Колико има истине у томе да ћилибар може да лечи од душевних болести?
Ана
Шабац
Ћилибар или јантар је фосилна четинарска смола жућкастомрке боје (ређе беле или зелене). Може да се нађе на неколико метара испод морске површине, бура га често избацује на обалу, мада се добија и копањем. Највећа налазишта су на обали Балтичког мора.
Тачно је да се у древним временима веровало да ћилибар штити од разних обољења, посебно од гушобоље и душевних тегоба. Због сличних веровања још се у неолиту користио за израду накита. У средњем веку га није било много, па је цењен колико и драго камење. У доба ренесансе и барока многи кнежевски дворови држали су посебне мајсторе за израду предмета од ћилибара. У 18. веку ћилибарским плочицама често су покривали дрвене плоче у домаћинству. После тога ћилибар као да излази из моде. Данас је поново веома цењен као украс на прстењу, огрлицама и наруквицама.
Када је Црна Гора почела да се назива тим именом?
ОЛИВЕРА
Трстеник
После смрти цара Душана 1355. године централна власт је ослабила. У то време у Зети се истиче породица Балшић – три сина зетског племића Балше Балшића – Страцимир, Ђурађ и Балша III. Они су још у Урошево доба, ратујући са суседима, проширили поседе на југу до Бојане, а покушавали су да заузму и Котор, који је признавао власт цара Уроша.
Упоредо с њима напредује и породица Црнојевића, која се први пут помиње 1331. године. Радич Црнојевић се, као властелин у горњој Зети, одметнуо од господара Балшића и, уз помоћ босанског краља Твртка, наставио борбу с њима за потпуно осамостаљење. Сукоб је трајао све до 1421. године, кад је умро последњи Балшић – Балша III.
У време успона Црнојевића, у уговору владара Ђурђа с Млечанима 1435. године први пут се бележи назив Црна Гора уместо дотадашњег имена Зета.
Да ли су графити уметност или вандализам?
Немања
Угриновци
Графити или „улична уметност” неоспорно су веома омиљени, без обзира да ли је реч о делу од уметничке вредности или о шкработини. С обзиром да је незаконито цртати графите на јавним површинама и уништавати изглед зграда, графити се могу сматрати вандализмом. Међутим, уметничка нота графита уочава се у необичном склопу боја и слова. Понекад се њихова лепота крије у скривеном значењу које је могуће разоткрити дубљим сагледавањем њихове симболике. Због тога је неопходно обезбедити што више дозвољених површина за овакво цртање, које није само пуко жврљање. Тренутно постоји у свету има 17430 зидова на којима је дозвољено исписивање графита. Највише их је у Великој Британији (203), САД (90) и Немачкој (453). Графити су јавна уметност, свима доступна, као и начин да се искаже даровитост и орасположи свет. Један од најомиљенијих београдских графита је „Џаба сте кречили”.
Који временски услови су најповољнији за живот и рад?
Сања
Панчево
Најповољнији услови – релативна влажност око 60 одсто (у Београду се креће између 60 и 84 одсто), уз температуру ваздуха од 20 Целзијусових степени – прилично су ретки у природи. У затвореним просторима могу да се створе вештачки, помоћу клима-уређаја, а у природи су знатно чешће влажне врућине, односно влажне хладноће и сув, топао ваздух.
Влажне врућине (оморина) тешко се подносе због смањене моћи тела да довољно испарава и зноји се, што изазива постепени раст температуре тела, која отежава дисање и здравим особама. Код неких људи она изазива мучнину која је, обично, предзнак топлотног удара. Они који пате од болести крвних судова и јетре имају веће тегобе од других. Влажна хладноћа изазива непријатан осећај и код здравих особа, а поспешује појаву реуматизма, бронхитиса, астме и упале грла.
Сув, топао ваздух лакше се подноси од влажне врућине, односно влажне хладноће. Он може да буде и користан за човека. У месту Бајрам-Али, у средњој Азији и једном од најсувљих места бившег Совјетског Савеза, саграђен је санаторијум за особе оболелих бубрега, али са здравим срцем. Ту се, на температури од 40 до 45 степени у хладу, бубрези у знатној мери ослобађају рада, док њихову посао делимично преузима кожа кроз коју се, знојењем, излучује део воде и отрова из организма.
Драги Забавниче,
Михаило Веселиновић из Београда твој је редовни читалац. Има шест година и веома воли бубе и инсекте. Током шетње поред Дунава, код спортског центра „25. мај” нашао је малу шкорпију чију ти слику шаљемо. Да ли би могао да му објасниш откуд шкорпије у Београду, пошто их мама и тата никад раније нису видели?
Претходних година у медијима је више пута објављена вест да су суграђани приметили најезду шкорпија у престоници, највише на Калемегдану. Не чуди што ови зглавкари бирају да бораве баш на калемегданској тврђави јер ту постоји обиље пукотина у камењу где могу да се сакрију. Имају обичај и да се ушуњају у подруме. Шкорпија је увек било у Београду, само су ређе на отвореном, а нарочито међу људима. Најактивније су ноћу. Понекад су климатски услови такви да се више размножавају, па су и веће шансе да грађани наиђу на њих.
Стручњаци су објаснили да је код нас најраспрострањенији карпатски шкорпион, који је безопасан. Његов ујед није смртоносан, а углавном изазива оток на кожи. Ако се јави алергијска реакција, ипак се саветује да посетите лекара.
Шта је тотипотенција?
ВУК
Београд
Тотипотенција је појава у природи, не баш честа, кад се цела биљка развије из само једног одсеченог делића. Ово можемо најбоље да уочимо ако одрежемо један колутић шаргарепе, ставимо га у посуду с водом и оставимо на сунчано место. Из њега ће убрзо избити танушне стабљике с листићима. Доливањем воде одржавају се до месец дана, а из овог дела шаргарепе може да се развије и читава биљка.
Због чега нам је значајно споразумевање без речи?
Милица
Прокупље
Преношење мисли и осећања је неизоставни део живота сваког човека. Није свака комуникација заснована само на говору. Заправо, невербална комуникација има низ предности у односу на вербалну. Неке појаве немогуће је исказати језички. Гестикулацијом ћемо јасније показати другима шта осећамо и шта желимо да кажемо. Истинска осећања саговорника примећујемо посматрајући говор тела. Презнојавање лица указује на страх, очи су најбољи показатељ заљубљености, слегнута рамена неутешно пате. Понекад овакав вид комуникације може да замени вербалну, а понекад је њена допуна. Сваки добар говорник требало би да поред јасног и разумљивог садржаја говори уз одговарајућу боју гласа и став тела. Без убедљивости и личног стила до слушаоца иначе неће допрети срж његових речи.
Зашто неке животиње живе у групама?
Ана, Београд
Бројне животињске врсте суочавају се већ вековима са борбом за опстанак. Да би опстале стварају мање или веће групе које захтевају од припадника блиске везе ради лакше сарадње. Крдо, јато или рој примери су окупљених животиња из безбедносних разлога, како би се лакше заштитиле од могуће опасности. Оне заједно одгајају младунце, налазе храну и бране се. Свакој животињској групи неопходан је вођа који ће се старати о томе да група остане у свом саставу. У јату делфина може дабуде и до хиљаду делфина који се споразумевају уз помоћ различитих врста звиждука и ехолокације, што им помаже да лакшенађу храну и одбране се од непријатеља. Дакле, животиње живе у групама због лакшег живота у заједници.