Да је гравитација Земље двадесет одсто слабија, како би се то одразило на наш живот?
Милош
Београд
Животиње би биле нешто веће, с издуженијим и тањим удовима. Биљке би такође расле у висину и биле би лакше. Међутим, Земља би тада задржала мање атмосфере, па би било мање кисеоника у ваздуху да омогући метаболизам, и то с великим утрошком енергије. Редак ваздух задржава мање топлоте и било би теже одржати сталну температуру тела. И премда бисмо лакше одскочили од тла због смањене тежине, проређен ваздух отежао би летење. Планине би биле више због мањег деловања ерозије. Смањена количина кисеоника приморала би жива бића да остану ближе нивоу мора, па би многа остајала заробљена унутар планинских венаца, превисоких да би се прешло преко њих. При нижим температурама вода би испаравала, па би планета била сувља.
Сазнала сам недавно да постоји птица која своје младунце храни перјем, па бих волела да нешто напишете о томе.
Аница, Трстеник
То мало чудо природе први је код ћубастог гњурца запазио и описао амерички природњак-аматер из савезне државе Мејн Џин Џорџ. Када је једном приликом двогледом посматрао женку ћубастог гњурца како своје младе води на вечеру, био је запањен оним што је видео. Мајка је, наиме, кљукала своје птиће перјем које је вадила из напуштеног гнезда неке дивље патке. Дугачким кљуном гурала им је перје низ гушу, а онда је и сама прогутала двадесетак. Исхрану ових и неких других водених птица чини 60 одсто перја, јер оно спречава да им се кости прогутаних риба забоду у танко црево и тако га оштете.
Чуо сам да су некада давно на војвођанском делу Дунава харали гусари. Да ли је то тачно?
Никола, Лозница
Два километра низводно од Апатина налазило се насеље Букчиновац, настало у првој половини 16. века. Оно се временом претворило у гнездо злогласних дунавских гусара, па је на крају разорено половином 18. века. У почетку је то био скуп ниских земуница с дрвеним крововима, а становници су се бавили ловом, риболовом и сечом шуме. После повлачења Турака из горњег Подунавља развијала се пловидба реком и на обале почињу да пристају бродови натоварени тканинама, оружјем, оруђем и житом.
Становници Букчиновца, који су раније нападали караване у шумама поред реке, прилагодили су се новим приликама и постали прави речни гусари. Окупљали су се у групе од 20 до 30 људи, изненада се појављивали из шуме, опкољавали бродове и заробљавали посаде. Имали су уређену обавештајну мрежу, тако да су се увек на време склањали пред потерама. Тек у 18. веку управник војних добара у Бачкој успео је да им постави заседу и том приликом ухваћено је неколико гусара и откривено је њихово гнездо.
Из Беча је стигло наређење да се насеље расели, али су мештани то одбили. Нису могли да их наговоре ни свештеници, па је стигла војска и све становнике Букчиновца иселила далеко од реке.
Која биљка најспорије, а која најбрже расте?
Ксенија
Крушевац
Зимзелена жбунаста биљка по имену Dion edule, нађена у Мексику, расте убедљиво најспорије од свих – само 0,76 милиметара годишње, што је чини јединственом на свету. Била је висока само десет центиметара у дванаестој години.
Један примерак ове врсте за хиљаду година достигао је висину од само два метра.
Hesperoyucca whipple, такође жбунаста биљка, позната и под живописним надимком „свећа нашег Господа”, порасла је 3,65 метара за само четрнаест дана 1978. године.
Тако је проглашена за биљку која најбрже расте. Постоје, такође, примерци сунцокрета који су за једну сезону порасли чак шест метара, као и нека стабла бамбуса која ижџикљају по 90 центиметара у једном дану и нарасту до тридесет метара.
Шта је лес?
Зорана
Крушевац
Лес је врста земљишта које чине минералне честице ситније од песка, али веће од прашине. Образује се кад се стење ломи и гомила под дејством глечера. Након последњег леденог доба, кад је клима постала топлија, наслаге муља су пресушиле и ветар је пренео честице до предела где се образовао лес. Горњи слојеви земље у неким деловима света – првенствено у средишту и на севезорападу Сједињених Америчких Држава, те истоку Кине – састоје се од наслага леса дубоких више стотина метара. Наслаге често имају облик стрмина низ које се честице клижу и при најмањем потресу. Та померања заврше се често низом малих степеника који се називају још и „мачје степенице”.
Зашто више црнимо под летњим сунцем него под зимским?
Анђела Јовановић
У зони умерених географских ширина Сунце је много ниже на небу зими него лети. То значи да његови зраци на тло падају под много оштријим углом, те је и јачина зрачења расута на шире подручје.
Уз то, светлост дуже путује кроз атмосферу тако да њен већи део упију честице ваздуха.
Иако људи зими више времена проводе у затвореним просторијама, они који радије одлазе у природу и те како могу да поцрне, па чак и изгоре током овог годишњег доба, нарочито ако бораве на снегу који одашиље зрачење.
Да ли се пубертет и код наших предака јављао у исто време?
Тамара
Београд
Ако под нашим прецима подразумевамо људе из каменог доба, археолошка истраживања показују да су девојчице из доба палеолита добијале менструацију између седме и тринаесте године. Напоран живот и густина насељености условили су појаву све већег броја обољења, успорен раст и каснији улазак у пубертет. Савремена медицина, исхрана и хигијена помериле су време уласка у пубертет уназад. Време у којем данас млади улазе у пубертет сматра се биолошки природним добом, а пре неколико година издвојен је и ген који управља временом уласка у пубертет – LIN28B.
Све учесталија гојазност код деце сматра се одговорном чак и за ранији улазак у пубертет. Уз то, неке научнике брине што су се у древна времена пубертет и психосоцијална зрелост јављали истовремено, а у наше време тинејџери постају сексуално, али не и ментално зрели. Другим речима, млади данас улазе у пубертет знатно пре адолесценције.
Шта је аргирија?
Владимир Николић
Ова појава, која је назив добила по латинском називу за сребро, настаје као последица везивања честица сребра за пигмент коже. Ако се дуже време у организам уносе соли сребра (рецимо, сребро-нитрат), тај племенити метал се у облику сребро-сулфида нагомилава у кожи, бојећи је у плавичасто. Претпоставља се да је плавичаста боја последица високе концентрације мелатононина у једињењу са сребром. Аргирија се може јавити било где на кожи, али најчешћа је на лицу. Сребро нагомилано на овај начин у ткивима безопасно је, али ту остаје доживотно.