Да ли је муња наизменична или једносмерна струја?
Горан
Ниш
Муње су, углавном, једносмерна струја. Постоји неколико врста муња. Облак–земља; облак–земља–облак; облак–облак; земља–облак. Овде су муње сврстане по опадајућој учесталости појављивања. Тако је, бар, према већини истраживања.
Муње су сложена појава, одигравају се брзо и тешке су за проучавање. Носилац наелектрисања најчешће је негативан (вероватно електрони), али код неких муња очигледно се ради о позитивном наелектрисању. Фотографије снимљене врло брзим фото-апаратима показују да некада постоји „водећа” муња која дође до земље, али као да је не додирне, а затим се појави повратна муња земља–облак, чија је путања, како изгледа, предодређена водећом муњом. У овом случају могло би да се говори о муњи са наизменичном струјом, али са само једним циклусом. Нека истраживања муња укључују снимање и проучавање грмљавине, што може да пружи занимљиве, али не увек и разумљиве податке.
Занима ме ко су, у ствари, делије?
Ненад, Инђија
Турска реч делија означава јунака, силовитог човека, који се у бојевима истиче храброшћу и неустрашивошћу. У турској царевини делије се појављују на прелазу из 15. у 16. век. У турској феудалној држави имале су врло значајну улогу – представљале су елитну коњицу. Један део ове коњице регрутован је од словенског живља с Балканског полуострва. Поред тога, делије су биле телесна стража турских великодостојника. Заповедник делија звао се делибаша. Од ове речи изведена су бројна презимена врло честа у нашим крајевима: Делић, Делалић, Делибашић... Најчешће од ових презимена је Делић, заступљено код Срба, Хрвата, Црногораца, Бошњака. У Београду постоји и Делијска чесма, смештена усред Кнез Михаилове улице.
Одакле потиче обичај да се на новогодишње јелке ставља паукова мрежа као украс?
Милан, Неготин
У Украјини постоји обичај да се божићно и новогодишње дрво, између осталог, украси и пауковом мрежом. Према предању које се препричава из генерације у генерацију, једна несрећна удовица лила је горке сузе уочи великог хришћанског празника, јер је била толико сиромашна да деци није могла да испуни жељу да им украси јелку. Над судбином ове породице сажалили су се пауци у кући и решили да, док мајка и деца спавају, исткају најдивнију и најфинију мрежу и њом улепшају божићно дрво. Деца су ујутру затекла јелку која се пресијавала, испреплетана пауковим мрежама. И данас се овај украс у Украјини сматра симболом среће и благостања.
У прошлом броју, који је изaшао 17. децембра, у тексту „Стомак на длану”, о још једном чуду медицине, пишете о лаудануму, па бих волео да нешто више сазнам о њему.
Светислав
Ниш
Алкохолни раствор опијума (10 одсто тежине раствора) дуго је служио као чаробни лек за умирење болова и смиривање кашља. Први пут га помиње швајцарски лекар и алхемичар Парацелзус у 16. веку. Столеће касније, енглески лекар Томас Сиденхам увео га је у ширу употребу. До 18. века лекари су већ знали да је овај лек опијат и да разара животе зависника. Лауданум је заиста смиривао кашаљ, болове и пролив, макар накратко, али је људима у време колере, жуте грознице и дизентерије у пренасељеним градским четвртима спасавао или бар олакшавао животе одраслих и деце.
Пошто је сматран леком, није био опорезиван и коштао је мање од боце џина. Страхоте зависника почеле су да се помињу тек када су то били познати или уважени људи – песник Семјуел Тејлор Колриџ, или супруга америчког председника Абрахама Линколна. До почетка 20. века куповао се без рецепта. Данас закони прописују означавање, састав и дозирање свих производа који садрже алкохол, кокаин, хероин, морфијум и канабис. Раствор опијума законито се још користи као делотворан лек само код тешких, по живот опасних пролива.
Да ли само људи истребљују друге животињске врсте?
Бобан, Горњи Милановац
Никако. До пре два милиона година уопште ноје било људи на планети, тако да су све врсте које су настале пре тога изумрле услед неких других чинилаца. На масовна истребљења, као што су она до којих је дошло на крају палеозоика (раздобља перма) и на крају периода креде, утицала је нека природна катастрофа попут удара астероида у Земљу.
Ипак, највећи део еволутивног напретка заснован је на такмичењу између неке животиње и њених блиских рођака, након чега ти рођаци бивају истребљени. Ми смо еволуирали од примата који су настали еволуцијом од четвороножних сисара, који су потекли од риба, које пак воде порекло од бескичмењака. И у данашње време постоје представници свих ових животиња, али не и одређене врсте које су биле наши директни преци.
Да ли све бебе на свету „гучу“ на истом језику?
Тијана, Београд
Од четвртог до шестог месеца живота све бебе на свету почињу да производе сличне звукове као што су „ба-ба”, „да-да” или „га-га”. Ипак, ови звукови нису језик. Они су фаза у развоју гласовних вештина, одређена врста игре током које беба вежба стварање различитих звукова и испробава њихов учинак, без свести о томе како би те звукове могла да искористи за стварање речи. Ово гукање временом прелази у „конверзацијско брбљање”, а неки од звукова које беба производи у том раздобљу наглашено су опонашање образаца разговора које чује од одраслих.
У узрасту од десет месеци брбљање беба које су биле изложене утицајима различитих језика почиње све више да се разликује, а око годину дана готово све бебе већ почињу да користе неколико речи матерњег језика.
Којим редоследом коњ подиже ноге у ходу?
Далибор
Врање
Коњ, сисар једнокопитар, има јединствен начин ходања. Без обзира на то да ли се креће лаганим кораком, касом или галопом, о земљу се увек опире једном левом и једном десном ногом и то у дијагонали. Иза предње леве следи задња десна, а затим предња десна и задња лева. Тако се приликом сваког корака чују четири удара о тло. Задње ноге увек су за пола корака пре у покрету од предњих. Само ретке врсте арапских коња, брзих тркача, готово истовремено подижу и предњу и задњу ногу.
Зашто приликом вулканских ерупција севају муње?
Филип, Шабац
У обичним олујним облацима електрично наелектрисање нагомилава се услед сударања ледених кристала који се налазе у њима. Иста ствар дешава се и у облацима вулканског пепела. У њима долази до сударања пепела и крупнијих зрна. Током ерупција вулкана избацује се и велика количина воде у облику паре. Пара се пење навише, хлади се, и том приликом почињу да се стварају кристали леда који се сударају и додатно гомилају напон у вулканским облацима. То је разлог зашто су ерупције праћене већим бројем муња.