Шта су Вратњански прерасти?
Марија
Београд
И палеонтолози и уметници слажу се да нема лепших и необичнијих дела од оних ретких које ствара само природа. Вратњански прерасти су једно од њих. Наликују на три џиновске камене капије, славолуке или мостове који се надвијају над речицом Вратном по којој су и добили име. Својим изгледом засењују лепоту околине – Неготинску крајину под пашњацима и шумама на благим обронцима планине Мироч која се, као какав заштитни бедем, подиже с десне обале Дунава.
Нико са сигурношћу не може да утврди ни када ни како су настали ови камени лукови које народ назива „небеским капијама”. Претпоставља се да је у давној геолошкој прошлости Вратна била моћна река понорница која је текла дубоким подземним каналом. Приликом неког праисконског земљотреса вода је покуљала напоље, па се свод канала урушио целом дужином осим на три места.
Река Вратна заувек се окитила са три прераста које су ветрови и кише уобличили у готово савршене славолуке.
Зашто се каже да је Венера за астронауте најопаснија планета Сунчевог система?
Сања
Пожаревац
Венера је друга по реду планета Сунчевог система, али за човека најопаснија. Када би се којим случајем изнад ње догодио квар на васионској летелици, астронаути не само да не би преживели, већ од њих не би остао ни траг. Истовремено би се угушили, испекли и њихова тела би се распршила, а потом би и честице тела нестале.
Атмосфера око Венерe састоји се углавном од угљен-диоксида који би изазвао гушење, врелина гаса од око 480 степени Целзијуса пржење, а притисак изнад површине Венере који је 90 пута већи од оног на Земљи распршивање тела које би уништио облак сумпорне киселине који окружује Венеру.
Да ли птице лете кроз облаке?
СВЕТЛАНА
Пирот
Велики број птица лети на висинама мањим од 150 метара, тако да се неће наћи у облаку осим ако на тло није пала магла. Ипак, селице могу да лете на висинама и преко 6.000 метара, а забележено је и да је јато жутокљуних лабудова достигло невероватних 8.800 метара. На тој висини су се налазили изнад ниских и средњих облака, укљућујући и слојевите (стратусе) и високослојевите (алтостратусе), који покривају небо током облачних дана.
Лет кроз облаке за птице је незгодан колико и онај кроз кишу јер се у таквим условима крећу спорије да би избегле зграде или високе стене.
Чуо сам да постоји биљка с две врсте листова, па вас молим да напишете нешто о њој.
Коста из Београда
Биљка Myriophyllum, која живи у слаткој води, има две врста потпуно различитих листова: једне испод, а друге изнад површине воде. Да би преузимали што више гасова, листови под водом су дужи и ужи. Пошто водена струја непрестано мења њихов положај у односу на извор светлости, код водених листова не разликује се доња и горња површина.
То није случај с листовима изнад воде, код којих је ова разлика уочљива и који имају и већу површину дрвенастог ткива.
Може се рећи да Myriophyllum са својим подводним и надводним листовима води двоструки живот.
Када се брдо сматра планином, а грм дрветом?
Милош
Нови Сад
И грмље и дрвеће у основи су вишегодишње дрвенасте биљке. Међутим, стабло дрвета се грана знатно изнад земље, док грмље има неколико стабљика које се гранају на тлу или изнад њега.
Што се природних узвишења тиче, „Енциклопедија Британика” наводи да је планина узвишење изнад 610 метара надморске висине. Све испод тога, сматрало би се, дакле, брдом. Међутим, разлике одређују и људи који живе надомак, у подножјима или на брдима и планинама. Сем тога, топографија поднебља има значајан утицај. Вероватно најмања планина на свету је Дрискил у америчкој држави Луизијани. Она је висока свега 163 метра, али је највиша тачка у тој држави.
Како поларни медведи одржавају топлоту тела?
КСЕНИЈА
Аранђеловац
Поларни медведи имају веома добру изолацију. Слој масти којим је обложено њихово тело дебео је и до 10 центиметара, а преко њега долази двоструко дебље крзно.
Истраживање спроведено на Универзитету у Бафалу у САД показало је да се код поларних медведа развио ген који утиче на то да ове животиње производе више азот-оксида од било које друге врсте медведа. Наиме, азот-оксид управља начином на који ћелије користе хранљиве материје, односно контролише да ли ће се храна искористити за производњу метаболичке енергије, или ће се претворити у телесну топлоту. Изгледа да су поларни медведи у стању да искористе више хранљивих материја за стварање топлоте. Наравно, овај механизам зависи од тога да ли ће животиња имати довољно „горива”, те одрасле јединке поларног медведа имају веома калоричну исхрану – главна намирница су им масне наслаге фока.
Драги „Забавниче”, у броју 3682 у тексту „Богобојажљиви освајач” помиње се мени непознат појам Девет достојних, па бих волео да то мало образложите. На основу чега, када и ко их је тако одредио?
ГОРАН ПАВЛОВИЋ
Девет достојних означава отелотворење витешких идеала и врлина у средњовековној католичкој баштини. Сматра се да се тројица прехришћанских многобожаца (тројански принц Хектор, Александар Македонски и Јулије Цезар), тројица Јевреја (Исус Навин, израиљски краљ Давид и Јуда Макавеј), те тројица хришћана (краљ Артур, Карло Велики и Готфрид Бујонски) први пут под овим поноситим заједничким именом помињу у једној од најславнијих песама француског средњовековља – „Завети једног пауна” (Les Voeux du paon), коју је књижевник Жак де Лонгијон написао 1312. године у славу тек преминулог бискупа од Лијежа. Од тада су означени као узор витешке храбрости и вођства, што се проширило као чест мотив у књижевности, вајарству и сликарству тог доба, утиснувши се трајно у народну свест.
Занимљиво је што је, пратећи средњовековну тежњу ка симетрији и равнотежи у сваком смислу, песник Есташ Дешан (1346–1406) опевао Девет достојних жена, међу којима, поред историјских, има и измишљених личности. Међутим, осим амазонске краљице из грчке митологије Пентезилеје, масагетске краљице Томириде и древне вавилонске владарке Семирамиде, остала имена нису сачувана.
Да ли чедоморство постоји у свету животиња?
ТАМАРА
Нова Варош
Постоје четири разлога зашто животиња убија младунца сопствене врсте. Први је распрострањен међу мравима: родитељи једу младунце зато што су веома хранљиви. Други, уобичајен међу родама са Флориде, јесте суров начин на који родитељи решавају број потомака. У време оскудице једна уста мање значе преживљавање мајке или осталих младунаца.
Трећи разлог је борба око хране: нека јединка убијањем супарника или туђих младунаца извлачи корист за себе и своје потомство.
Четврти је најраспрострањенији међу сисарима: од мрмота до лава, од миша до нилског коња. Мужјак који убија младунце женке увећава сопствене изгледе да се с њом пари. Будући да су то најчешће младунци које је добила с другим мужјаком, он ће је тако поново подстаћи на парење.