Које је сечиво најоштрије на свету?
Верни читалац из Суботице
Најоштрија сечива начињена су од дијаманта – најтврђег природног једињења. Дијаманска сечива, као она која се користе за хируршке инструменте, праве се расецањем драгуља, од чега настају неравне ивице. Потом се нарочитим млинским каменом за оштрење дијамант бруси док се не добије потребан облик. Честице на брусилици велике су свега два до пет нанометара – приближно 20.000 пута тање од власи људске косе. Камен се обрће 1000 пута у минуту. Сечиво наоштрено на овај начин сужено је на крају до дебљине од свега неколико нанометара.
Пошто дијамант не рђа као метал, оваква оштрица практично никада не отупи.
Да ли је истина да постоји врста паука названа по глумцу Орсону Велсу?
ИВАНА
Крушевац
Орсон Велс (1915–1985), амерички глумац, редитељ, сценариста и још много тога, у свету филма био је познат и признат широм планете, а нарочито је био омиљен на простору бивше Југославије, где је играо у неколико домаћих класика.
Што се тиче паука, истина је да један род џиновских паука са Хаваја носи његово име. Они припадају породици Linyphiidae, а род Орсона Велса има чак 14 врста. Свака је названа по неком његовом филму, па тако, између осталих, постоје и Orsonwelles ambersonorum (по филму „Величанствени Амберсонови” из 1942. године), као и Orsonwelles polites (према грчкој речи за грађанина, надахнут „Грађанином Кејном” из 1941. године).
Који је био први споменик природе у нашој земљи?
Јелена, Крушевац
На реци Градашници, на планини Озрен (пет километара од Сокобање) налази се водопад Рипаљка. Висок је 17 и по метара, а наш географ Јован Цвијић (1865–1927), својевремено га је описао као највиши у Србији. Овај водопад занимљив је из више разлога, а један од њих је да је проглашен за први споменик природе у нашој земљи. Било је то 1948. године, па је Рипаљки тада припала част да буде први споменик ове врсте на простору Југославије.
Водопад се налази на 420 метара надморске висине и спада у врсту акумулативних водопада. Има 11 одсека, од којих највиши има 11 метара. Још једна занимљивост везана за њега јесте да река на којој се налази, Градашница, током лета и јесени зна да пресуши, па онда нема ни водопада.
Зашто муве привлачи смрад?
Ана
Панчево
Човек обично бежи од мириса трулежи који је, напротив, прави зов и изазов за муве. Чим органске материје, без обзира на то да ли су животињског или биљног порекла, почну да се разграђују, постају меке и влажне. То пружа савршене услове за развој ларви ових инсеката. Женке мува у трулеж полажу између педесет и сто јаја, ако се ради о кућној зунзари, која могу да се оплоде у року од само дванаест сати. Настаје ларва која потом дубоко утоне и неколико дана храни се састојцима које налази у тој, за њу, хранљивој околини. Од полагања јаја до развоја одрасле муве некад прође само десет дана.
Да ли можете да напишете нешто о синдрому страног акцента?
БОРИС
Сремски Карловци
Овај синдром (познат и као синдром страног језика) изузетно је ретка медицинска појава. Назив је добио због тога што пацијенти после проживљене трауме почну да говоре акцентом којим дотад нису. Најчешће се јавља после можданог удара, после повреда главе или тешких главобоља. Срећом, не траје дуго.
Било је извештаја с различитих страна света да су људи после буђења из коме почели да причају на језицима из времена древног Египта или Вавилона.
Да ли неко може да буде алергичан на мирис?
СТЕФАН
Шид
Чак и код људи алергичних на кикирики, мирис плодова ове биљке, или маслаца направљеног од ње, не покреће никакву алергијску реакцију. Мирис кикирикија производе хемикалије које се називају пиразини, док алергијске реакције изазивају његове беланчевине, које обично нису довољно испарљиве да би доспеле у ваздух.
С друге стране, кувањем разне хране која садржи алергене могу да се ослободе честице с беланчевинама и да изазову алергијски напад, али ни у том случају човек не кашље или кија због самог мириса.
Даље, код људи који пате од такозване хемијске осетљивости – у додиру с испарењима боје или парфема може да се јави главобоља и мучнина. Ипак, та појава не спада у алергиje.
Шта чују пси док разговарамо с њима?
Драгомир, Београд
Постоје ваљани докази да пси разумеју многе танане одлике у људском говору. Истраживање које је пре неколико година спроведено на Универзитету у Есексу показало је да пси користе десну страну мозга за обраду оних делова говора који служе томе да слушаоцу пренесу осећања – као што су гласноћа и дубина гласа – док им је лева страна задужена за препознавање наредби. Доказано је да пси умеју да препознају одређену реч која означава заповест, чак и кад је изговорена њима непознатим нагласком. Уз то, умеју да препознају и разлику између правих наредби и речи које само подсећају на њих.
Како то да се ноге антарктичких пингвина не смрзну кад су стално у непосредном додиру с ледом и снегом?
ЈАСМИНА
Ваљево
Као и друге птице које живе у веома хладним пределима, пингвини имају ту особину да се прилагоде хладноћи и одрже телесну температуру око 40 степени Целзијуса. Имају масне наслаге и перје. Али, с ногама је другачије – нису покривене перјем, а и велике су.
Пингвини их загревају управљајући дотоком крви у ноге тако што им се мења пречник артерија. На хладноћи доток се смањује, а на топлоти повећава. Ово управљање веома је сложено и у њему учествују хипоталамус, нервни и хормонални систем. Пингвини на врху ногу имају и „узводне размењиваче топлоте”. Артерије које доводе топлу крв у ноге рачвају се у мноштво капилара повезаних с истим бројем вена које из стопала враћају хладну крв. Топлота се преноси с топле крви на хладну, па тако доспе и до стопала.