Да ли је истина да се за инфузију некад користила кокосова вода?
ДРАГАН
Параћин
Вода из кокосовог ораха богата је калијумом и натријумом, што је по саставу чини сличном физиолошком раствору.
Кад није било других могућности, британским и јапанским рањеницима у Другом светском рату убризгавали су у крвоток воду из кокосовог ораха како би им надокнадили електролите.
У недостатку електролита, растворених соли присутних у крвној плазми, тело слаби. Исти поступак примењиван је и у Камбоџи током владавине Црвених Кмера (1975–1979).
Тада се сматрало да је необучена сестра која интравенозно даје воду из зеленог кокоса злочинац против човечности. Свакако се не препоручује примена ове воде, осим у неким ванредним околностима.
Волео бих да знам нешто о оделу које користе космонаути.
МИЛОШ
Нови Београд
Космонаутима је неопходан одевни предмет који ће да их одржи у животу кад излазе из летелице, пре свега због услова окружења – вакуума, повећане дозе радиоактивности, те температурних екстрема. Све ово омогућава свемирско одело, или скафандер.
Нешто мање компликоване и лакше верзије ових одела космонаути користе и унутар летелица, при полетању и слетању, а то их штити и ако би дошло до изненадног пада притиска у кабини.
Уместо обичног одела под притиском она модерна користе сложену опрему и системе за одржавање потребних услова унутар одела како би космонауту било што удобније, те како би се што више смањио напор који он мора да уложи како би савио руке и ноге, јер се одела с танким зидовима природно укруте у вакууму.
Данас се најчешће користи самоодржив систем за доток кисеоника и одржавање притиска, температуре и влажности ваздуха унутар одела, како би се космонаут што слободније кретао у вакууму свемира, без потребе за везом са свемирским бродом. Космонаути су с летелицом повезани само сигурносним везама, како би – ако отплутају – од летелице могли преко тог ужета (обично врло танког, израђеног од кевлара или неког сличног снажног материјала) да се врате.
Прва одела за употребу на веома великим висинама осмислили су независни проналазачи још тридесетих година прошлог века. Прво свемирско одело ношено у орбити било је совјетско одело СК-1, које је носио Јуриј Гагарин током свог чувеног лета 1961. године.
Које је сечиво најоштрије на свету?
Верни читалац из Суботице
Најоштрија сечива начињена су од дијаманта – најтврђег природног једињења. Дијаманска сечива, као она која се користе за хируршке инструменте, праве се расецањем драгуља, од чега настају неравне ивице. Потом се нарочитим млинским каменом за оштрење дијамант бруси док се не добије потребан облик. Честице на брусилици велике су свега два до пет нанометара – приближно 20.000 пута тање од власи људске косе. Камен се обрће 1000 пута у минуту. Сечиво наоштрено на овај начин сужено је на крају до дебљине од свега неколико нанометара.
Пошто дијамант не рђа као метал, оваква оштрица практично никада не отупи.
Да ли је истина да постоји врста паука названа по глумцу Орсону Велсу?
ИВАНА
Крушевац
Орсон Велс (1915–1985), амерички глумац, редитељ, сценариста и још много тога, у свету филма био је познат и признат широм планете, а нарочито је био омиљен на простору бивше Југославије, где је играо у неколико домаћих класика.
Што се тиче паука, истина је да један род џиновских паука са Хаваја носи његово име. Они припадају породици Linyphiidae, а род Орсона Велса има чак 14 врста. Свака је названа по неком његовом филму, па тако, између осталих, постоје и Orsonwelles ambersonorum (по филму „Величанствени Амберсонови” из 1942. године), као и Orsonwelles polites (према грчкој речи за грађанина, надахнут „Грађанином Кејном” из 1941. године).
Да ли је могуће чути метеор?
Иван,
Земун
Метеори могу да стварају звучне таласе, а док пролазе кроз атмосферу, могу и да пробију звучни зид на исти начин на који то раде и авиони. Ипак, с обзиром да се обично крећу на висинама од стотину и више километара, а светлост притом путује много брже од звука, прасак до ког долази кад метеор пробије звучни зид посматрач на тлу чуће тек неколико минута пошто је већ приметио метеор. Уз то, звук најчешће неће бити толико снажан да бисмо уопште могли да га чујемо.
Неки људи који су видели метеор тврде да су истовремено чули звук налик на зујање или шиштање. То би могло да буде последица веома ниских фреквенција радио-таласа које метеор ствара током кретања кроз ваздух. Доказано је да та врста таласа може да произведе подрхтавање стакла, стабљика биљака, па чак и људске косе.
Како то да мед не може да се поквари?
ЛУКА
Сомбор
Хемичари објашњавају да разлог зашто мед не може да се поквари ваља тражити у његовом саставу. Пре свега, то је намирница с малим процентом влажности, као и значајном количином киселина које се образују у додиру нектара и ензима које стварају пчеле у кошницама.
Мед настаје из цветног нектара који пчеле скупљају. Док је свеж, нектар садржи велику количину воде. Она нестаје кроз два одвојена поступка које пчеле спроводе, а трају највише три дана. Кад се они заврше, нектар остаје без веће количине воде коју је дотад имао и мед полако добија свој препознатљив облик. Истовремено се стварају киселине које омогућавају меду готово неограничен рок трајања.
Да ли можете да напишете нешто о синдрому страног акцента?
БОРИС
Сремски Карловци
Овај синдром (познат и као синдром страног језика) изузетно је ретка медицинска појава. Назив је добио због тога што пацијенти после проживљене трауме почну да говоре акцентом којим дотад нису. Најчешће се јавља после можданог удара, после повреда главе или тешких главобоља. Срећом, не траје дуго.
Било је извештаја с различитих страна света да су људи после буђења из коме почели да причају на језицима из времена древног Египта или Вавилона.
Да ли неко може да буде алергичан на мирис?
СТЕФАН
Шид
Чак и код људи алергичних на кикирики, мирис плодова ове биљке, или маслаца направљеног од ње, не покреће никакву алергијску реакцију. Мирис кикирикија производе хемикалије које се називају пиразини, док алергијске реакције изазивају његове беланчевине, које обично нису довољно испарљиве да би доспеле у ваздух.
С друге стране, кувањем разне хране која садржи алергене могу да се ослободе честице с беланчевинама и да изазову алергијски напад, али ни у том случају човек не кашље или кија због самог мириса.
Даље, код људи који пате од такозване хемијске осетљивости – у додиру с испарењима боје или парфема може да се јави главобоља и мучнина. Ипак, та појава не спада у алергиje.