Зашто се шпагети ломе на више делова?
Мирјана
Нови Пазар
На питање које може да се учини бесмислено покушавали су да одговоре многи, па и амерички фитичар и нобеловац Ричард Фејнмен (1919–1988). То су покушала и двојица француских физичара јер решење овог задатка нема велики значај за гастрономију, али има за нове материјале у грађевинарству који треба да издрже снажне потресе тла у случају земљотреса. Дакле, Базил Одоли и Себастијан Никурш са Универзитета у Паризу показали су помоћу сложених једначина зашто се потпуно савијен шпагет не ломи на два дела, као што би се очекивало, већ на три до десет делова.
То се догађа због еластичних таласа који приликом ломљења путују дуж тестенине. Еластични таласи који се створе првим ломом иду даље дуж делова шпагета повећавајући закривљење тих делова и доводећи до даљег ломљења. Њихова теорија потом је потврђена и фотографским снимцима.
Да ли су у Другом светском рату коришћени пси с експлозивом прикаченим на тело, за уништавање непријатељских тенкова?
Милош
Крагујевац
Остало је забележено да су у Другом светском рату Совјети наводно увежбавали псе камиказе. Током обуке стављали су храну испод тенкова и тако покушавали да науче псе да, оног тренутка кад осете глад, треба да потраже храну испод овог оклопног џина. У неколико наврата тако увежбане псе, који би на себи носили експлозив, Совјети су пуштали у борбу. Али, немачки тенкови углавном су као гориво користили бензин због чега су „мирисали” другачије од руских дизелаша. Уместо да јуре ка немачким, пси су хрлили ка погрешним тенковима, па се од оваквог покушаја борбе брзо одустало.
Зашто мачке воле да спавају у лавабоу?
Теодора, Панчево
Готово сваки власник ухватио је бар једном свог репатог љубимца како се излежава у лавабоу, иако презиру воду и страхују од ње.
Да бисмо знали тачно због чега то раде, мачке би морале да науче да говоре и кажу нам саме. Без тога, можемо да се ослонимо једино на претпоставке. Једна од њих јесте да им прија температура.
Ако се мачка излежавала на сунцу или на грејном телу, могуће је да се загрејала више него што јој прија, па бира тај хладни, керамички кревет да се мало охлади.
Други разлог може да буде и облик лавабоа: његова заобљеност.
Ту се можда осећају безбедније и ушушканије, можда као кад су спавале као мачићи, ушушкани у гомили. Мачке природно бирају узвишен положај – где им је теже прићи и где им је лакше да добро осмотре околину. Разлог може да буде и мир. Купатило је углавном мирније и мрачније од остатка куће.
Шта су космички зраци?
Софија
Крушевац
С неба нам не стижу само светлосни зраци са звезда, већ и стална киша честица, то јест, космички зраци. Они се углавном састоје од електрона и протона, али у њима се налазе и језгра хелијума и, у много мањој мери, сви остали познати елементи. Дакле, то је „други канал” преко кога је могуће прикупљати податке о свету који нас окружује.
Космички зраци најбрже су познате честице материје: неке од њих путују брзином само нешто мањом од брзине светлости. Будући да их магнетна поља наше галаксије убрзавају и скрећу, немогуће је тачно утврдити њихов правац и открити одакле долазе. Ипак, претпоставља се да потичу од остатака супернова, облака материје у брзом ширењу који су плод експлозије масивних звезда које изумиру.
Кад космички зрак стигне до наше планете, он удара у неки молекул атмосфере подстичући кишу секундарних честица које се називају и атмосферски рој. Неки од њих доспевају до нашег тла доприносећи природној Земљиној радиоактивности отприлике са једном трећином.
Да ли је тачно да постоји врста шећера која се користи и као лек?
АНЂЕЛИЈА
Земун
Тачно је. То је грожђани шећер познат под именом гликоза или глукоза. У људском телу он може да настане из других шећера, али може и да се уноси. Поред тога што се употребљава због хранљивости (један његов грам даје око четири калорије), грожђани шећер се користи као раствор против хипогликемичког шока (недостатка шећера у крви).
Глукоза се такође употребљава код неких слабости крвотока, после крварења, за побољшање рада јетре и код још неких поремећаја здравља. У те сврхе раствори грожђаног шећера обично се убризгавају у вену.
Могу ли животиње да промене пол?
МИЛЕНА
Рипањ
Могу, нарочито ако су рибе. Ова њихова способност погодује продужетку врсте. На пример, рибице Anthias, прво су све женског пола, обично црвенкасте или светлонаранџасте, а оне највеће међу њима могу касније да се преобразе у мужјаке, при чему њихова боја постаје јаркоцрвена, наранџаста или љубичаста.
Ове рибице живе у групама, у којима је само један мужјак и пет до двадесет женки. Кад мужјак угине, најкрупнија женка мења пол, а њени јајници се претварају у тестисе. На тај начин младе женке избегавају надметања из којих сигурно не би изашле као победнице. Тек кад довољно нарасту, могу да се претворе у мужјаке кадре да бране „харем” и посед.
Како је познати коктел „белини”
добио име?
Вељко, Раковица
Чувени коктел „белини” први пут су 1948. године направили венецијански бармени Ђузепе Чипријани и Ернесто Пјовезан. Место ге се родио коктел био је „Харијев бар”, састајалиште славних гостију Венеције, међу којима су били Ернест Хемингвеј, Чарли Чаплин, Пеги Гугенхајм, Синклер Луис.
Због ружичасте боје овог пића, која је Чипријанија подсећала на одору свеца с једне слике венецијанског уметника Ђованија Белинија (1430–1516), наденуо му је име „белини”.
Иначе, коктел је мешавина пенушавог венецијанског белог вина, прошека и изгњечене брескве којој је додат и сок ове воћке. Уколико се уместо прошека користи шампањац, коктел се назива „белини ројал” или „краљевски белини”.
Драги Забавниче, напиши нешто више о Уњетичкој култури.
Јована Кузмановић
Уњетичка култура развила се током раног и средњег бронзаног доба у средњој Европи – трајала је од 2300. године п. н. е. до 1600. године п. н. е. Име је добила по некрополи Уњетице, великом гробљу у близини Прага.
Култура се ширила на подручју Чешке и Моравске, а захватила је и Словачку и Пољску, део Аустрије и већи део Немачке. Њени припадници су користили рудна лежишта да би од бронзе израђивали различито оруђе, оружје и накит. Такође, познато је да су правили керамичке посуде.
Живели су у полуукопаним насељима, с надземним дрвеним конструкцијама. Покојнике су сахрањивали у згрченом положају и обично су им крај ногу остављали посуде, оружје и накит.