На интернету сам видео фотографије Индијанаца у прашуми који живе само на дрвећу. Да ли је то истина?
Радомир, Врчин
Холандски мисионари открили су 1974. године, у неприступачној прашуми на југоистоку индонезијске покрајине Папуе, староседелачко племе које живи у високим крошњама дрвећа. Куће праве на висинама од шест до 35 метара пошто је тај део Папуе редовно под мањим или већим поплавама. Такви услови погодују развоју великог броја инсеката и гмизаваца, па је живот на земљи изузетно опасан. Управо због тога племе прави дрвене куће на врховима стабала. Короваи, како себе називају, потпуно су издвојени од остатка света, а постали су познати 1993. године када је једна филмска екипа снимила градњу куће на дрвету и њихов обичај људождерства, као део казненог обичајног права.
Како птице полећу с површине воде?
ДУШАН
Нови Сад
Дивље патке и неке мање птице узлећу с површине воде готово усправно, искачући из воде и одгурујући се опнастим стопалима.
У стању су да већ првим замахом крила добију довољан потисак и могу да полете. Гуске, лабудови и њима сличне птице пливају и постепено се издижу изнад воде, као хидроавион.
У суштини, кратко време трче по површини воде.
Смањени отпор омогућава им да убрзају и достигну брзину потребну за узлетање.
Колико је најмање кисеоника људима неопходно да преживе?
ТАМАРА
Трстеник
Шерпаси у Непалу живе на надморској висини од 5000 метара, где је засићеност кисеоником две трећине од нивоа у равници. Ако се степен кисеоника додатно спусти, настају озбиљне невоље, премда је прилагођеност веома значајна. Ако количина кисеоника опадне на половину уобичајене, као што је на висини од 7600 метара, рад срца се убрзава, покретљивост мишића се отежава, а човек осећа јаку мучнину и несвестицу.
Висине изнад ове алпинисти називају зонама смрти.
Да ли осећамо гравитациону силу у путничком авиону?
ЗОРАН
Крушевац
При узлетању авиона, кад осетимо да смо приковани за седиште, под дејством смо силе од 1,5 Г, која се пење до 2, све док се кљун авиона не уздигне и не одлепимо се од писте. У ваздуху се то осети углавном када авион се окреће или мења висину.
Међутим, то није ништа спрам силе од 4–5 Г, којој су изложени војни пилоти у брзим млазњацима. Путнички авиони направљени су тако да издрже силу од 3 Г и више. На аеромитинзима се види како смели пробни пилоти изводе вратоломије с путничким млазњацима као да су мали акробатски авиони, а то доказује да путнички авион може бити изложен и већим силама. Приликом кварова и авионских несрећа, путници су преживели силу јачу од 2,5 Г.
Ко је измислио контактна сочива?
Александар из Београда
Контактна сочива измислио је Леонардо да Винчи. Генијални уметник направио је 1508. године запис о том свом изуму. О открићу је писао 1637. године познати француски филозоф Рене Декарт у књизи „Диоптрија”.
Тридесетих година 19. века било је покушаја да се од стакла направе контактна сочива, али је тек с проналаском пластичних маса 1935. године постало могуће правити и користити ту замену за наочаре.
Који је најређи сисар на свету?
Милена
Врбас
Сиола или саола, врста говеда, сматра се једним од најређих сисара на свету. Први пут је описана 1992. године када су у Анамитском планинском венцу, који се пружа у Вијетнаму и Лаосу, нађени остаци три угинуле јединке. Тек 2010. године један сељак успео је да улови саолу, али је и она убрзо угинула.
Ове животиње, које се називају и говеда Ву Кванг (по резервату природе у Вијетнаму), живе у густим монсунским шумама у анамитским кланцима високим од 300 до 1.800 метара. Дужина тела им је око метар и по, а висина од 80 до 90 центиметара. Боја крзна је тамносмеђа, а врло танка црна пруга иде уз кичму, све до врха тробојног репа. Рогови одраслих јединки готово су равни и дугачки од 30 до 50 центиметара. Према сведочењима тамошњег становништва, саоле пију много воде, а хране се углавном лишћем смоквиног дрвета и жбуњем уз обале река.
Шта је смарагдна лула?
ДУШАН ОБРИЋ
Без обзира на назив, то није скупоцени пушачки прибор, већ јувелирски. У питању су посебни двобојни или дводелни филтери који пропуштају уске зраке светлости у црвеној и жуто-зеленој области видљивог дела спектра којим се распознаваје и утврђује квалитет драгог камења.
Ови филтери су почели да се употребљавају 1934. године у Лондону и били су познати под називом „челзи”. Али, кад је утврђено да неки смарагди, какви су они с налазишта у Колумбији, имају црвену боју кад се посматрају у пропуштеној светлости, добили су име „смарагдна лула”.
Могу ли животиње да виде у потпуном мраку?
ЈАСМИНА
Београд
Чак и кад нема светлости видљивог спектра, шарке и звечарке осећају инфрацрвено зрачење које одашиље топлокрвни плен. Њихови чулни органи, смештени у јамицама између очију и ноздрва, немају сочива, па је слика топлоте коју примају веома замућена.
Многи инсекти, укључујући и пчеле, уочавају ултраљубичасто зрачење, али светлост тог спектра никад није присутна у природи без светлости видљивог спектра, па немају много користи од ове способности кад су у потпуној тами.
Слепи мишеви и делфини „гледају” тако што примају одјек звукова високе фреквенције, а ајкуле осећају слабо електромагнетно поље које ствара свако живо биће. Приликом таквог пријема електромагнетних таласа ајкула користи посебне поре смештене око носа. Њихов домет износи свега метар до два, али и то јој омогућава да утврди тачан положај плена у потпуном мраку, или ако се плен сакрио укопавши се у песак.