Зашто неке птице праве гнезда у близини места где живе алигатори?
Виолета, Подгорица
У животињском свету није необична појава да одређене врсте траже заштиту од крупнијих и снажнијих животиња. Рецимо, такозване птице мочварице, као што су роде, чапље, ибиси, кашикаре, неретко праве гнеза близу станишта алигатора јер је присуство великих гмизаваца довољно да отера ракуне, опосуме и друге животиње спремне да нападну гнездо. Научници су истраживали какву корист имају алигатори од тога што преузимају улогу „телохранитеља”. Откривено је да је највећа награда коју добијају – храна. Наиме, дешава се да из гнезда испадну птићи, понекад случајно, понекад зато што их изгурају јачи младунци из гнезда, или их родитељи напусте, и тада завршавају у чељустима алигатора.
Како настаје појава да ситне животиње падају с неба?
УРОШ
Смедерево
Недавно смо писали о кишама риба, жаба, а понекад и меса (у броју 3671). Ова временска појава заголица машту сваки пут кад је неко пријави, али за њу и даље нема прецизног објашњења.
Почетком јуна становници Сан Франциска (Калифорнија, САД) почели су да примећују рибе које наводно падају с неба, почев од једне пријаве да су сребрнасте рибе дуге двадесетак центиметара падале у једном крају града на северозападу полуострва Сан Франциско. Људи су наставили да пријављују појављивање риба у другим насељима, чак и оним који су удаљенијим од обала, као што је средишњи крај Кастро. Научници и званичници из еколошке управе сумњају на морске птице којима су очи гладније од желуца. Приметили су знатно увећано мрешћење инћуна у заливу Сан Франциско, и то не исувише далеко од обале. То је привукло разне животиње на богату трпезу, па и морске птице. Неке врсте корморана и пеликана радије обитавају даље од обале, али посећују море кад рибе има у изобиљу. С бродова и чамаца јављају да на неким местима птице пливају јер не могу да одлете: стомаци су им толико пуни рибе.
Откад постоји Бела Паланка и по чему је добила име?
БОЈАН
Смедерево
Бела Паланка, градић у југоисточној Србији окружен шумовитим обронцима Сврљишких планина и Суве планине, одвајкада је важно чвориште путева кроз долину Нишаве.
У древним записима помиње се још у 4. веку као римско утврђење на путу ка Цариграду, под именом Ремизијана, али верује се да је насеље настало много пре тога. Ипак, добар географски положај погодан за градњу путева, какав је био Via militaris, који су изградили Римљани, насељу уз Нишаву кроз историју донео је много страдања. Хуни су га разорили у 5. веку, а под турском влашћу био је од 15. века до краја њихове владавине. Насеље је претворено у одбрамбену тврђаву на путу ка великом Отоманском царству и по Муса-паши, који је 1673. године саградио утврђење, названо Муса-пашина паланка.
С временом је променило име у Ак-Паланка, што значи Бела Паланка, што се задржало до наших дана.
Какав је то инструмент кора?
ЗОРКА
Бања Лука
Кора је жичани инструмент, својеврсна лаута западне Африке. Састоји се од дугог дрвеног врата који пролази кроз округласту полулопту тикве (резонатор) и прекривен је најчешће антилопином кожом. Кора има 21 жицу: чивије су од коже, а на другом крају жице је метални прстен. Жице су постављене у два реда: десет десно, а једанаест с леве стране врата.
Некада су жице на кори биле такође од коже, али се данас праве од најлона. Свирач ставља кору испред себе и држи је помоћу два штапа забодена у резонатор. Свира је наизменично кажипрстом и палцем.
У давна времена кору су у Малију свирали песници музичари познати као јалолу. Свирали су је у Сенегалу, Буркини Фасо, Обали Слоноваче. И данас је свирају искључиво мушкарци који се зову јали.
Зашто со и сирће чувају намирнице и зимницу од кварења и распадања?
НИКОЛИНА из Београда
Со и сирће употребљавају се за хемијско конзервирање намирница. Саламурење је поступак у којем се користе антисептичка и исушујућа својства натријум-хлорида у раствору изнад 10 одсто. Дејство соли је вишеструко. Ако у намирници која треба дуже да се очува постоји штетан микроорганизам, он ће, потопљен у јак раствор соли, почети путем осмозе да губи воду све док – потпуно исушен – не угине. А и само губљење воде конзервира намирнице.
Постоји суво и мокро саламурење. У првом случају намирница (најчешће риба и месо) засипа се крупном сољу, која полако продире у ћелије. Други начин је да се храна потопи у раствор соли и воде (такво је, на пример, кисељење купуса).
Сирће се највише користи за припремање зимнице од поврћа, која се очува захваљујући сирћетној киселини – јер она уништава микроорганизме у храни.
Чуо сам да вране понекад нападају људе и њихове кућне љубимце. Зашто се то дешава?
БРАНКО
Нови Сад
Вране, навикнуте на живот у градској средини, углавном немају ништа против људи, паса и других кућних љубимаца које свакодневно срећу. Међутим, као и велики број других животињских врста, не презају ни од чега кад треба да одбране своје потомство. Уколико угледају пса у близини места где су направиле гнездо и положиле јаја, или где су се већ излегли птићи, врло је могуће да ће искалити гнев на четвороношцу јер га доживљавају као претњу. Чак и кад је пас потпуно миран и не показује знаке да би кренуо у напад, постоји могућност да га врана нападне. Готово никад то не чини сама, већ уз подршку других врана, како би га што више застрашила. То јој је и главни циљ.
Дешава се да птице кљуцну пса без стварне намере да га повреде, желећи само да га што пре отерају. Људи којима се већ дешавало да у шетњи с чупавим љубимцем налете на бесне вране са собом понесу семенке, па их тако брзо примире.
Шта је, у ствари, дужност човека који је ментор?
МАРКО
Нови Београд
Човек који некога прати, саветује, подучава и бди над њим назива се ментором. Ментор није званично занимање (осим кад универзитетски професор постаје ментор студенту).
Занимљиво је како је настао назив ментор, односно почео да се користи за оне који помажу у учењу. Ментор је, како пева Хомерова „Одисеја”, био одани пријатељ Одисеја, краља Итаке. Кад је Одисеј кренуо у Тројански рат, поверио је Ментору свој дом и сина Телемаха. Одисејев пријатељ је то здушно испуњавао, старао се о Телемаху, васпитавао га и подучавао све до Одисејевог повратка.
Како је настао обичај сахрањивања у мору?
ЖАРКО
Суботица
Овај обичај настао је веома давно, откад и човекова пловидба морским пространствима. Далеко од копна данима, некад и месецима, разумљиво је да своје умрле или погинуле и нису могли другачије да сахране, него спуштањем у море.
У средњем веку сахрањивање се обављало уз ритуал и присуство свештеног лица, ако га је било на броду, или је ту улогу преузимао лично капетан брода. Наравно, уз присуство целе посаде, а брод или једрењак би за то време зауставили.
Тело преминулог умотавало се у платно за једра, стављало на даску која се наслањала на ограду брода и током обреда покривало бродском заставом. У тренутку спуштања у море испаљиван је топовски хитац. Да би тело одмах потонуло, на ноге покојника везивали су тег, јер се сматрало лошим знаком да плута по површини. Бродска застава била је спуштена на пола јарбола.
Данас сви путнички и ратни бродови имају мртвачнице у којима се тела преминулих чувају до упловљавања у луку или се хеликоптерима одмах пребацују на копно.