твој је редовни читалац. Има шест година и веома воли бубе и инсекте. Током шетње поред Дунава, код спортског центра „25. мај” нашао је малу шкорпију чију ти слику шаљемо. Да ли би могао да му објасниш откуд шкорпије у Београду, пошто их мама и тата никад раније нису видели?
Претходних година у медијима је више пута објављена вест да су суграђани приметили најезду шкорпија у престоници, највише на Калемегдану. Не чуди што ови зглавкари бирају да бораве баш на калемегданској тврђави јер ту постоји обиље пукотина у камењу где могу да се сакрију. Имају обичај и да се ушуњају у подруме. Шкорпија је увек било у Београду, само су ређе на отвореном, а нарочито међу људима. Најактивније су ноћу. Понекад су климатски услови такви да се више размножавају, па су и веће шансе да грађани наиђу на њих.
Стручњаци су објаснили да је код нас најраспрострањенији карпатски шкорпион, који је безопасан. Његов ујед није смртоносан, а углавном изазива оток на кожи. Ако се јави алергијска реакција, ипак се саветује да посетите лекара.
Шта је тотипотенција?
ВУК
Београд
Тотипотенција је појава у природи, не баш честа, кад се цела биљка развије из само једног одсеченог делића. Ово можемо најбоље да уочимо ако одрежемо један колутић шаргарепе, ставимо га у посуду с водом и оставимо на сунчано место. Из њега ће убрзо избити танушне стабљике с листићима. Доливањем воде одржавају се до месец дана, а из овог дела шаргарепе може да се развије и читава биљка.
Да ли морске птице пију слану воду?
Маја, Зрењанин
Морске птице могу да пију слану воду без сметњи. Често је и воле више него слатку. У ствари, неке птичје врсте присиљене су да је пију јер друге нема. Утврђено је да морску воду пију пингвини, једна врста галебова и морске ласте. Неке врсте пингвина пију и слану и слатку воду, али уочено је да младунцима више прија слана.
Ипак, велика количина соли не смета овим птицама. Природа је свима који живе далеко од извора слатке воде подарила жлезде с „филтерима” који издвајају со из крвотока и потом је избацују из организма у виду течности.
Колико има истине у томе да ћилибар може да лечи од душевних болести?
Ана
Шабац
Ћилибар или јантар је фосилна четинарска смола жућкастомрке боје (ређе беле или зелене). Може да се нађе на неколико метара испод морске површине, бура га често избацује на обалу, мада се добија и копањем. Највећа налазишта су на обали Балтичког мора.
Тачно је да се у древним временима веровало да ћилибар штити од разних обољења, посебно од гушобоље и душевних тегоба. Због сличних веровања још се у неолиту користио за израду накита. У средњем веку га није било много, па је цењен колико и драго камење. У доба ренесансе и барока многи кнежевски дворови држали су посебне мајсторе за израду предмета од ћилибара. У 18. веку ћилибарским плочицама често су покривали дрвене плоче у домаћинству. После тога ћилибар као да излази из моде. Данас је поново веома цењен као украс на прстењу, огрлицама и наруквицама.
Када је Црна Гора почела да се назива тим именом?
ОЛИВЕРА
Трстеник
После смрти цара Душана 1355. године централна власт је ослабила. У то време у Зети се истиче породица Балшић – три сина зетског племића Балше Балшића – Страцимир, Ђурађ и Балша III. Они су још у Урошево доба, ратујући са суседима, проширили поседе на југу до Бојане, а покушавали су да заузму и Котор, који је признавао власт цара Уроша.
Упоредо с њима напредује и породица Црнојевића, која се први пут помиње 1331. године. Радич Црнојевић се, као властелин у горњој Зети, одметнуо од господара Балшића и, уз помоћ босанског краља Твртка, наставио борбу с њима за потпуно осамостаљење. Сукоб је трајао све до 1421. године, кад је умро последњи Балшић – Балша III.
У време успона Црнојевића, у уговору владара Ђурђа с Млечанима 1435. године први пут се бележи назив Црна Гора уместо дотадашњег имена Зета.
Да ли су графити уметност или вандализам?
Немања
Угриновци
Графити или „улична уметност” неоспорно су веома омиљени, без обзира да ли је реч о делу од уметничке вредности или о шкработини. С обзиром да је незаконито цртати графите на јавним површинама и уништавати изглед зграда, графити се могу сматрати вандализмом. Међутим, уметничка нота графита уочава се у необичном склопу боја и слова. Понекад се њихова лепота крије у скривеном значењу које је могуће разоткрити дубљим сагледавањем њихове симболике. Због тога је неопходно обезбедити што више дозвољених површина за овакво цртање, које није само пуко жврљање. Тренутно постоји у свету има 17430 зидова на којима је дозвољено исписивање графита. Највише их је у Великој Британији (203), САД (90) и Немачкој (453). Графити су јавна уметност, свима доступна, као и начин да се искаже даровитост и орасположи свет. Један од најомиљенијих београдских графита је „Џаба сте кречили”.