Зашто нам се уши прочисте кад дувамо кроз зачепљен нос?
МИЛОРАД из Земуна
Осећај зачепљених ушију јавља се кад се ваздушни притисак иза бубне опне (средњег уха) разликује од спољашњег ваздушног притиска. Под уобичајеним околностима то се не дешава, јер ваздух долази споља до средњег уха каналом који се зове Еустахијева туба. Она је углавном затворена, али зевањем и гутањем отвара се довољно да се изједначе унутрашњи и спољашњи притисак. Истурање браде и забацивање потиљка такође помажу због положаја Еустахијеве тубе у унутрашњости главе.
Ако се овај канал зачепи – на пример, кад назебемо – разлика у притиску постепено се повећава. То истеже бубне опне и заглушује нам слух. Невоље настају и при великој промени у спољашњем притиску, што се дешава током слетања авиона, вожње низ планину или спуштања подморнице. Да би се изједначио притисак који ће отворити Еустахијеву тубу, треба прстима да стиснемо нос и „дувамо у празно”.
Ову појаву први је испитивао италијански научник Антонио Валсалва још почетком 18. века, па се по њему назива „Валсалвино решење.
Одакле потиче назив познатих револвера „Смит и Весон”?
ЂОРЂЕ
Београд
Чувени револвери Smith & Wesson, оружје које је искрсавало тамо где има невоље – између осталог, и у холивудским филмовима и познатим криминалистичким романима – носе име по Смиту и Весону, двојици трговаца из америчког градића Спрингфилд у Масачусетсу. Они су се 1852. године удружили у намери да почну да производе оружје.
Хорас Смит је у војсци савладао тајне механике, исказујући велики дар. Данијел Весон га је подржао, јер је веровао да ће успети да направи одличан револвер.
Тако је и било. Хорас је направио тако моћно оружје да су га у угледном часопису „Сајентифик америкен” одмах назвали The Volcanic („вулкански”). Касније је његово оружје на известан начин копирао Оливер Винчестер, творац чувене пушке.
После овог успеха Смит и Весон отворили су 1856. године фабрику оружја.
Зашто су пилићи жуте боје?
Лара
Нови Сад
Потпуно различита боја перја родитеља и њиховог потомства веома је распрострањена појава у природи, посебно међу птицама које се гнезде на земљи и чији су пилићи одмах пошто се излегу покретни и могу да се удаље од гнезда. Зато је боја њиховог перја најчешће мимикријска: треба да буду неприметни за грабљивице у пределу који их окружује.
И пилићи дивљег петла су такви: док одрастао примерак има раскошне боје, младунац је сивкасто смеђ, да би се утопио у биљни свет који га окружује. Када је реч о домаћем петлу, који је подврста настала од дивљег, он је претрпео деловање човековог одабирања, те је тако настало мноштво боја и код пилића. Осим уобичајених жутих, постоје и младунци разних нијанси црне и смеђе боје, од белих до сивих. Будући да на свет долазе и живе у узгајалиштима у којима нема опасности од грабљивица, њима није потребна мимикрија да би преживели.
Од каквих се материјала праве добоши?
Радослав
Крагујевац
Добоши се састоје од трупа и коже. Труп је од неког доброг дрвета (јавора, махагонија или брезе) или од метала (челика, бакра, бронзе и месинга). Уместо кожног дела су два танка провидна слоја од синтетичког материјала (права кожа за прављење добоша користи се само још у неким древним племенским оркестрима и негује уљаним премазима). Постоје и једнослојне синтетичке коже пресвучене пескастим материјалом које се користе за израду добоша намењених за џез свирке. Оне се натежу на котур добоша помоћу кључића, а помоћу њих се добош и штимује. Кад се у добош удара палицама, труп се понаша као резонаторска кутија.
Да ли нагиб Земљине осе утиче на живот?
Душан
Краљево
Нагиб осе ротације Земље према равни по којој се окреће око Сунца одиграо је значајну улогу приликом развоја живота на нашој планети. И биљке и животиње прилагодиле су се тако да њихови животни циклуси прате смењивање годишњих доба. А она се смењују баш захваљујући том нагибу: током кружења по орбити, наша планета на смену излаже своју северну и јужну полулопту осветљености Сунца. Тако је, док је на северној хемисфери лето, на јужној зима, и обрнуто. Данас нагиб Земљине осе према орбиталној равни износи 23 степена и 27 минута. Да је другачији, он би умногоме утицао на климу на Земљи, тиме и на годишња доба, али се не зна да ли би утицао и на настанак живота. На њега би много веће дејство имала промена наше удаљености од Сунца.
Које се дрво користи за израду лула?
ГОРАН
Ужице
Лула, посебна направа која се пуни исецканим дуваном, пореклом је из Северне Америке – тамошњи староседеоци су за њу знали још од праисторијског доба. Они су је правили од разноразног шибља и грана које су могле лако да се обликују и дубе. Ипак, најчешће су то биле гране дивљих вишања или ружа.
Прва лула донета је у Европу крајем 16. века и, како је присталица пушења било много, одмах се почело и с њеном израдом. Уз уживање у дувану, делимично је преузет и начин израде лула. Кроз векове се показало да су најбоље луле оне од магриве или рашељке, латинског имена Prunus mahaleb. Ова биљка из породице ружа расте као грм или дрво високо и до десет метара. Гранчице магриве се лако дубе у самиш или чибук и одолевају врелини упаљеног дувана.
Од какве хартије се праве новчанице?
Милена
Нови Београд
За израду папирних новчаница употребљава се посебна врста хартије која може да
издржи гужвање и савијање, па и прање, нехотично, у машини за веш. Технологија
њене израде је, разумљиво, пословна тајна, да би се спречило што веродостојније
кривотворење. Обично се у папирне новчанице, посебно у оне веће вредности,
уграђује кончана нит.
Сви заводи за израду новчаница у свету сами производе ту хартију или је увозе од
оних који су у том постигли врхунску израду. Такав папир, односно штампана
новчаница, може да издржи 3.000-4.000 прања.
Зашто красте сврбе?
Адам
Суботица
Разлог за нелагодни свраб лежи у начину на који рана зацељује. Прва фаза је упала, кад се крв згруша како би се зауставило крварање – тад настаје краста. Ово траје до две недеље, и за то време имунски систем чисти рану од свих уљеза.
У наредне две фазе шаљу се нове ћелије које ће се полако послагати на место. Свраб је најчешћи у првој фази, јер све што се дешава око ране шаље сигнале нервним завршецима у кожи и надражује их, што осетимо као свраб.
Красте нису најсавршенији поклопац за ране, зато што привлаче бактерије и зато што нас свраб често тера да их дирамо, а оштећењем или кидањем успорава се зацељивање. Дерматолози предлажу да се очишћена рана, па чак и краста, држи влажном испод слоја петролејског или силиконског гела, с фластером одозго. Овако ће зацељење доћи брже, уз мање свраба.