Како да знамо да ли у васиони стојимо наглавце?
Ирена
Београд
Под нормалним околностима, гравитациона сила нам говори где је „горе” (при чему се „горе” одређује као супротан смер од привлачења гравитације). Међутим, у дубоком свемиру нема преовлађујућег гравитационог поља, па се смерови одређују према међусобним положајима сјајних небеских тела, као што су Сунце и веома сјајне планете.
Како се људи који ходају по ватри не опеку?
Александар
Прокупље
Безбедно шетање по ужареном угљевљу ствар је физике. Ужарени материјал требало би да има добру топлотну изолацију, тако да проводљивост топлоте на људско стопало буде спора. Добро је и да се на горњој страни угљевља образује слој пепела који ће такође изоловати топлоту. Друга важна ствар јесте да голо стопало буде у додиру с ужареним угљевљем што краће. Према физичару Дејвиду Вилију са Универзитета у Питсбургу, током хитре шетње дуге четири метра свако стопало је у додиру с ужареним угљевљем само једну секунду.
Да ли сви људи пуштају ветрове?
Марија
Лесковац
Ма колико ова тема била непријатна, научници тврде да без изузетка сва људска бића на свету испуштају гасове, чак и оне особе које тврде да се то њима никада не дешава. Зависно од анатомије, неким људима успева да то изведу нечујно, док други опет испуштају мање, незнатне „пакете” који пролазе незапажено и без мириса. Људско биће у току дана просечно испусти између 800 и 1100 милилитара гаса, приближно следећег састава: 51% водоника, 30% азота, 10% угљен диоксида, 4% метана и 5% разних других гасова.
Зашто ледени брегови имају плавичасте нијансе?
Светлана Папић
Земун
Провидан лед, као и бистра вода, понекад има плавичасте нијансе зато што делимично упија боје с црвеног краја спектра беле светлости. Обично видимо беле ледене брегове јер се светлост распршује из мноштва ситних мехурића ваздуха заробљених у леду. Плавичасте нијансе изазване су поновним смрзавањем отопљене воде која испуњава пукотине. У том поступку нестају мехурићи ваздуха, а унутрашњост брега испуњава слој чистог леда. Догоди се да прашина, која се уздиже с копна, падне на површину глечера и ту остане заробљена. Отуда потичу мрке нијансе које могу да се виде на пловећим сантама.
Ако су точкови најлакши начин кретања, зашто се еволуцијом нису
развили код живих бића?
Бобан
Нови Сад
Еволуција се састоји у избору најбоље од физичких могућности које су у датом тренутку свакој врсти на располагању. Да би живо биће имало органске точкове, његов скелет морао би потпуно да се преради кроз бројне генерације које би притом биле знатно лошије прилагођене животним условима и питање је како би уопште опстале. Поред тога, велико је питање да ли су точкови најлакши начин кретања – низ независно постављених ногу омогућава знатно бољу покретљивост и брзину.
Ако мачке имају пупчану врпцу, како онда немају пупак?
Душан Мићић
Кикинда
Сви сисари имају ожиљке који остају након прекидања пупчане врпце на рођењу. Код мачака тај траг прекривен је крзном, а налази се одмах испод ребара. Није округао као људски пупак, али свакако га има.
Шта се слави у Мексику за Дан мртвих?
Стефан Павловић
Ужице
Сваког 1. и 2. новембра у години Мексиканци славе Дан мртвих, празник који може да се упореди са празником који православни верници славе као Задушнице. У овој хришћанској земљи тај празник има веома дугу традицију и потиче још из паганског доба и времена Ацтека. Овај празник разликује се од свих дана који се у славу преминулих празнују у другим хришћанским земљама.
Мексиканци се недељама припремају за дан када се, како верују, душе умрлих поново враћају на Земљу и мешају се са живима. Први дан посвећен је преминулој деци, а други одраслима. У сваком дому постоји мали олтар на који се полажу храна, пиће, цвеће, али и фотографије преминулих, њихови лични предмети. Сви чланови породице одлазе на гробље и окупљају се око споменика окићених венцима од цвећа, крстовима, украсима од шареног папира и свиле. У продавницама су најтраженији предмети у облику костура и лобање, а том приликом се припрема и посебна храна – сладак хлеб који се зове „хлеб мртвих”.
Зашто неке животиње имају много шкодљивији отров него што им је потребно?
Ката Митровић
Врање
Једна од најотровнијих змија на свету, пустињски тајпан, убризгава 110 милиграма отрова једним јединим уједом, што је довољно да се усмрти стотину људи! Токсичност се, иначе, израчунава помоћу несрећних лабораторијских мишева. У њих се убризгава раствор отрова који се повећава у сваком следећем огледу, док се не дође до концентрата који може да усмрти 50 одсто мишева током 24 часа.
Змије, међутим, не живе у лабораторији, већ у негостољубивом окружењу где их вребају веће и озбиљније опасности. У таквом окружењу змија не сме да рачуна на 50 одсто вероватноће да њена жртва угине отприлике сутрадан. Она мора да постигне стопроцентну смрт у секунди, нарочито ако је жртва много већа и јача од ње. Уз то, животиње које вековима долазе у додир са змијама временом развију одређену отпорност на њихов отров. Зато змија, за сваки случај, избацује прекомерну дозу отрова.