Како се рачунала некадашња мерна јединица лакат?
ГОРАН, Смедерево
Лакат је вероватно најстарија мера – помиње се још у старозаветној Првој књизи Мојсијевој.
Дужина се одређивала од прегиба руке (лакта) до врха средњег прста.
Јасно је да је та мера није само била променљива код различитих народа, већ се растезала или скупљала и у различитим временима. Код старих Египћана такозвани краљевски лакат износио је 52,5 центиметара, у древном Риму – 44,36 центиметара. Грци су тврдили да је дугачак 42,24 центиметра, а Арапи између 44,4 и 59,2 центиметра.
Све док Европа није усвојила метрички систем, лакат је служио као мерна јединица. Тако је, на пример, у Аустрији био дугачак 77,78 центиметара, а у Пруској 66,67. Иначе, метрички систем настао је у Француској пред крај 18. века.
Да ли можемо да заборавимо да возимо бицикл?
Небојша, Београд
Вожња бицикла је моторичка способност, а њима управља мали мозак. Истраживања су показала да постоји посебан живац задужен за сигнале који излазе из малог мозга и распоређује их у друге делове мозга.
Сећања везана за моторику веома су дуготрајна јер се простиру по великом делу овог органа. Зато, ако поново почнете да возите бицикл након много година, приметићете да вам треба мало више времена да се уходате, али да бисте потпуно заборавили да возите, морали бисте да претрпите озбиљније оштећење мозга.
Да ли се пужеви рађају с кућицама?
МИНА, Нови Сад
Кућица почиње да се ствара док се пужеви још не излегу из јаја, мада је та љуштура још мека и провидна. Да би им, пошто угледају светлост дана, кућица очврсла, неопходан је калцијум.
Прво што уради овај тек рођени мекушац јесте да поједе љуштуру јаја из којег се „испилио”. Дешава се да се пужеви, кад пробију оклоп јајета, као мали канибали баце на оне пужеве који се још носи излегли.
Наредна три месеца мека кућица постаје чвршћа, док не добије одговарајућу боју и облик.
Зашто су каријатиде жене?
ЈОВАНА из Зрењанина
Првобитно су каријатиде биле девојке које су служиле богињу лова Артемиду и у њеном храму изводиле обреде. Кад су дошла зла времена, жене из Карије на Пелопонезу одведене су у ропство и осуђене да носе греде, а њихово насеље је разорено. Зато до данас као стубови придржавају велелепне грађевине – рецимо, храм Ерехтејон у Атини, а има их и на египатским и индијским грађевинама. Биле су омиљене у ренесанси, али и касније. Код нас су познате Мештровићеве каријатиде на Споменику незнаном јунаку на Авали, затим каријатиде у Његошевој гробници на Ловћену...
Али, терет грађевина не носе само каријатиде – плећа често подмећу и атланти. Названи су по Атланту, диву који у грчкој митологији за казну на леђима држи небески свод јер је негостољубивошћу увредио Персеја, а овај га претворио у планину. Како је планина веома висока, стари Грци веровали су да Атлант придржава небо.
Зевсов син Персеј убио је Медузу и – по наговору богиње Атине, којој је Медуза оспоравала првенство у лепоти – одсекао јој главу. Бежећи после тога, обрео се у дворцу титана Атланта, који му није указао гостопримство. Разјарени Персеј показао му је Медузину главу, која је имала моћ да онога ко је погледа одмах скамени. То се догодило и Атланту.
Молим вас да ми објасните шта је терела.
Небојша, Београд
„Терела” на латинском значи „мала земља”, а у науци се користи као назив за модел Земље (глобус) који приказује њена магнетна својства.
Овај израз увео је енглески лекар и физичар Вилијам Гилберт (1544–1603) у књизи „О магнету”, коју је написао на латинском и објавио 1600. године.
Ипак, тајна порекла Земљиног магнетизма, коју је Ајнштајн уврстио у најважнија нерешена физичка питања, остала је дуго непозната. Предложена су разна решења, од којих је у новије време најприхватљивији био „модел течног динама”. Према њему, Земљин магнетизам потиче од кретања течних метала у слојевима на дубини од 2900 до 5200 километара.
Године 2000. у Летонији је направљен уређај лабораторијских размера којим је доказана исправност динамо моделa.
Како се праве ексери?
Миладин, Шабац
Ексер изгледа једноставно, али постоје стотине различитих врста. Најчешће се праве од бронзе, бакра, гвожђа и цинка, зависно од сврхе. Тако се, на пример, ексери за потковице праве од метала који се неће брзо истрошити у коњском копиту. Постоје и нарочити ексери који се уврћу у дрво или метал – завртњи.
Пре 1780. године сваки ексер морао је да се прави посебно, и то ручно. Правили су их ковачи, служећи се чекићем и наковњем. Међутим, један становник Масачусетса у САД патентирао је машину за прављење четвртастих ексера, па се с ручне израде прешло на машинску.
Средином 19. века израђене су машине које су правиле ексере од жице. У њих се брзо убацује савитљива челична жица, па се одсецају ексери жељене дужине. Један крај се заоштрава, док се на другом равна главица. Ексери се затим глачају и дотерују у добошима с опиљцима гвожђа и струготина, који се окрећу. Ове машине направе и по хиљаду ексера у минуту.
Кад је пронађена незапаљива филмска трака?
Љиљана, Смедерево
Године 1901. Артур Ајхенгрин и Теодор Бејкер израдили су прву незапаљиву филмску траку од целулозе амил-ацетата.
За разлику од дотадашње нитратне траке, она гори врло споро и не експлодира. Због високе цене и нешто слабије пропустљивости, незапаљива филмска трака на почетку је коришћена код узаних формата (аматерски филм).
Први ју је употребио Француз Шарл Пате, а за њим и Американац Томас Едисон.
Незапаљива филмска трака прихваћена је у кинематографији 1951. године, тачно пола века после проналаска.
Да ли је тачно да се породица Николе Тесле није увек тако презивала?
Иван из Параћина
Тачно је. Теслини биографи утврдили су да се његова породица првобитно презивала Драганић. Ново презиме настало је од надимка једног научниковог претка који је, наводно, имао велике предње зубе налик на једну тесарску алатку која се у Лици зове тесла, а у Србији кесер.
Да су Теслини преци имали велике предње зубе казује и ова згода из Николиног раног детињства коју је он сам забележио:
„Имао сам две старе тетке набораних лица. Једна је имала два зуба која су штрчала као слоновске кљове и њих би ми забола у образ сваки пут кад би ме пољубила. Ништа ме није плашило више него кад сам очекивао те две нежне а толико непривлачне рођаке. Једном, док ме је мајка носила у наручју, упитали су ме која је од њих две лепша. Пошто сам пажљиво погледао њихова лица, ја сам, уперивши прстом у једну, одговорио: ’Ова није тако ружна као она друга’.”