Како то да се лешинари не отрују трулим
месом угинулих животиња?
Павле, Београд
Стомачна киселина лешинара снажнија је готово десет пута од наше. Она толико успешно разара бактерије да је измет лешинара – бактериолошки и хигијенски гледано – далеко здравији од меса које једу. Лешинари имају веома значајну улогу у природи зато што смањују број неких заразних бактерија и вируса. Ипак, није им довољан само јак стомак. Кад бактерије почну да се множе у лешу који трули, почињу и да луче хемијске отрове које желудачна киселина не може да уништи. Да би превазишли ову nevoљu и домогли се њима укусног залогаја, лешинари отрове из хране упијају преко ткива које им се налази у грлу, а потом их побију уз помоћ антитела која имају у крви.
Ко су били улани?
Дејан
Ниш
Улани су били врста лаке коњице, са копљима као главним оружјем. То је разлог што се у неким државама називају и копљаницима, односно, лансерима. Верује се да су настали под турским утицајем у 13. веку. Од 16. века у Пољској се сматрају националном коњицом. Већина европских армија почетком 19. века организује их у редовне јединице. По тактичкој намени слични су хусарима, увежбани за брзе маневре, ударе по боку и леђима непријатеља. Претпоставља се да назив потиче од турске речи oglan (момак), или татарске uhulan – храбри ратник.
Зашто се каже да птице селице у једном даху прелете с једног на други крај света?
Душанка
Београд
Према сазнањима природњака, птице воде порекло од гмизаваца, тачније, диносауруса. Преживеле су све промене на Земљи захваљујући својој изузетној способности прилагођавања.
Најзначајнија промена је преображај предњих удова у крила са дугачким перима која им омогућавају да лете. Ту су и снажни грудни мишићи који за време лета повлаче крила наниже потискујући тело навише.
Птице су стекле и нарочит начин дисања који је посебно изражен код селица. Природњаци су утврдили да ове птице, захваљујући грађи плућа, успеју да сагоре велику количину кисеоника, па изгледа да приликом дуготрајних пролећних и јесењих сеоба, готово у једном даху, могу да прелете велике раздаљине.
Наиме, ваздух у плућа птица улази кроз један, а излази кроз други канал, што им омогућава да непрекидно удишу ваздух, а да притом не заустављају дах ради избацивања ваздуха.
Како настају фосили?
Филип, Батајница
Када биљка или животиња угине, њени остаци обично иструле, или их неко поједе. Понекад се догоди да заврше у муљу на дну мора, или на обали реке, па чак и да их затрпа вулкански пепео. На тај начин распадање може да се успори толико да се тло у којем се остаци налазе стврдне пре него што организам потпуно иструли. Када се то деси, организам ће у окамењеним наслагама, пошто се потпуно распадне, оставити отисак свог тела или, макар, костију.
Ређе се догађа да минерали продру у ткива и тек након тога очврсну, стварајући неку врсту калупа који одговара обрисима тела животиња. Окамењени остаци – фосили – могу да заврше и између два слоја стена који ће их стискати великом силом, све док од њих не остане танка угљенисана мрља од животињског ткива.
Да ли је истина да је „луди краљ Џорџ” патио од порфирије?
Марко
Нови Сад
Уврежено је веровање да је Џорџ Трећи (1738–1820), први краљ Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, патио од порфирије, штавише од облика ове болести који одликују поремећаји у крви (понекад још звана „болест вампиризма”). Како се даље тврди, та болест је узроковала његове душевне тегобе. За ову тврдњу су највише одговорни мајка и син Ајда Мекалпајн и Ричард Хантер, британски психијатри који су опширно писали о њој педесетих и шездесетих година прошлог века. Мада је порфирија често наследна болест, овако су избацили историју душевних обољења из родослова владајуће династије.
Њихови закључци јесу засновани на очуваним описима и извештајима краљевских лекара, али каснија истраживања доказала су да нису нимало поуздани. Мекалпајнова и Хантер бирали су само симптоме који су одговарали дијагнози коју су желели да поставе, док су остале остављали по страни. Краљ је свакако патио од телесних болести током живота и немогуће је потврдити дијагнозу душевне болести с ове раздаљине. Међутим, према постојећим описима епизода високе махнитости и потпуне повучености, вероватније је да је краљ патио од биполарног („манично-депресивног”) поремећаја.
Да ли је тачно да су у британској војсци бркови некад били обавезни?
Павле, Сомбор
Више од пола века, између 1860. и 1916. године, сви припадници војске Велике Британије били су у обавези да носе бркове. Ова одредба била је део Краљевских прописа, наредби и правила службе у британским оружаним снагама. У њој је јасно писало: „Длаке на глави морају да се одржавају и да буду кратке. Оне на бради и испод усана морају да се брију, али не и оне изнад горње усне”.
Правило је преузето у другој половини 18. века од Француза, чији су војници такође били у обавези да пуштају не само бркове него и браду. Казна за непоштовање ове наредбе у Енглеској била је чак и одлазак у затвор. Објашњење за ову наредбу било је да војници с брковима делују више застрашујуће од оних који их немају. Енглези су од овог правила одустали 1916. године.
Која је најжешћа природан катастрофа задесила Земљу?
Вук
Ниш
Вулканске ерупције, земљотреси и урагани често угрожавају нашу планету односећи хиљаде људских живота. Најжећи земљотрес, јачине 8,6 степени Рихтерове скале, који је задесио Еквадор 1906. године, имао је разорну снагу 100 нуклеарних бомби. Није то било ништа у поређењу са најјачом познатом вулканском ерупцијом. Десила се у Тамбори, у Индонезији, 1815. године и њена снага одговарала би разорном дејству 10.000 нуклеарних бомби. Ипак, слабија је у поређењу с тропским ураганима – током једног сата они могу да ослободе енергију од чак 100.000 нуклеарних бомби. Она се распростре по огромном подручју, али и поред тога изазива пустошење. Постоји, међутим, и природна појава која увелико надмашује све поменуте. Процењује се да је удар метеора који је пре 65 милиона година можда уништио диносаурусе имао снагу чак 10 милиона нуклеарних бомби. Није никакво чудо што они после тоганису успели да се опораве.
Када су људи почели да се клизају и када је одржано прво такмичење у уметничком клизању?
Сара
Нови Сад
Верује се да је клизање на леду праисторијска вештина, али не зна се са сигурношћу где и када су се људи први пут у томе опробали. Вероватно је то било у земљама данашње Скандинавије. На обућу су, по свој прилици, стављали кости животиња. Као разонода, клизање је било омиљено у Холандији пре више од три стотине година.
Уметничко клизање настало је у Великој Британији. У Единбургу је још 1742. године основан први клуб за уметничко клизање. Најстарије вештачко клизалиште отворено је у Лондону 1876. године, три године пре него што је основано Национално клизачко удружење. Крајем 19. века клизање на леду постало је омиљени спорт у Русији, САД, Канади, као и у многим европским градовима, међу којима је било и Цетиње! На Олимпијади у Лондону 1908. године први пут су се такмичили и клизачи: мушкарци, жене и парови. Што се светског првенства тиче, прво је одржано у Санкт Петербургу у Русији, 1896. године и тада су се такмичили само мушкарци. Од 1906. године – и жене.