Занима ме каква је то животиња генетка.
Сава из Мионице
Генетка или европска цибетка (лат. Genetta genetta) животиња је из породице цибетки (Viverridae) налик на мачку. Дугачка је један метар, од чега 40 центиметара чини реп. Крзно јој је жуто с тамним пегама, а реп је прошаран црним колутовима.
Генетка је једини представник цибетки у Европи. Живи на Пиринејском полуострву и на југу Француске. Тамо је припитомљену држе у кућама да би „таманила” мишеве и пацове. Позната је и по томе што око себе шири веома јак и непријатан мирис.
Шта значи израз „гравитациона поља”?
СВЕТЛАНА, Нови Сад
Јачина силе Земљине теже није једнака на свим тачкама наше планете. Области с различитом јачином називају се гравитациона поља. Она одражавају особености грађе Земљине коре и условљена су присуством различитих руда.
Геолози који су својевремено спроводили гравиметријско снимање у једном делу Казахстана дошли су до потпуно неочекиваног сазнања: стазе којима су каравани камила ишли преко пустиње у потпуности одговарају линијама најслабије силе теже, а ноћни биваци каравана распоређени су, по правилу, на местима где се секу гравитациона поља. Другим речима, „пустињске лађе” утабале су пут да им тешки товари буду мало лакши, а за одмор су бирале места у тачкама релативне равнотеже.
Како камиле бирају пут на ком ће потрошити најмање снаге? То је засад тајна коју треба да реше биолози. Међутим, грађевинари, који подижу путеве кроз пустињу, већ користе искуство камила и геолошке налазе.
Кад матица из пчелињака угине, постоји ли „принцеза” која је наслеђује?
Ђорђе Милић
Матица је зрела женка у пчелињем друштву чији је главни задатак ношење јаја. Тиме се обезбеђује опстанак заједнице и држање колоније на окупу. Колонија пчела може да изнедри онолико матица колико јој је потребно, мењајући исхрану ларви женки које се развијају.
Прва три дана живота све ларве пчела добијају „краљевски оброк”. Након тог времена, радилице прелазе на мед и полен, а оне које су предодређене да постану матице настављају с истим оброцима. Након седам дана готово све напуштају рој да би се париле.
Шта значи и одакле потиче реч „пипун”?
АНЂЕЛКО из Пријепоља
Речју „пипун” се у приморским ијекавским говорима означава диња или лубеница. Вук Караџић ју је, скупљајући грађу за Српски рјечник (1818), најпре забележио у Боки которској у изразу „Не може се спавати и пипуне чувати”. На Корчули се користи варијанта „пипуна”, док је у Шибенику посведочена у облику „пепун”.
Пореклом је из латинског језика (од именице pepo – „бундева, велика диња”, пренете из грчког), а у Далмацију и Црну Гору дошла је подсредством италијанског – због трговачких и друштвених веза, при чему је италијанско popone прилагођено у „пипун”. Одатле се реч проширила по читавом Балкану, па се у бугарском језику јавља пипон, у влашком pipońu, а у албанском pjepër.
Од ње су код нас изведене речи „пипуниште” – земљиште на којем се сади бостан, и „пипунар” – бостанџија, човек који сади и гаји диње.
Поред тога, у дубровачком говору пипуном зову и расејаног, лудог човека, па се у препиркама чује „Баш си пипун!”
Кад и где су почели да се користе чекови?
ЂОРЂЕ из Београда
Плаћање чековима уведено је 1742. године у Великој Британији. Предлог да се, уместо гомиле новца, за плаћање великих рачуна користе налози за исплату потекао је од британских банкара. Они су одштампали посебне одсечке од хартије с утиснутим бројем рачуна за проверу банковног рачуна, на које је само требало уписати износ исплате.
Такав вид плаћања без готових пара у руци одмах је прихваћен у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама. Ипак, многе земље биле су сумњичаве и нису га прихватале. Француска је била једна од таквих – чекове је увела тек 1865. године.
Уместо званичног назива – налог за безготовинску исплату – задржао се изворни, чек (cheque у Енглеској или check у САД).
Зашто мачкама виси салце са стомака чак иако нису дебеле?
Тодор из Ниша
Ово је природна појава код мачака. Додатна кожа са залихом сала иде дуж стомака – како код домаћих мачака, тако и код неких дивљих врста, као што су лавови.
Ветеринари и биолози само претпостављају чему ова „праисконска торба” служи, из посматрања животиња и онога што знамо о сисарима. Једна од претпоставки јесте да масне наслаге на том месту неће ометати мачку у свакодневном кретању, спавању и лову. Вероватно је и да служи као додатна заштита у борби, јер додаје слој преко осетљивих унутрашњих органа.
Такође, домаће мачке једу сваког дана, а оброци дивљих мачака нису толико редовни. После гозбе дивља мачка претвара храну у сало које чува у тој „торби”, за црне дане. Торба се развија код оба пола после 6. месеца живота. Она није знак да је мачка прехрањена, већ се то утврђује по облику тела – гојазне мачке су много облије.
Као и људска, мачја гојазност изазива здравствене тегобе, те у том случају треба попричати с ветеринаром и осмислити начин да се мезимцу помогне да достигне здравију тежину.
Одакле потиче узвик „ахој”, којим су се морнари некад поздрављали?
ИЛИЈА, Шабац
До средине прошлог века овај поздрав могао је да се чује на бродовима широм Европе. Тим јединственим узвиком морнари су најављивали улазак брода у луку или испловљавање и тако су се поздрављали при сусрету и на води и на копну.
Језички стручњаци кажу да та реч не значи ништа одређено – баш као ни узвик „хало”, који се користи приликом јављања на телефонски позив.
Претпоставља се да је реч настала од узвика „хо” или „хој”, којим су говедари са Старог континента терали стоку. Слични узвици користили су се и на карневалским прославама у разним надметањима.
Зашто су морнари преузели овај узвик, тешко је утврдити. Као једно од објашњења наводи се могућност да је ова реч, кратка и јасна, а без одређеног значења, била савршена за препознавање и споразумевање међу члановима посаде, као знак упозорења другим бродовима и обалским радницима у луци.
Од чега је био стезник којим су жене у викторијанско доба добијале изузетно танак струк?
АЛЕКСАНДРА, Нови Сад
У викторијанско доба, како се назива раздобље у којем је владала британска краљица Викторија (1837–1901), изузетно танак струк сматрао се женственим. Да би то постигле, жене су носиле корсет,. У ствари, опасале би се посебним делом доњег веша од тканине који је био ојачан дугачким уским комадима дрвета или челика с предње стране, и тракама од китове кости позади и са стране. Корсети су причвршћивани везицама на пертлање које се стежу све док се не постигне права мера струка.
Ношење таквих стезника изазивало је озбиљна оштећења ребара, мењајући положај унутрашњих органа и ограничавајући дисање. Пошто је доток кисеоника био ограничен, жене су често падале у несвест.