Плажа без мора

Где се налази такозвана „плажа без мора”?

ЖАРКО, Београд

Њено име је Гулпијури, а налази се у кнежевини Астурији на северу Шпаније. Стотинак метара од обале Атлнтског океана, испод стена покривених зеленилом, извире морска вода овде доспела путем подземних пећина. Лепоти овог призора доприноси и то што су стене окружене белим песком, што „плажу без мора”, широку четрдесетак метара, чини посебно примамљивом за туристе. Обележена је као део природне баштине Шпаније и под заштитом је државе. С обзиром на то да је у целости плићак, Гулпијури није погодан за скокове са висине нити спортове на води, већ само за брчкање.

Број: 3536 2019.

Где је пут до куће

Како се обучавају голубови писмоноше?

ЛАЗАР

Београд

Голубови писмоноше управљају се према тачкама које виде из ваздуха. Да би се сваки пут вратили кући, голубари их прво пуштају недалеко од голубарника како би научили да препознају најближе окружење. Потом их односе све даље и пуштају да науче пут до куће. Утврђено је да голубови користе ауто-путеве као сигурну помоћ приликом сналажења у простору. Често ће следити безбедну вијугаву путању ауто-пута уместо да, с обзиром да су у ваздуху, крену пречицом право ка циљу.

Број: 3536 2019.

Којот је бржи

Да ли би птица тркачица заиста била бржа од којота у стварном животу, као што у цртаћима?

МИЛИЦА

Крушевац

Иако смо сви као деца уживали у сценама у којима Птица Тркачица увек надмудри Перу Којота и побегне му, ствари би стајале знатно другачије када би се ови јунаци са ТВ екрана преселили у природу. Велика птица тркачица је животињска врста која се може наћи на југозападу Сједињених Америчких Држава, висока је око пола метра и тешка између 200 и 300 грама. Највећа забележена брзина код ових птица је 42 км/ч. Са друге стране, којот може да нарасте близу једног метра и достигне тежину и до 23 килограма. Оно што је нама битно, јесте то што којоти могу да достигну брзину и до 70 км/ч. На жалост птице тркачице, математика је јасна – сигурно ће боље проћи у цртаћу.

Број: 3535 2019.

Нећу зној свој!

Да ли се животиње зноје?

ТОМИСЛАВ

Параћин

Неке се зноје, неке не. Многи сисари, укључујући и највећи број примата, знојењем подешавају телесну температуру када она превише порасте, али мали број то ради у мери у којој то чине људи и коњи. Иако се у свакодневном говору често користи израз „зноји се као свиња”, свиње заправо имају веома мали број функционалних знојних жлезда, због чега и воле да се ваљају по води или блату када им температура порасте.Пси имају веома мало знојних жлезда, па се због тога хладе дахтањем и том приликом вода из њиховог тела испарава преко језика и уста. Мачке се зноје преко шапа, а хладе се и лизањем којим се уједно и чисте. Птицама такође недостају знојне жлезде те се хладе дахтањем, кострешењем перја и хлађењем ногу и канџи. Са друге стране, гмизавци и инсекти немају потребу да се зноје зато што, за разлику од сисара, не морају да одржавају постојану телесну температуру.

Број: 3534 2019.

Светло у тами

Шта изазива поларну светлост?

АЛЕКСАНДАР

Београд

Упркос вековима бескрајног спорења, механизам који се налази иза поларне светлости или ауроре бореалис још чека да у потпуности буде разјашњен. Познато је да Земљино магнетно поље игра кључну улогу у овом величанственом призору. Наелектрисане честице Сунчевих ветрова бивају заробљене у магнетном пољу Земље које се назива магнетосфера, што доводи до стварања овалног облика ауроре око магнетног пола.
С тла које се налази испод овалне ауроре, попут Антарктика, Канаде и великог дела Скандинавије, види се веома сјајно светло. Притисак који стварају поларни ветрови може да наруши овални облик, попут балона који је притиском принуђен да се шири, те понекад светлост може да се види и у Великој Британији.

Сјај, боја и облик поларне светлости зависе од тога с којим атомима у вишим слојевима атмосфере долазе у додир честице које испушта магнетосфера и на којој висини долази до тог сусрета.
До ове појаве долази током читаве године, али се најбоље може видети током зимских месеци и то када је најтамније, око поноћи.

Број: 3536 2019.

Виљушка у сату

Како раде кварцни часовници?

БРАНКО

Ваљево

У срцу кварцног часовника налази се сићушни кварцни кристал у облику акустичне виљушке. Батерија часовника периодично побуђује тај кристал струјним импулсима. Кварц је пиезоелектрични материјал, што значи да ће због електричног импулса почети да вибрира и тиме да производи сопствени веома правилан електрични сигнал. Низови импулса деле се електронски на интервале од једне секунде и потом се појачавају да би били у стању да покрећу казаљке часовника.

Број: 3535 2019.

Светло у тами

Шта изазива поларну светлост?

АЛЕКСАНДАР

Београд

Упркос вековима бескрајног спорења, механизам који се налази иза поларне светлости или ауроре бореалис још чека да у потпуности буде разјашњен. Познато је да Земљино магнетно поље игра кључну улогу у овом величанственом призору. Наелектрисане честице Сунчевих ветрова бивају заробљене у магнетном пољу Земље које се назива магнетосфера, што доводи до стварања овалног облика ауроре око магнетног пола.
С тла које се налази испод овалне ауроре, попут Антарктика, Канаде и великог дела Скандинавије, види се веома сјајно светло. Притисак који стварају поларни ветрови може да наруши овални облик, попут балона који је притиском принуђен да се шири, те понекад светлост може да се види и у Великој Британији.
Сјај, боја и облик поларне светлости зависе од тога с којим атомима у вишим слојевима атмосфере долазе у додир честице које испушта магнетосфера и на којој висини долази до тог сусрета.

До ове појаве долази током читаве године, али се најбоље може видети током зимских месеци и то када је најтамније, око поноћи.

Број: 3535 2019.

Мозак на тацни

Да ли заиста користимо само десет одсто мозга?

ИГОР

Смедеревска Паланка

Не, ово није истина. Када бисмо заиста користили само десет одсто мозга, онда нам не би много шкодило када би се десило да оштетимо неки део од преосталих деведесет одсто. А показало се да оштећење било ког дела мозга може да има кобне последице. Такође, с обзиром на количину енергије коју наше тело користи за рад мозга, када бисмо користили само десет одсто, много енергије бисмо потрошили узалуд.
Тврдњу да користимо само једну десетину мозга највише су раширили у касном 19. и раном 20. веку Вилијам Џејмс и Борис Сидис, два психолога са Харварда, уз нека истраживања неуропсихијатара током 20. века. Сигурно је да су ширењу овог „мита” допринели и холивудски филмови, а добро је дошао и разним преварантима који су од лаковерних узимали новац у замену за то да им помогну да „откључају” преосталих деведесет одсто.

Број: 3524 2019.