Да ли је могуће видети боје изван видљивог спектра?
Зоран
Ниш
Наравно, али не голим оком, већ уз помоћ нарочитих уређаја. Астрономи користе инфрацрвене телескопе да виде светлост на таласним дужинама изван видљивог спектра. Инфрацрвена светлост пробија се кроз облаке и прашину који ометају видљиву светлост и управо је то омогућило посматрање свемирске летелице „Deep impact” са кометом Темпел 1 јула 2005. године. Слично томе, ултраљубичасти телескопи омогућавају посматрање светлости на таласним дужинама испод видљивог спектра.
Чула сам да у Јужној Америци живе бубе велике као длан, па вас молим да напишете нешто више о њима.
Милена
Прокупље
Titanus giganteus, или титан буба, настањује тло Јужне Америке, тачније, прашуме Колумбије, Перуа, Еквадора, Боливије и неких делова Бразила. Одрасла буба може да нарасте и до 16,7 центиметара, због чега делује застрашујуће, а изгледом подсећа на обичне бубашвабе које су много мање. Понекад је потребно да прође неколико година да би титан буба постигла пуну величину. Снажним вилицама у стању је да пресече дрвену оловку на пола, али није познато да је нападала људе. Живи дубоко у тропским шумама, а јединке већину времена користе за проналажење партнера. Храну проналазе у дрвећу, а верује се и да се хране трулим дрветом испод земље.
Да ли биљке могу да обављају фотосинтезу на месечини?
Мирко,
Нови Београд
Током фотосинтезе биљке користе енергију Сунчеве светлости да би претварале угљен-диоксид и воду у глукозу и кисеоник.
Део глукозе биљка користи за стварање нових ћелија, а део поново разлаже на угљен-диоксид и воду да би прибавила енергију за размену материја. Иако светлост коју баца пун Месец током потпуно ведре ноћи има снагу од свега шест хиљадитих делова зрачења Сунца током облачног и тмурног дана, биљке ће ипак обављати фотосинтезу, али 6.000 пута спорије.
Таква брзина фотосинтезе превише је мала да би биљка од ње имала било какве користи. С изласком Сунца и фотосинтеза постаје све бржа и делотворнија.
Да ли је тачно да у јату делфина једна женка има улогу бабице?
Славица
Чачак
Када почне да се порађа, женка делфина почиње да пушта посебне звиждуке. Тај позив којим зове у помоћ, најчешће подстакне неку јединку из јата да доплива и помогне мајци да тек рођено младунче изгура на површину како би први пут удахнуло ваздух. Посао „бабице” ту се не завршава. Она обично остаје уз мајку наредних неколико недеља, како би јој се нашла у невољи и помогла да заштити младунче од напада ајкула и других опасних животиња које вребају у морским дубинама.
Да ли је истина да понекад сањамо исти сан више ноћи заредом?
Асја
Батајница
Постоје снови које сањамо у наставцима, из ноћи у ноћ, и чак смо у сну свесни да сањамо продужетак сна од претходне вечери. Научници су им дали назив „серијски снови” и сматрају да су настали као резултат куцања наше подсвести на врата свести. Обично се на јави сећамо таквих снова и они често могу да нам донесу решење појединих тешкоћа које нам се чине нерешиве. Некад су толико уверљиви да нам је тешко да разлучимо шта је сан, а шта јава.
Занима ме шта су бархани?
Ђорђе,
Врање
То су узвишења у песковитим пустињама која имају облик српа или полумесеца и настају нагомилавањем песка који наноси ветар. Могу да буду високи и 30 метара. Испупчена страна окренута је ветру и благо нагнута, док је супротна, она у заветрини, стрмија. Пустиња с овим узвишењима подсећа на усталасано море. Бархани се померају у правцу дувања ветра, а брзина њиховог кретања је мала – од неколико метара до више десетина метара у току године. Дешава се, међутим, да се при јаком ветру помере и до десет метара у току само једног дана.
Да ли инсекти чују?
Миљан
Нови Сад
Осим неколико изузетака, као што су зрикавци и цврчци, највећи број инсеката је глув. Ипак, постоје неки који имају примитиван облик слушног апарата. Такав је случај с породицом инсеката код које неке врсте имају оно што научници зову киклопским ухом – смештено је на грудном кошу и способно да опажа само ултразвуке. То им омогућава да побегну свом највећем непријатељу, слепом мишу. Будући да је реч о једном органу, он не може да одреди из ког правца допире звук.
Ко је на портрету Ђуре Јакшића „Девојка у плавом”?
Милош
Пожаревац
Ђура Јакшић (1832–1878), славни српски песник и сликар, подједнако вешто је баратао и речима и четкицом. Многи критичари његовог дела сматрају да су се оба дара уметника преплитала јер песме су сликовите као уља, платна речита као песме.
Ипак, изгледа да сам Ђура није био свестан тога, па је многе слике пропратио песмама или је песме употпунио сликама. Тако је и са сликом „Девојка у плавом”. Уз њу иде песма „Мила”. Оба дела посвећена су Мили Поповић, кћерки власника кафане „Код белог крста” из Кикинде.
У њу је, забележили су Јакшићеви савременици, био заљубљен млади уметник. Када се Мила удала и одселила у Нови Сад, Ђура је своју тугу преточио у боје и стихове. Иако ни слику ни песму није назвао њеним пуним именом, дела су га исписала.
Уље на платну настало 1856. године, сматрају стручњаци, прави је пример романтичарског сликарства – спој осећања, форме и боје. Савременици су тврдили да је истоветна кћерки кафеџије Поповића.