Има ли злата испод Месечеве површине?
Сандра
Смедерево
Камење с Месеца које су донели астронаути „Апола” имало је нешто злата у себи, али је његова количина у нанограмима (милијардити део грама) по граму камена. Претпоставља се да је то злато доспело на Месец с метеоритима јер је у истим процентима нађено и код метеорита који су погодили Земљу.
Које је највеће воће на свету и где расте?
Милијана из Зворника
На тлу југоистоне Азије расте воће по имену нангка, чији плодови достижу дужину од 90 центиметара, ширину 50 центиметара, а могу да буду тешки и до 45 килограма. То је национално воће државе Бангладеш и једна је од основних прехрамбених намирница у Индији, Непалу, Шри Ланки, Вијетнаму, Тајланду, Индонезији и на Филипинима. Богат је извор минерала и витамина, а лишено је засићених масти и холестерола.
Неки научници сматрају да нангка може да замени пшеницу и кукуруз јер се лако узгаја, отпорна је на штеточине, као и на многе болести које нападају друга стабла. Добро подноси високе температуре, сушу и климатске промене, а врло је хранљива.
Зашто земља не упије воду језера?
ТАМАРА
Нови Београд
На месту будућег језера вода у почетку заиста понире у тло. Међутим, земљиште се постепено натапа и засићује водом.
После извесног времена, кад је тло упило највећу могућу количину воде, више не може да прима нову. Тако се ствара непропусни слој, па од новопридошле воде настане језеро.
Који Србин је први стекао титулу доктора медицине?
ТЕОДОРА
Нови Београд
Јован Апостоловић (око 1730–1770) био је први српски доктор медицинских наука. Рођен у Будиму у угледној породици, Апостоловић је после основног школовања у родном граду завршио реторику и филозофију на лицеју у Пожуну (данашња Братислава). После тога се у Халеу посветио студијама медицине. Године 1757. успешно је одбранио докторску тезу „Како психичке трауме утичу на људски организам”, писану на латинском.
Апостоловић је једно време радио у Будиму као приватни лекар, а потом је именован за градског физикуса (надзорног лекара) у Новом Саду, где је и преминуо 1770. године.
Зашто је број 12 тако свеприсутан?
Сања Ивановић
Број 12 врло је погодан за изражавање бројчаних вредности, јер може да се подели на чак четири различита начина. Ипак, његово упадљиво присуство у нашим животима последица је природних појава. На основу ископина и штапова за мерење времена који потичу из палеолитског доба сазнајемо да су људи још тада бројали дане према Месечевим менама и увиђали да се после 12 месеци (који су тада имали 29 дана) временска доба периодично понављају.
Други случај тиче се древних Египћана, који су дан поделили на 12 дневних и 12 ноћних сати. Они су дане сабрали у десетодневне декаде, којих је било 36 у години. И египатски бројчани систем био је заснован на броју 12, а верује се да је то због зглобова прстију – има их по три на сва четири прста једне шаке, не рачунајући палац. Тргујући међусобно, људи су лакше могли да преброје туце комада неке робе помоћу сопствених прстију.
Како је настала сахер торта?
АНИТА
Смедеревска Паланка
О томе постоје многе приче. Једно је извесно: торта је добила назив по човеку који ју је први пут направио.
Био је то Франц Сахер, шеснаестогодишњак који је 1832. године у Бечу умесио колач за свог господара, принца Клеменса Венцела фон Метерниха.
Једна верзија говори да је посластичару торта загорела, па ју је премазао горким џемом од кајсије да не би превладао горак укус нагореле чоколаде.
Торта се састоји од две чоколадне коре спојене џемом од кајсија. Преливена је чоколадом. Најчешће се једе са шлагом, будући да су од самог почетка овај колач сматрали прилично сувим.
Иначе, назив Original Sachertorte заштићен је, а власник ауторских права јесте бечки Hotel Sacher, који је 1876. године у самом средишту Беча подигао син Франца Сахера.
Зашто неке животиње имају много шкодљивији отров него што им је потребно?
МИЛОШ
Ниш
Једна од најотровнијих змија на свету – пустињски тајпан (Oxyuranus microlepidota)– убризгава 110 милиграма отрова једним јединим уједом, што је довољно да усмрти стотину људи.
Степен отровности се, иначе, израчунава огледима с лабораторијским мишевима. У њих се убризгава раствор отрова који се повећава у сваком следећем огледу, док се не дође до раствора који може да усмрти 50 одсто мишева током 24 сата.
Овај уобичајени поступак показао је да један ујед тајпана може да усмрти 250.000 мишева. Међутим, змије не живе у лабораторији, већ у негостољубивом окружењу где их вребају веће и озбиљније опасности. Стога змија не сме да рачуна на 50 одсто вероватноће да њена жртва угине отприлике сутрадан. Она мора да постигне стопостотну смртност у секунди, нарочито ако је жртва много већа и јача. Уз то, животиње које вековима долазе у додир са змијама временом донекле развију отпорност на њихов отров. Зато змија, за сваки случај, избацује прекомерну дозу отрова за мишеве која премашује лабораторијске резултате.
Зашто ледени брегови имају плавичасте нијансе?
ДРАГОСЛАВ
Ниш
Провидан лед, као и бистра вода, понекад има плавичасте нијансе зато што делимично упија боје с црвеног краја спектра беле светлости. Обично видимо беле ледене брегове јер се светлост распршава из мноштва ситних мехурића ваздуха заробљених у леду.
Плавичасте нијансе изазване су поновним смрзавањем отопљене воде која испуњава пукотине. У том поступку нестају мехурићи ваздуха, а унутрашњост брега испуњава слој чистог леда. Догоди се да прашина која се уздиже с копна падне на површину глечера и ту остане заробљена. Отуда потичу мрке нијансе које могу да се виде на плутајућим сантама.