Да ли дужина сна утиче на телесну тежину?
МИЛИЦА, Пожаревац
Узрока за промене у телесној тежини има много. Првенствено су то начин живота и исхране. Али, код неких људи ни дужина сна није занемарљива. Стручњаци су утврдили да, супротно очекивањима, мање сна доноси вишак килограма.
Гојазности су склоније ноћобдије него они који спавају седам до девет сати. Само четири сата сна повећава опасност од гојења за 70 одсто, а сат дуже смањује на 50 одсто.
Разлог се крије у поремећају узајамног деловања хормона лептина и грелина, који утичу на апетит. Хормон лептин у мозгу ствара осећај ситости, а грелин глади. Кад су усклађени, човек зна кад и колико да једе.
Мањак сна подсећа хормоне на исконски нагон за одржањем, потиснуто наслеђе из прадавних времена цивилизације кад се људски организам прилагођавао променама у природи. За време летњих месеци, дугих сунчаних дана и кратких ноћи хране је било у изобиљу, па се јело више да би се створила резерва за дугу и хладну зиму. Дакле, човек је јео кад је имао шта да једе и спавао кад није било хране.
Тако, мимо човекове воље, мало сна неминовно наводи хормон лептин да у мањим количинама стиже у крв, а грелин подстиче да изазива осећај глади. Зато ноћобдије и у глуво доба посежу за храном и гоје се, јер се све што поједу претвара у залихе.
Занима ме шта је трепанг.
Теодора, Ваљево
Трепанг (према малоазијском tripang) име је више врста трпова, познатих и под именом „морски краставац”. Људи их сакупљају у далекоисточним морима (има их и у Јадрану), па их користе као зачин и посластицу. Највише се скупљају јапански трпови. На индопацифичком простору највреднији је брадавичасти трп, који може да буде дугачак и 40 центиметара и тежак 3 килограма.
Трпови припадају бодљокошцима и претежно се задржавају у плитком мору, мада се могу наћи и у већим дубинама. Крећу се лагано по морском дну, па их је најлакше покупити док траје осека. Највећа тржишта трепаТнга јесу Хонгконг, Сингапур, Малезија и Јужна Кореја.
Шта је софизам?
Зоран, Нови Пазар
Софизам је, за разлику од паралогизма, намерна логичка грешка смишљена да се неко доведе у заблуду. Стари Атињани били су прави мајстори за прављење софизама, а најчешће су их користили да неког придобију или да на суду одбране окривљеног.
Пореклом из старе Грчке јесте и познати софизам чији садржај чини исказ да „сви Крићани лажу”. Да ли је то истина или лаж?
Да ли је Атлантида јединствена појава или постоји још нека слична легенда?
МИЊА из Вршца
Стари египатски текстови надахнули су грчког филозофа Платона (427–347. п. н. е.) да до танчина разради легенду – или сећање – о Атлантиди, граду с политичким и друштвеним уређењем у коме не постоји ни једна грешка, што је у ствари био његов сан о савршеној земљи.
Према легенди, Атлантида је припадала богу мора Посејдону. Он је тамо насељавао децу коју су му рађале смртне жене. Сам је уредио и улепшао острво које је постало велико и прекрасно краљевство. Његови становници стекли су огромно богатство. Са земље су два пута годишње убирани плодови, што је само увећавало богатство целог острва. Било је „веће него цела Азија и Лидија заједно”. Око 9000 година пре него што је Платон живео, приликом земљотреса потонуло је у Атлантски океан, западно од Гибралтара, поставши тако симбол изгубљеног раја. Иста тема, у различитим облицима, постоји у свим цивилизацијама на овој планети.
Једна прича из старог руског предања говори о невидљивом граду Китежу, који је за време татарско-монголске најезде у 13. веку потонуо у језеро Светлојар (данас нижњегородска област). Верује се да се, кад је време тихо, може чути звоњава китешких звона и видети потонули град.
Молим вас да ми одговорите какве су то „небеске реке”.
Ђура, Добановци
Научници су открили да на висини од око 10.000 метара у атмосфери постоји читава мрежа „небеских река” дужине неколико хиљада километара.
Овим рекама, уместо воде, тече водена пара. Оне се образују око екватора услед великог испаравања мора, океана и копна, а у атмосферским висинама крећу се ка половима. Под дејством ваздушног притиска, Земљине ротације и налета ветрова оне повремено скрећу на исток и запад.
Кад се једна небеска река улије у другу, често се образују олује и циклони, због чега падају јаки пљускови и дуготрајне кише.
Шта у нашем организму изазива замор?
ТАЊА из Ниша
Замор може да се протумачи као нека врста тровања. Кад наши мишићи раде, ствара се млечна киселина. Ако се она уклони из замореног мишића, он ће бити способан да и даље ради.
Постоје и друге материје које се стварају у току рада мишића. Такве материје, зване „отрови замора”, разносе се кроз тело путем крви. Зато замор не осећамо само у мишићима, већ у целом организму, а нарочито мозгу.
Замор није само хемијски, већ и биолошки процес. Не можемо да га уклонимо једноставно, јер је ћелијама неопходан одмор да се обнове и оспособе за рад. Према томе, замор је „знак упозорења” да нам треба одмор.
Има, међутим, нешто занимљиво и у самом одмарању. Неко ко је сатима радио за писаћим столом неће, кад се умори, желети да легне, већ да се прошета. Зашто? Ако је заморен само један део тела – на пример, мозак, очи, руке или ноге – најбољи начин да се он освежи јесте да се покрену остали делови. Кретање појачава дисање, убрзава проток крви и рад жлезда, а штетне материје одлазе из заморених делова.
Ипак, ако је човек потпуно исцрпљен, најбољи одмор је сан.
Зашто нам, кад плачемо, сузе теку једном „стазом”, уместо да се разливају по читавом лицу?
СТЕВАН из Чачка
Ово се дешава јер наша кожа одбија сузе, које онда задржавају свој облик и теку само уском траком насталом иза прве од њих.
Иначе, кад вода тече преко неке површине, сви њени молекули крећу се заједно. Али, поред воде, сузе садрже и друге састојке – со, беланчевине, антитела и остале хемикалије, које такође доприносе таквом току.
Које водене животиње могу најдубље да зароне?
САНДРА ЈАНКОВИЋ
Међу животињама којима је вода природно окружење најдубље зарањају главата уљешура (Physeter macrocephalus), сисар који може да се спусти на дубину до 1200 метара. Исто толико зарони и корњача седмопруга усмињача (Dermochelys coriacea).
Дубокоморски пацови сматрају се рибама које живе на највећим океанским дубинама. Једна птица такође је позната као врстан ронилац – царски пингвин (Dermochelys coriacea). Он силази и до 265 метара испод површине воде.