Зашто је вожња по новим путевима тиша него раније?
Драган Станисављевић
Београд
Бука коју ствара гума на асфалту зависи од површине. При брзини већој од 65 километара на час, котрљање гума по путу може чак да надјача буку мотора.
Грађевински инжењери покушавају да помире неколико супротности кад граде путеве. Ако површину пута учине глаткијом, повећава се опасност од проклизавања, а ако је површина грубља, повећава се бука услед котрљања гума. Старе саобраћајнице састојале су се од углачаног бетона или од каменчића званих агрегати, уваљаних у асфалт. Резултат је била грубља површина која спречава проклизавање и ствара буку.
Данас се агрегатни каменчићи утискују у асфалт, па уместо да стварају храпаву површину незнатно извирујући – тону у асфалт, правећи неприметне празнине. То се назива негативна текстура, а гуме приањају за површину и не проклизавају, правећи мање буке.
Да ли је тачно да је „Интернационала” настала од „Марсељезе”?
МАЈА
Бор
Ове две химне нису ни у каквој вези и дели их скоро читаво столеће. „Марсељеза” је француска револуционарна песма и државна химна коју је компоновао и за њу написао речи капетан Клод Жозеф Руже де Лил, и то само за једну ноћ – 24. априла 1792. године. Написана је као „Ратна песма Рајнске армије”, а садашњи назив добила је исте године, кад је војска добровољаца из Марсеља, која је пошла да помогне револуционарној Француској, суоченој с опасношћу од пруско-аустријске војске, ушла у Париз певајући ову песму.
У 19. веку ова револуционарна песма прешла је границе Француске и постала је у неку руку химна потлачених.
„Интернационала” је пак химна међународног пролетеријата. Текст ове песме написао је такође Француз, комунар и песник Ежен Потје, и то само неколико дана после слома Париске комуне, 1871. године. Музика за њу компонована је годину дана касније.
Зашто нам се уши прочисте кад дувамо кроз зачепљен нос?
МИЛОРАД из Земуна
Осећај зачепљених ушију јавља се кад се ваздушни притисак иза бубне опне (средњег уха) разликује од спољашњег ваздушног притиска. Под уобичајеним околностима то се не дешава, јер ваздух долази споља до средњег уха каналом који се зове Еустахијева туба. Она је углавном затворена, али зевањем и гутањем отвара се довољно да се изједначе унутрашњи и спољашњи притисак. Истурање браде и забацивање потиљка такође помажу због положаја Еустахијеве тубе у унутрашњости главе.
Ако се овај канал зачепи – на пример, кад назебемо – разлика у притиску постепено се повећава. То истеже бубне опне и заглушује нам слух. Невоље настају и при великој промени у спољашњем притиску, што се дешава током слетања авиона, вожње низ планину или спуштања подморнице. Да би се изједначио притисак који ће отворити Еустахијеву тубу, треба прстима да стиснемо нос и „дувамо у празно”.
Ову појаву први је испитивао италијански научник Антонио Валсалва још почетком 18. века, па се по њему назива „Валсалвино решење.
Одакле потиче назив познатих револвера „Смит и Весон”?
ЂОРЂЕ
Београд
Чувени револвери Smith & Wesson, оружје које је искрсавало тамо где има невоље – између осталог, и у холивудским филмовима и познатим криминалистичким романима – носе име по Смиту и Весону, двојици трговаца из америчког градића Спрингфилд у Масачусетсу. Они су се 1852. године удружили у намери да почну да производе оружје.
Хорас Смит је у војсци савладао тајне механике, исказујући велики дар. Данијел Весон га је подржао, јер је веровао да ће успети да направи одличан револвер.
Тако је и било. Хорас је направио тако моћно оружје да су га у угледном часопису „Сајентифик америкен” одмах назвали The Volcanic („вулкански”). Касније је његово оружје на известан начин копирао Оливер Винчестер, творац чувене пушке.
После овог успеха Смит и Весон отворили су 1856. године фабрику оружја.
Да ли чујемо док сањамо?
Миланка
Нови Сад
Сасвим је сигурно да док сањамо чујемо спољне звуке, иначе нас будилник не би тргнуо из сна.
Приближно 45 одсто снова има и звучни садржај, док су додир, мирис, укус и бол знатно мање присутни.
Звук који чујемо док сањамо може некако да се појави у сну и да делује стварно.
То обично увидимо кад се пробудимо, ако се још сећамо сна (на пример, звук будилника у сну смо чули као звук телефона).
Зашто врела вода мрзне брже од хладне?
МИЛОШ
Сомбор
Ову појаву забележио је још Аристотел, али њоме се у наше доба (1969. године) бавио један ученик из Танзаније по имену Мпемба. Треба одати признање његовим учитељима што су га тада схватили озбиљно, а још више заједници физичара који су појаву назвали по Мпемби, а не по неком од физичара који су је касније истраживали. Иначе, танзанијског дечака занимало је заправо како да што пре направи сладолед.
Ипак, овај поступак не дешава се увек, већ само под одређеним условима – изолаторска посуда у којој је течност не треба да буде поклопљена. Једно од објашњења каже да део вреле течности испари, па остане мање за смрзавање. Друго, и вероватније, јесте да се струјање вреле воде наставља док се она хлади, односећи топлоту ка површини и убрзавајући поступак смрзавања.
Да ли нагиб Земљине осе утиче на живот?
Душан
Краљево
Нагиб осе ротације Земље према равни по којој се окреће око Сунца одиграо је значајну улогу приликом развоја живота на нашој планети. И биљке и животиње прилагодиле су се тако да њихови животни циклуси прате смењивање годишњих доба. А она се смењују баш захваљујући том нагибу: током кружења по орбити, наша планета на смену излаже своју северну и јужну полулопту осветљености Сунца. Тако је, док је на северној хемисфери лето, на јужној зима, и обрнуто. Данас нагиб Земљине осе према орбиталној равни износи 23 степена и 27 минута. Да је другачији, он би умногоме утицао на климу на Земљи, тиме и на годишња доба, али се не зна да ли би утицао и на настанак живота. На њега би много веће дејство имала промена наше удаљености од Сунца.
Које се дрво користи за израду лула?
ГОРАН
Ужице
Лула, посебна направа која се пуни исецканим дуваном, пореклом је из Северне Америке – тамошњи староседеоци су за њу знали још од праисторијског доба. Они су је правили од разноразног шибља и грана које су могле лако да се обликују и дубе. Ипак, најчешће су то биле гране дивљих вишања или ружа.
Прва лула донета је у Европу крајем 16. века и, како је присталица пушења било много, одмах се почело и с њеном израдом. Уз уживање у дувану, делимично је преузет и начин израде лула. Кроз векове се показало да су најбоље луле оне од магриве или рашељке, латинског имена Prunus mahaleb. Ова биљка из породице ружа расте као грм или дрво високо и до десет метара. Гранчице магриве се лако дубе у самиш или чибук и одолевају врелини упаљеног дувана.