Због чега у нашим зоолошким вртовима нема коала?
Лидија
Пожаревац
Коале (Phascolarctos cinereus) припадају сисарима торбарима који живе на дрвећу. Веома су ретка и малобројна врста. Заштићени законом, у природи се виђају само на тлу Аустралије, Нове Гвинеје и Тасманије. Мало је коала по зоолошким вртовима у свету.
Мале, симпатичне животиње, налик на плишане играчке, тешко подносе живот у заточеништву, јер су изузетно нежне и осетљиве на промене и имају јединствену исхрану. Једу само лишће еукалиптуса, и то одређених врста.
Недавно је откривено да су плавозелени изданци многих врста ове високе дрвенасте биљке отровни за коалу. У природи, животиња никада не погреши и посегне за погрешним листом. У зоолошком врту се то често догоди.
Због свега тога коале нема не само у нашим зоо-вртовима него ни у много већим и климатски погоднијим парковима за животиње.
Зашто Месец изгледа већи него обично када је близу хосизонта?
Драгана
Земун
Ова појава позната је још од античких времена (макар од 4. века п. н. е.). Међутим, доказано је да се величина Месеца у тренутку када се налази близу хоризонта , у ствари, уопште не разликује од оне кад је високо на небу. Та оптичка варка позната је под називом „Месечева илузија”.
Преовладава мишљење да је у питању дејство опажања. Кад посматрамо Месец који се налази ниско, близу хоризонта, у наше видно поље улазе и други објекти, као што су грађевине или стабла дрвећа. Због тога нам се чини да је ово небеско тело веће него када га посматрамо високо на небу, уз тачкице светлости које долазе с удаљених звезда.
Да ли је тачно да постоји кечап од банана?
Марина
Вршац
Тачно је. Прављење кечапа од овог тропског воћа почело је на Филипинима током Другог светског рата. Тих година је у овој острвској држави у Азији владала несташица парадајза, а да би се некако дошло до омиљеног прилога јелу, мештани су се досетили да пробају да га направе од банана. Изгњечили су их, додали шећер, сирће и неколико тамошњих зачина. Нова врста кечапа била је мрке боје, па је у наредним годинама допуњен с неколико додатака који служе за бојење хране, да би се добила позната боја кечапа од парадајза.
Заслуге за рецепт приписују се Марији Орози (1893–1945), хемичару и технологу хране с Филипина.
Да ли је истина да се за инфузију некад користила кокосова вода?
ДРАГАН
Параћин
Вода из кокосовог ораха богата је калијумом и натријумом, што је по саставу чини сличном физиолошком раствору.
Кад није било других могућности, британским и јапанским рањеницима у Другом светском рату убризгавали су у крвоток воду из кокосовог ораха како би им надокнадили електролите.
У недостатку електролита, растворених соли присутних у крвној плазми, тело слаби. Исти поступак примењиван је и у Камбоџи током владавине Црвених Кмера (1975–1979).
Тада се сматрало да је необучена сестра која интравенозно даје воду из зеленог кокоса злочинац против човечности. Свакако се не препоручује примена ове воде, осим у неким ванредним околностима.
Да ли је тачно да постоји село у коме сви знају да играју шах?
Иван, Ниш
Маротичал, сеоце у држави Керала на југозападу Индије, необично је због тога што готово 90 одсто његових становника зна да игра шах. А почели су да играју пошто су тамошње власти забраниле точење алкохола у селу. Наиме, сеоце је шездесетих и седамдесетих година прошлог века у Индији било познато као главни произвођач јефтине врсте пива. Пили су га у великим количинама, па је после неког времена све измакло контроли.
Кад је стигла забрана коришћења алкохола, становници су морали да нађу другу занимацију којом би попунили слободно време. Тада је један сеоски момак, надахнут причом о чувеном Роберту Бобију Фишеру (1943–2008), непобеђеном светском шампиону, одлучио да научи како се игра шах. Затим је понудио комшијама да и њих подучи. Сељани су се без устезања прихватили нове разбрибриге.
Да ли су енергетска пића опасна по здравље?
Милош
Нишка бања
Енергетска пића садрже већу дозу кофеина и аминокиселина, као што је таурин, који умањују осећај замора и људе држе буднима. Али, треба их пити умерено, јер једно енергетско пиће садржи 80 милиграма кофеина, што одговара шољици кафе. Пића на бази коле имају упола мање кофеина.
Стручњаци не препоручују ове напитке пре бављења неким спортом, јер кофеин има диуретска својства, па организам може да дехидрира. Дакле, енергетски напици нису исто што и наменски спортски, који не садрже кофеин, већ шећере и минералне соли. Не треба их мешати ни са алкохолним пићима, јер могу да доведу до успоравања рефлекса. Осим тога, ова пића деца никако не би смела да пију, јер могу да изазову узнемиреност.
Да ли жаба може да крекеће под водом?
Угљеша из Београда
Жабе, безрепи водоземци латинског имена Anura, крекећу чак и кад се налазе под водом. Али, оглашавање није одлика женки, већ мужјака. Они то чине готово стално, а не само у време парења. Женке су прави ћутолози, крекећу само кад су узнемирене или повређене. Начин на који то чине нимало се не разликује од крекетања под водом.
Да би закрекетале, жабе удахну ваздух, а потом затворе и уста и нос. Ваздух затим почиње да шета напред-назад од уста ка плућима и, прелазећи преко гласних жица, проузрокује њихово треперење. Тако настаје звук који се чује као крекетање.
Док крекећу, многе врсте жаба напросто се надују јер њихове гласне кесе увиру у уста. Те надувене кесе, резонатори, понекад су толико велике у поређењу с телом жабе да она изгледа попут ситне животиње залепљене на лопту.
Крекетање под водом само је незнатно тише од оног на сувом. Ипак, америчка велика жаба и тад се далеко чује, чак и на удаљености од 1,5 километара.
Да ли је могуће чути метеор?
Иван,
Земун
Метеори могу да стварају звучне таласе, а док пролазе кроз атмосферу, могу и да пробију звучни зид на исти начин на који то раде и авиони. Ипак, с обзиром да се обично крећу на висинама од стотину и више километара, а светлост притом путује много брже од звука, прасак до ког долази кад метеор пробије звучни зид посматрач на тлу чуће тек неколико минута пошто је већ приметио метеор. Уз то, звук најчешће неће бити толико снажан да бисмо уопште могли да га чујемо.
Неки људи који су видели метеор тврде да су истовремено чули звук налик на зујање или шиштање. То би могло да буде последица веома ниских фреквенција радио-таласа које метеор ствара током кретања кроз ваздух. Доказано је да та врста таласа може да произведе подрхтавање стакла, стабљика биљака, па чак и људске косе.