Које је највеће воће на свету и где расте?
Милијана из Зворника
На тлу југоистоне Азије расте воће по имену нангка, чији плодови достижу дужину од 90 центиметара, ширину 50 центиметара, а могу да буду тешки и до 45 килограма. То је национално воће државе Бангладеш и једна је од основних прехрамбених намирница у Индији, Непалу, Шри Ланки, Вијетнаму, Тајланду, Индонезији и на Филипинима. Богат је извор минерала и витамина, а лишено је засићених масти и холестерола.
Неки научници сматрају да нангка може да замени пшеницу и кукуруз јер се лако узгаја, отпорна је на штеточине, као и на многе болести које нападају друга стабла. Добро подноси високе температуре, сушу и климатске промене, а врло је хранљива.
Зашто земља не упије воду језера?
ТАМАРА
Нови Београд
На месту будућег језера вода у почетку заиста понире у тло. Међутим, земљиште се постепено натапа и засићује водом.
После извесног времена, кад је тло упило највећу могућу количину воде, више не може да прима нову. Тако се ствара непропусни слој, па од новопридошле воде настане језеро.
Који Србин је први стекао титулу доктора медицине?
ТЕОДОРА
Нови Београд
Јован Апостоловић (око 1730–1770) био је први српски доктор медицинских наука. Рођен у Будиму у угледној породици, Апостоловић је после основног школовања у родном граду завршио реторику и филозофију на лицеју у Пожуну (данашња Братислава). После тога се у Халеу посветио студијама медицине. Године 1757. успешно је одбранио докторску тезу „Како психичке трауме утичу на људски организам”, писану на латинском.
Апостоловић је једно време радио у Будиму као приватни лекар, а потом је именован за градског физикуса (надзорног лекара) у Новом Саду, где је и преминуо 1770. године.
Ко је дошао на замисао да испитује настанак земљотреса?
ВУКАШИН
Суботица
С наглим и изненадним поремећајима у Земљиној кори, померањем и потресањем тла човек се суочава од свог постанка. Зашто и како се то дешава, хиљадама година није могао да открије.
Спознаја да се Земљине плоче померају, укљешћују и затим изненада исклизавају, тарући се једна о другу и стварајући снажне вибрације подстакла је енглеског геолога Шона Мичела (1724–1767) да 1760. године изнесе смелу тврдњу да су потреси таласи који настају услед померања стења хиљадама метара испод површине. Ако већ не могу да се зауставе, било би добро да се бар забележе и испитају као знак упозорења, сматрао је Мичел.
Стотинак година касније, 1855. године, италијански физичар Луиђи Палмијери (1807–1896) изумео је уређај за проучавање тих таласа – сеизмограф. Имао је клатно и графички је бележио таласе испод површине тла.
По узору на првобитни, касније су направљени и остали сеизмографи. И начин рада им је готово истоветан. Проучавања су показала да се таласи земљотреса појављују као површински и унутрашњи. Пролаз кроз унутрашњост својеврсна је речица, па због тога унутрашњи таласи први стижу до сеизмографа. Снага којом они потискују оне површинске до уређаја показује колико је далеко извор, односно епицентар земљотреса.
Данас постоје стотине сеизмолошких станица на свим континентима и оне осетљивим уређајима могу да открију и земљотресе на великим удаљеностима.
Како је настала сахер торта?
АНИТА
Смедеревска Паланка
О томе постоје многе приче. Једно је извесно: торта је добила назив по човеку који ју је први пут направио.
Био је то Франц Сахер, шеснаестогодишњак који је 1832. године у Бечу умесио колач за свог господара, принца Клеменса Венцела фон Метерниха.
Једна верзија говори да је посластичару торта загорела, па ју је премазао горким џемом од кајсије да не би превладао горак укус нагореле чоколаде.
Торта се састоји од две чоколадне коре спојене џемом од кајсија. Преливена је чоколадом. Најчешће се једе са шлагом, будући да су од самог почетка овај колач сматрали прилично сувим.
Иначе, назив Original Sachertorte заштићен је, а власник ауторских права јесте бечки Hotel Sacher, који је 1876. године у самом средишту Беча подигао син Франца Сахера.
Зашто неке животиње имају много шкодљивији отров него што им је потребно?
МИЛОШ
Ниш
Једна од најотровнијих змија на свету – пустињски тајпан (Oxyuranus microlepidota)– убризгава 110 милиграма отрова једним јединим уједом, што је довољно да усмрти стотину људи.
Степен отровности се, иначе, израчунава огледима с лабораторијским мишевима. У њих се убризгава раствор отрова који се повећава у сваком следећем огледу, док се не дође до раствора који може да усмрти 50 одсто мишева током 24 сата.
Овај уобичајени поступак показао је да један ујед тајпана може да усмрти 250.000 мишева. Међутим, змије не живе у лабораторији, већ у негостољубивом окружењу где их вребају веће и озбиљније опасности. Стога змија не сме да рачуна на 50 одсто вероватноће да њена жртва угине отприлике сутрадан. Она мора да постигне стопостотну смртност у секунди, нарочито ако је жртва много већа и јача. Уз то, животиње које вековима долазе у додир са змијама временом донекле развију отпорност на њихов отров. Зато змија, за сваки случај, избацује прекомерну дозу отрова за мишеве која премашује лабораторијске резултате.
Зашто ледени брегови имају плавичасте нијансе?
ДРАГОСЛАВ
Ниш
Провидан лед, као и бистра вода, понекад има плавичасте нијансе зато што делимично упија боје с црвеног краја спектра беле светлости. Обично видимо беле ледене брегове јер се светлост распршава из мноштва ситних мехурића ваздуха заробљених у леду.
Плавичасте нијансе изазване су поновним смрзавањем отопљене воде која испуњава пукотине. У том поступку нестају мехурићи ваздуха, а унутрашњост брега испуњава слој чистог леда. Догоди се да прашина која се уздиже с копна падне на површину глечера и ту остане заробљена. Отуда потичу мрке нијансе које могу да се виде на плутајућим сантама.
Занима ме каква је то животиња квага.
Александар из Ваљева
Квага (Equus quagga quagga) изумрла је животињска врста. Кад су европски природњаци и истраживачи доспели до равница Јужне Африке, наишли су, између осталог, на животиње веома налик једна другој: зебре и кваге. За разлику од зебри, кваге су углавном имале смеђе-беличасте пруге само на предњем делу тела, а остатак је био махом смеђих тонова. Досељеници из Холандије немилице су ловили кваге, које су на крају изгубиле битку и нетрагом нестале с лица Земље.
Последњи примерак у дивљини угинуо је 1878. године. Иако су власници зоолошких вртова покушавали да гаје кваге у заточеништву, ове животиње нису добро подносиле такве услове. Последња квага у кавезу угинула је 12. августа 1883. године.