Ко је био Јан Коменски?
Владан Ђурић
Чешки мислилац и педагог Јан Амос Коменски (1592–1660) био је један од најутицајнијих реформатора школства чије се поставке и данас примењују широм света. Коменски је први настојао да се омогући основно школовање за сву децу.
У свом чувеном делу „Велика дидактика” пише, између осталог, да у школе „треба узимати не само децу богатих и знаменитих људи, већ сву децу подједнако, и богаташку и сиротињску, дечаке и девојчице по свим градовима, варошима, селима и засеоцима”. По њему, обавезна основна школа треба да пружи основна знања свој деци, без обзира на пол, друштвено порекло и каснији професионални развој и то на матерњем језику, а не на латинском како је до тад било уобичајено. Комински је, такође, први увео план и програм наставе, као и разредну наставу.
Занима ме ко је измислио котураљке и кад су људи почели да их користе.
МЛАДЕН
Барајево
Жозеф Мерлен, белгијски градитељ музичких инструмената, давне 1760. године одлучио је да се одмори од музике и направи нешто сасвим другачије. То су биле котураљке, кратке скије с причвршћеним точковима. Мерлен је овом октрићу наденуо назив skaties.
Те котураљке су, међутим, биле много тешке. Кочење и скретање било је готово неизводљиво. У првој половини 19. века „клизаљке с точковима” биле су у моди, па су тада и усавршене. Највећи преокрет десио се 1884. године, кад су на котураљке стављена четири точка која се окрећу и лево и десно. У то време клизач је могао да достигне брзину од чак 35 километара на час.
Данас су котураљке доживеле прави бум. Има их, захваљујући новој технологији, разних врста и готово на сваком ћошку.
Могу ли људи да живе под водом?
МИЛЕНА ДРАЖИЋ
Београд
Људи би сасвим сигурно могли да живе под водом ако би морали – на пример, у случају планетарне поплаве, али не тако што би им се тела променила. Појава шкрга, израштаја међу прстима налик на пачје ноге или било какве промене плућа тако да дуже задржимо дах под водом није немогућа. Али, морало би да прође ко зна колико векова за такве еволутивне промене.
Чак и да се те промене десе нагло и вештачки, хируршким или генетским путем, то би и даље било знатно скупље, дуготрајније и сложеније за цело човечанство него да се направе подводне насеобине и подморнице. Тако би се прилагођавање људске врсте подводном животу свело превасходно на замашне технолошке промене.
Шта можете да ми кажете о египатском богу Серапису?
Душан
Врање
После смрти Александра Великог 356–323. п. н. е.), један од његових генерала, Птоломеј Први Сотер (Спаситељ), основао је краљевство у Египту. Био је то сасвим нови тип уређења друштва, зато што је требало спојити египатске обичаје с културом придошлица – грчком. Један од начина на који се то испољило било је кроз религију и такозване синкретичке богове, оне који су настали спајањем елемената грчких и египатских божанстава. Тако је настао Серапис; већ његово име је спој имена египатских богова Озириса и Аписа. С грчке стране је попримио одлике божанстава смрти и плодности сродних Озирису – Хада, Деметре и Диониса. Иако је проглашен једнаким Апису, приказан је с људском а не животињском главом (Апис је имао главу бика). Птолемеј Први узео га је као заштитника своје династије. Лични однос фараона и бога био је сасвим природан у Египту. Култ Сераписа надживео је нестанак краљевства (после самоубиства Клеопатре Седме, 30. године пре наше ере). Највећи и најзначајнији храм посвећен Серапису (Серапеум) налазио се у Александрији, у којој је основао и библиотеку. Руља коју је предводио александријски патријарх Теофил уништила је Серапеум и његову библиотеку крајем 4. века. Према писаним изворима, последњи остаци зграда из комплекса храма уклоњени су у 12. веку, кад је Египат освојио Саладин.
Зашто се пингвини крећу у колонама?
Машан Јововић
За разлику од осталих птица, кад им дође време за парење, пингвини одлазе на пут. Пешице, наравно. Они који живе на Антарктику најдуже путују до места где ће свити гнездо. Услов је да гнездо буде удаљено од обале бар неколико километара.
Окружени ледом, по снегу и жестоком ветру, хиљаде пингвина креће се ка унутрашњости копна. Од јаког ветра крију се један иза другог, па то ствара утисак да иду у колони. Кад женка снесе јаје, враћа се на обалу, исцрпљена, да нешто поједе. За то време мужјак лежи на јајету. А кад мали пингвин дође на свет, отац је тај који га греје испод свог крила. Али, вратиће се и женка. Док пингвин не одрасте, родитељи наизменично брину о наследнику.
Колико речи за снег имају Ескими?
ЛЕОН
Нови Сад
За одговор на ово питање треба прво утврдити ко су „Ескими”. Углавном се у њих убрајају Инуити и Јупици (или Јупити) са североистока Сибира и крајњег севера Северне Америке. Овим народима су блиски и Алеућани, мада се они обично не убрајају међу Ескиме.
Нове речи, које би се у другим језицима могле разложити на синтагме или чак зависне реченице, у њиховим језицима граде се од ограниченог броја коренова и наставака. Различити језици и дијалекти из ескимско-алеутске породице углавном имају само три корена за снег. Али заиста постоји велик број сложеница које описују снег или лед. Проста разлика је између снега који пада и снега који је већ на земљи (ово је већ изражено у корену), али сложеница може описати и нешто што је много ближе одређено: на пример, снег који је добар за прављење иглоа, или лед који није још довољно очврснуо.
Лингвисти се условно слажу да ескимски језици имају педесетак речи које описују снег или лед.
Зашто ми се увек приспава кад читам ноћу?
Нађа
Требиње
Узрок поспаности уз књигу вероватно највећим делом вуче из радњи и понашања који немају никакве везе с књигом која нам је у руци. Али, наравно, једино доступно решење тог питања налази се у ученим претпоставкама. У игри је неколико чинилаца. У кревету читамо у (полу)лежећем положају, веома нам је удобно и топло смо ушушкани. Читање, такође, скреће наше мисли с оних тема које нас можда притискају преко дана, а које могу да отежају падање у сан. Истина је да исто то може да уради друштвена мрежа, емисија или филм, али читање књиге (или оне електронске) не излаже очи плавој светлости коју емитују телевизори, рачунари и телефони. Према неким лекарима, узрок може да буде и напрезање. Иако читање углавном није велико напрезање, на крају дугог дана би могло да благо преоптерети уморан мозак, који ће потражити спас у сну.
Да ли је истина да постоје пчеле без жаоке?
Ивана, Панчево
Такве пчеле постоје и познате су као аустралијске пчеле без жаоке јер живе у многим пределима источне Аустралије. Мало су дуже од четири милиметра, црне су и имају густе беле длачице по лицу и с обе стране трупа, а неке и жуте тачкице на средини леђа. Бар десет врста ових пчела живи у приобалном подручју Аустралије, од Квинсленда на северу, до Новог Јужног Велса на југу. Неке се могу наћи и у тропском, северном делу Аустралије.
Кошнице ових пчела, у којима обитава око 15.000 јединки, значајно се разликују од станишта пчела за које ми знамо. Највећа разлика је у томе што пчеле без жаоке не складиште полен и мед у уобичајено шестоугаоно саће, већ за то користе групице јајоликих посуда. Кад се оне напуне, пчеле их запечате, а затим на њима или око њих граде друге.