Кад матица из пчелињака угине, постоји ли „принцеза” која је наслеђује?
Ђорђе Милић
Матица је зрела женка у пчелињем друштву чији је главни задатак ношење јаја. Тиме се обезбеђује опстанак заједнице и држање колоније на окупу. Колонија пчела може да изнедри онолико матица колико јој је потребно, мењајући исхрану ларви женки које се развијају.
Прва три дана живота све ларве пчела добијају „краљевски оброк”. Након тог времена, радилице прелазе на мед и полен, а оне које су предодређене да постану матице настављају с истим оброцима. Након седам дана готово све напуштају рој да би се париле.
Шта значи и одакле потиче реч „пипун”?
АНЂЕЛКО из Пријепоља
Речју „пипун” се у приморским ијекавским говорима означава диња или лубеница. Вук Караџић ју је, скупљајући грађу за Српски рјечник (1818), најпре забележио у Боки которској у изразу „Не може се спавати и пипуне чувати”. На Корчули се користи варијанта „пипуна”, док је у Шибенику посведочена у облику „пепун”.
Пореклом је из латинског језика (од именице pepo – „бундева, велика диња”, пренете из грчког), а у Далмацију и Црну Гору дошла је подсредством италијанског – због трговачких и друштвених веза, при чему је италијанско popone прилагођено у „пипун”. Одатле се реч проширила по читавом Балкану, па се у бугарском језику јавља пипон, у влашком pipońu, а у албанском pjepër.
Од ње су код нас изведене речи „пипуниште” – земљиште на којем се сади бостан, и „пипунар” – бостанџија, човек који сади и гаји диње.
Поред тога, у дубровачком говору пипуном зову и расејаног, лудог човека, па се у препиркама чује „Баш си пипун!”
Зашто су древни народи широм света градили баш пирамиде?
МАРКО из Бора
Иако су најпознатије оне у Египту, пирамиде постоје и код многих древних народа – у Кини, Кореји, Јапану, Средњој и Јужној Америци, чак и у Грчкој.
Претпоставља се да је на тадашњем степену познавања градитељства пирамида била најстабилнији облик за градњу јер са четвоространом подлогом има ниско тежиште, тако да би морала поприлично да се нагне да би се срушила.
С друге стране, камени блокови уобичајене четвртасте или кружне зграде подложни су постепеном померању под утицајем мањих потреса, што нарушава стабилност. Код пирамиде ни то није случај – њени су саставни делови и ту стабилнији, па се током година увидело да пирамидалне грађевине опстају тамо где се друге руше.
Која животиња на свет доноси највеће младунце?
ДУШАН, Јагодина
Највеће и најтеже младунце у животињском свету рађају китови.
Кад се роди, младунче је дугачко готово као половина његове мајке.
Забележено је да женка уљешуре, дугачка око 10 метара, на свет доноси младунче које од главе до репа има 4,5 метара. Младунче плавог кита, чија дужина досеже и 25 метара, још је дуже и крупније. Рађа се дугачко око 7,5 метара и тешко 7,5 тона.
Оволика дужина и тежина новорођенчади – објашњавају природњаци – могућа је само због воде у којој китови живе и која подржава тежину ембриона у развоју.
Ниједан копнени сисар не би могао да носи толики ембрион.
Одакле потиче узвик „ахој”, којим су се морнари некад поздрављали?
ИЛИЈА, Шабац
До средине прошлог века овај поздрав могао је да се чује на бродовима широм Европе. Тим јединственим узвиком морнари су најављивали улазак брода у луку или испловљавање и тако су се поздрављали при сусрету и на води и на копну.
Језички стручњаци кажу да та реч не значи ништа одређено – баш као ни узвик „хало”, који се користи приликом јављања на телефонски позив.
Претпоставља се да је реч настала од узвика „хо” или „хој”, којим су говедари са Старог континента терали стоку. Слични узвици користили су се и на карневалским прославама у разним надметањима.
Зашто су морнари преузели овај узвик, тешко је утврдити. Као једно од објашњења наводи се могућност да је ова реч, кратка и јасна, а без одређеног значења, била савршена за препознавање и споразумевање међу члановима посаде, као знак упозорења другим бродовима и обалским радницима у луци.
Од чега је био стезник којим су жене у викторијанско доба добијале изузетно танак струк?
АЛЕКСАНДРА, Нови Сад
У викторијанско доба, како се назива раздобље у којем је владала британска краљица Викторија (1837–1901), изузетно танак струк сматрао се женственим. Да би то постигле, жене су носиле корсет,. У ствари, опасале би се посебним делом доњег веша од тканине који је био ојачан дугачким уским комадима дрвета или челика с предње стране, и тракама од китове кости позади и са стране. Корсети су причвршћивани везицама на пертлање које се стежу све док се не постигне права мера струка.
Ношење таквих стезника изазивало је озбиљна оштећења ребара, мењајући положај унутрашњих органа и ограничавајући дисање. Пошто је доток кисеоника био ограничен, жене су често падале у несвест.
Зашто мој пас воли да лиже стакло?
Миња, Шид
Већина власника паса примети ову необичну појаву у аутомобилу, па ветеринари и биолози помишљају да је то само знак благе нервозе. Сваки пас, нарочито млађи, може мало да се збуни током вожње. Наиме, то је затворен простор у ком обично не борави, са сликама које брзо пролазе, буком мотора и осталог саобраћаја, мирисима који допиру кроз отшкринут прозор.
Многи пси не могу да одрже осећај равнотеже у возилу у покрету, што погоршава њихово искуство. Кад пас претерано лиже и грицка своје крзно, то се описује као понашање у ком се нервоза „измешта”, што је појам пренет из људске психологије. Таквим понашањем пас покушава да се примири. Могуће је да зато лиже стакло.
Ове животиње не препознају свој одраз као себе, те би пре разлог могао да буде што је стакло глатко и хладно (мада је ово пука претпоставка). Ако лиже прозоре или стаклена врата у кући, још један могући узрок јесте досада. Више игре и пажње то би решило, али ако је понашање учестало, треба се посаветовати с ветеринаром.
Зашто најотровније биљке и животиње живе у најтоплијим областима планете?
ЈОВАНА, Београд
Између 50 и 90 одсто свих живих бића живи у тропским шумама због присуства велике количине Сунчеве светлости и велике влажности, која је последица тропских киша.
Вода је неопходна за живот на Земљи, а Сунчева светлост је главни извор енергије за сваку заједницу живих бића. Али, температура је од кључног значаја и за отрове. Да би отров био употребљив, мора брзо да делује. Брзина хемијске реакције удвостручује се за сваких 10 степени Целзијуса, за које се температура повиси.
Ако тело жртве има температуру усклађену с околном, то значи да би је отров усмртио четири пута спорије на температури од 10 него на 30 степени Целзијуса.