Да ли стварно постоје „беле рупе”?
Милан
Беле рупе засад су само претпоставка коју је први изнео руски научник Игор Новиков. Према њој, оне су потпуна супротност црним рупама – као што црне рупе привлаче и гутају материју, требало би да је беле избацују и одбијају. То значи да би путник у свемирском броду који се приближава белој рупи трпео притисак зрачења које из беле рупе куља брзином светлости. Те честице светлости стварале би све већи отпор што је свемирски брод ближе, а време и простор постајали би изобличенији пошто, у складу с претпоставком, у белим рупама, као и у црним, влада „сингуларитет” времена и простора. Дакле, гравитационо поље у средишту беле рупе бесконачно је, а проток времена не постоји.
Под суманутом замишљу да би неко могао да изгради свемирску летелицу која би издржала сва та искушења, сила одбијања која би на њу деловала док се приближава белој рупи постајала би све већа, док не постане бесконачна. Зато ни сва енергија из свемира не би била довољна да брод стигне до беле рупе.
Постоји и тврдња да су црне и беле рупе повезане црвоточинама, те да кроз њих материја може да мења положај у простору без протока времена. Но, као што би посматрачу са стране изгледало да на хоризонту црне рупе неко тело бесконачно дуго улази у њу, оном близу хоризонта беле рупе чинило би се да тело бесконачно дуго излази из ње. Због тога неки научници сматрају да је Велики прасак у ствари био експлозија беле рупе.
Телескоп на свемирској опсерваторији „Нил Герелс Свифт”, намењеној откривању великих блескова у свемиру, 2006. године у сазвежђу Индус приметио је експлозију гама-зрачења. Она по својој невероватној величини и снази није била ни налик онима које настају након судара неутронских звезда или урушавања звезде при стварању црне рупе. Зато су научници почели да претпостављају да је примећена бела рупа. Према томе, експлозија је била „неуспели” Велики прасак, те је од милоште названа „мали прасак”.
Волео бих да знам нешто о балалајки.
Зоран
Суботица
Романсе и баладе, циганске мелодије из степа и руска народна музика заиста не могу да се замисле без топлог звука балалајке. То је руски народни инструмент са жицама, по звуку веома сродан тамбури.
Труп се прави од јеловог дрвета и има једноставан троугласти облик. Доња даска (дно) састављена је од више делова, а горња је благо испупчена и има један округли отвор или више њих. Жице су од животињских штављених црева или, ређе, од металних жица и у њих се удара пером. Балалајка се први пут појавила око 1700. године и постепено заменила домру, ранији народни инструмент с две жице. Усавршена је нешто касније и прилагођена за свирање у оркестру.
Чуо сам за село у Турској у коме се мештани споразумевају звиждањем. Молим вас да напишете нешто више о томе.
Драгутин
Љиг
У селу Кушкој на турској обали Црног мора чешће се чује људски него птичји цвркут. Мештани свакако имају моћ говора, али су нашли лакши начин да се споразумевају на великим раздаљинама преко Понтијских планина. Пошто је село врло неприступачно, комшијама је било напорно да превале пут до првог следећег домаћинства или до радника у пољима, па су пре више од 400 година почели да преносе поруке звиждањем које подсећа на пој птица.
Назив места у преводу значи „село птица”, а „птичји језик” по коме је Кушкој јединствен подразумева звиждукање слогова турких речи. Ова вештина преноси се поколењима и данас су људи из околине толико увежбани да могу да „извижде” читаве сложене реченице.
Најезда мобилних телефона и других модерних средстава за општење прете да угрозе опстанак „птичјег језика”, због чега се старији мештани труде да га одрже живим, па сваке године приређују Фестивал звиждања. Њиховим напорима придружио се и Унеско уврстивши „птичји језик” у нематеријално културно наслеђе.
Кад је успостављен редослед слова у писмима?
Душан
Ниш
Не постоји тачно време кад је редослед слова успостављен, с обзиром на његов дуг повесни развој, и то зависно од појединачних језика. На пример, у естонском Z се налази између S и Т, док енглески речници до 1837. године посматрају I и J као истоветна слова. Међутим, основни редослед стар је готово колико и само писмо. Од данашњих писама која су настала од 3000 година старог феничанског писма, већина има сличан редослед. Ту спадају и ћирилично, грчко, хебрејско, латинско и арапско писмо. Њихови остаци нађени су у облику натписа познатих под именом „абецедарије”. Најстарије међу њима јесу глинене таблице из 13. века п. н. е. на којима се може наћи редослед какав познајемо – A, B, C, D.
