Зашто неке Индијке имају тачку на челу?
СВЕТЛАНА
Ужице
Тачка на челу коју носе Индијке назива се „бинди”, што на хинду језику значи „капљица”. Она се ставља са жељама за срећан живот.
Жене носе бинди од најранијег детињства – различитих облика и боја. Рецимо, тачка мрке боје намењена је искључиво удатим женама. Некад давно, будући младожења цртао је тачку на девојчином челу сопственом крвљу. Бинди данас најчешће цртају трајним биљним бојама које се тешко испирају, а неке жене користе и налепнице.
Уколико жена остане удовица, она скида бинди са свог чела.
Чуо сам да су стари Римљани били прави мајстори за изградњу путева. Занима ме на који начин су их градили.
ЂОРЂЕ из Лознице
Тачно је да су Римљани били вешти градитељи путева, који су били од пресудне користи кад је реч о преносу робе и трговини. Многу путеви у данашњој Италији потичу из времена античког Рима. На подлогу од песка и туцаника градитељи су најпре постављали слој шљунка и креча. На то је долазио још један слој: поново туцаник и поново креч. Напослетку су стављали калдрму – облу и испупчену, да би се низ њу вода лакше сливала.
Да би стигли до града или вила које су се налазиле изван насеља, богати Римљани користили су носиљке које су носили робови. На дужим путовањима возили су се запрежним колима с два или четири точка.
Кад се гусеница претвори у лептира, да ли у њему и даље постоје ћелије ружног двојника из којег је настао?
Раша Михајлов из Смедерева
Пре него што се претвори у лептира, гусеница пролази кроз неколико стадијума метаморфозе. Током преображаја задржавају се групе ћелија на које утичи хормони, стварајући препознатљива обележја – крила, на пример, или очи инсекта. Док се то догађа, тело гусенице распада се и претвара у, како се каже, ћелијску супу, односно материјал спреман за промену. Велики, средишњи део тела скупља се, а чекиње готово да нестају. Средишњи део стомака претвара се у сасвим нов орган, спреман за другачији вид исхране. Кад се гусеница коначно претвори у лептира, у њему и даље остаје траг некадашњих ћелија, на крајевима ногу и у нервном систему.
Зашто неки људи предузимају веће ризике од других?
Коста, Шабац
Склоност ка ризику делимично зависи од пола. Истраживања су показала да су мушкарци склонији предузимању опасних физичких подухвата како би показали да су снажни и неустрашиви – посебно кад у близини има жена које их посматрају. Еволутивни токови утицали су на то да су жене данас далеко опрезније, пре свега зато што осећају да би требало да заштите потомство. Особе које уживају у узбуђењима и скоковима адреналина обично траже прилике у којима ће им живот бити у опасности, али значајну улогу у доживљају опасног понашања имају и начин васпитања и окружење. Примећено је да су људи склонији предузимању ризика када и остали из групе раде исто.
Кад је цигла почела да се употребљава?
СИНИША
Аранђеловац
Цигле су прављене и употребљаване у Месопотамији најмање три хиљаде година пре наше ере. За вештину израде цигала знали су стари Кинези, Грци и Римљани. Захваљујући Римљанима, и у Енглеској се око 40. године сазнало за цигле.
Оне се праве од глине која се пече. Тај посао људи су обављали ручно све до 1800. године, а данас располажемо машинама које направе преко 100 000 цигала дневно. Израда почиње млевењем глине, која се потом сеје кроз решета и сипа у мешалицу. Ту се нарочитим лопатама добро измеша с тачно одређеном количином воде.
Глина се затим ставља у машине за израду цигала, у којима се сабија у дугачке стубове четвртастог пресека. Машина за сечење помоћу танких жица секу ове стубове у цигле, које се после тога стављају на полице с решеткама да би се осушиле. Последња фаза у овом поступку јесте печење цигала у посебној пећи. То траје шест до десет дана. У току печења веома је важно да се стално одржава температура. Само неколико часова превисоке или прениске температуре може одједном да упропасти на хиљаде цигала.
Црвена боја обичних цигала долази од гвожђа, које је присутно у готово свакој врсти глине. Међутим, додавањем других материјала добијају се цигле било које боје.
Како свици светле?
Маријана Миљковић
Ниш
Свици или светњаци (Lampyris) инсекти су дугачки један до један и по центиметар. Живе у ниском растињу на ливадама у подручјима умерене климе. Мужјаци, за разлику од женки, имају танка и мека крила. Они су неуморни и веома радознали летачи. Женке, прилагођене животу на тлу, готово су неуочљиве – бојом тела потпуно се уклапају у околину.
Иако живе на различите начине, лако се међусобно налазе, поготово у време парења, које почиње крајем јуна. И мужјацима и женкама доњи крај стомака светли зеленкастом светлошћу која настаје оксидацијом нарочите беланчевине.
Испитивања обављена на овим инсектима нису показала да треперава светлост коју луче има икакву другу намену осим да би се мужјак и женка „видели”. У тајну дужине светлосних сигнала које женка са земље упућује мужјаку стручњаци још нису проникли, иако су покушавали да га намаме опонашањем зелене трепераве светлости.
Шта се деси с овцом ако се никада не шиша?
Софија, Београд
Руно ће наставити да расте и расте. На развој домаћих оваца утицао је човек, створивши животињу од које ће добијати вуну током целе године, док дивље овце мењају руно у складу с временским приликама. Запуштена овца могла би после неког времена да доживи топлотни удар и угине. Пре неколико година у Аустралији је ухваћен један одбегли ован по имену Крис који није шишан бар пет година. Била су потребна петорица радника да га ослободе вишка руна, а кад су завршили посао, измерили су око 45 килограма вуне.
Зашто су кишни облаци црни?
Верна читатељка из Новог Сада
У сваком кубном центиметру облака налази се на хиљаде ситних капљица воде, али и ледених кристалића. Капљице су пречника 0,01–0,03 милиметра и удаљене су једна од друге око милиметар. Неки облаци су тамнији од других управо јер су препуни воде. Наиме, капљице воде нису провидне, него преламају Сунчеве зраке. Сваки зрак који наиђе на капљицу што лебди у облаку пролази кроз њу и расипа се у разним правцима. Зато до доњег дела облака стиже мало Сунчевих зрака, па га ми одоздо видимо као сив, таман. Горњи део, изложен Сунцу, или онај у ком је мања количина водених капљица, пропушта и расипа зраке, тако да они одскачу по површини капљица и зато облак видимо као бео.