Да ли дрвеће може да се споразумева између себе?
Лука, Шабац
Истраживањима је утврђено да је дрвеће у стању да се међусобно споразумева и то тако што једно друго упозори на појаву „напасника”. Кад су научници приметили да су шумицу младог дрвећа напали инсекти или глодари, запазили су да је то дрвеће почело да испушта једну хемијску супстанцу, на шта је друго дрвеће у њиховој близини почело да производи већу количину танина, сложених једињења која код инсеката изазивају лоше варење. Производња танина била је у сразмери с трајањем и јачином напада инсеката.
Зашто коале спавају скоро 20 сати дневно?
Тамара, Баново брдо
Ове животиње, које насељавају источну и јужну обалу Аустралије, скоро цео век живе на дрвећу еукалиптуса. У току дана (најчешће ноћу) проводе и до пет сати једући лишће с дрвећа. У просеку им је потребно око пола килограма хране да би задовољиле апетит. Пошто је лишће пуно целулозе, варење им је дуготрајно и отежано. Потроше већи део енергије да би уз помоћ посебних микроба у цревима искористила сваки хранљиви молекул. Њихова „спавачка” природа у тесној је вези с начином исхране, јер спавањем надокнађују снагу потрошену на варење.
Како неиспаваност утиче на човеково понашање?
Јанко
Лапово
Још је грчки филозоф Аристотел истицао да је спавање „намењено одржавању живих бића”, док је Шекспир о спавању певао као о „балзаму болесних душа”. Наука пак доказује да је спавање неопходно и здравим људима, јер већ после једне непроспаване ноћи не могу успешно да обављају послове који изискују пажњу и усредсређеност.
У једном немачком огледу двојицу студената добровољаца држали су будне скоро пет дана, при чему је то пред крај било једва изводљиво, јер су спавали на ногама отворених очију. Пошто су за то време решавали задатке, утврдило се да је већ после 21 часа неспавања почела знатно да им опада способност прилагођавања и опажања. Успешно су решавали само једноставне задатке. Уз то, с порастом замора, непрестано им је расла раздражљивост, свадљивост и неповерење, а постали су тако плашљиви да су се трзали на сваки звук.
Ови налази посебно су важни за возаче аутомобила, јер се појединци каткад усуђују да возе и после двадесетак сати неспавања.
Можете ли нешто више да напишете о мациној трави?
Јована
Нови Сад
Мачја или мацина трава, или мачја нана (Nepeta cataria) природно расте у Србији, као и на остатку југа и истока Европе, западне и средње Азије. Што се тиче људи, она се користи у биљним чајевима као благо средство за смирење, али и за терање мува, мушица и комараца. Што се тиче животиња, између 50 и 75 одсто свих мачака (домаћих и дивљих, малих и великих) реагује на мацину траву. Кад удахну њен мирис преко непца, мачке су у заносу наредних пет до петнаест минута, ваљају се по трави или предмету који мирише на њу. Оне које су осетљиве на ову биљку наследиле су ту осетљивост , али се не зна зашто остале нису.
Постоје и друге биљке које изазивају овакво понашање код мачака, на пример источноазијска сребрна пузавица (Actinidia polygama), сибирски орлови нокти (Lonicera tatarica), или валеријана (Valeriana officinalis). Истраживање које је водио биохемичар Масао Мијазаки с Универзитета Шизуока Сангјо (Ивата, Јапан) показала су да, попут једињења непеталактон у мачјој трави, сребрна пузавица садржи непеталактол. Ова једињења утичу на мачке, али у биљци имају сасвим јасну сврху: терају инсекте који је боду и пију њене сокове.
Истраживачи из Ивате су спровели истраживање на мачкама које су се ваљале у непеталактолу, и утврдили да су оне привлачиле много мање комараца (исто је већ било познато за непеталактон). Осим што је убод комарца непријатан и носи ризик од болести, стални напади такође ометају мачке у лову. Спроводе се даља истраживања како би се од непеталактола направило корисно средство за терање комараца – непеталактон је веома успешан кад се распрши, али не и попрскан по кожи.