Помозите нам да решимо недоумицу која нас је увела у опкладу. Наиме, треба нам одговор на питање које острво се назива „Острво лепоте”, Корзика или Сардинија?
ДЕЈАН и УРОШ из Ниша
И Корзика и Сардинија су острва у Средоземном мору и готово да су спојена. Раздваја их узани Бонифацијев пролаз и државна граница две земље. Корзика припада Француској, Сардинија Италији. Иако су сличних географских особина, Корзика је раскошнија природним богатством, па јој стога и припада назив „Острво лепоте”. Површине од око 8.700 квадратних километара, средоземне климе, Корзика је брдовита, с највишим врхом Монте Чинто од 2.710 метара, али пуна зеленила – шума, маслињака, пашњака, винограда, воћњака. Не оскудева ни у рудном благу. Због свог положаја, одвојено од Старог континента Лигурским морем, острво је имало бурну прошлост. Насељено већ у доба неолита, прошло је освајања Грка, Рима, Вандала, Византије, Лангобарде, Сарацене, Ватикана. Ђенова га је – после неуспелог устанка под вођством корзиканског јунака Пасквала Паолија 1755.године – продала Француској 1768. године од када је, осим краткотрајне британске окупације пред крај 18. века, у њеном саставу. Привредно неразвијена, Корзика је последњих неколико десетлећа постала једно од водећих туристичких средишта у Европи. Најпосећенија места на острву су главни град Ајачо, у ком је рођен Наполеон I Бонапарта (1769–1821), француски цар и један од највећих војсковођа света, и лука Бастија .
Зашто људи који се баве неким умним послом носе наочаре?
ДРАГАНА из Пирота
Када је реч о виду, очни лекари кажу да особе које се баве умним пословима вреба много више опасности, нарочито с годинама. Јер, једноставно речено, очи се троше. А учени људи много и читају и пишу и код њих ће брже да се испољи кратковидост. Ту је и хиперметропија, која настаје услед преоптерећења очних живаца, па се ни изблиза ни издалека не види добро. Као последица читања, поготово ноћу, уз слабо или лоше осветљење, јавља се далековидост – могућност јасног разазнавања предмета и слова само ако су довољно удаљени.
Посаветујте ме како да негујем цикламе које сам добила на поклон. Мојој мајци никада није успело да очува ову биљку.
ЈЕЛЕНА из Остружнице
Циклама је биљка лепих цветова, најчешће ружичасте или беле боје који на краткој стабљици излазе из луковице, и меснатих, овалних листова посутих светлим пегама. Као украсна собна биљка омиљена је свуда у свету. Ниче из семена или се њена луковица пресађује. Може да цвета током целе године и да се окити са педесетак цветова. Научници су је назвали Cyclamen persicum и припада породици primulaceae. Може да опстане чак 25 година. Али, догоди се да увене већ после неколико месеци, а разлог је неодговарајућа нега – циклама не подноси претерано заливање и топлоту.Да би трајала, треба јој наћи светло и прохладно место у стану. Довољно ју је заливати једном до два пута недељно, али тако да вода не доспе право до корена ни петељки листова или пупољака. Пожутеле и увеле листове треба одстранити заједно с дршком, и то уз сам корен. И код сађења или пресађивања цикламе треба бити пажљив. Свеже семе посеје се у зиму и држи на прохладном и светлом месту, на температури од петнаест степени Целзијуса. Саксију у којој је засађена треба прекрити новинском хартијом и заливати је преко ње. Када се после месец или два појави младица, хартију треба уколонити а биљку пресадити у другу, већу саксију. Прво цветање треба очекивати после петнаест до осамнаест месеци. Чак и ако се догоди да после тога сви цветови и листови опадну, луковицу не треба бацити јер се биљка није осушила. На неком сеновитом месту, заливана једном недељно, убрзо ће олистати.
Прочитао сам негде да смо један од народа који пије највише алкохола. Да ли је то истина?
МИРКО, Баточина
Према подацима Светске здравствене организације убедљиво највише алкохола по глави становника пије се у Белорусији, чак 17,5 литара. Ова цифра односи се на чист алкохол, што значи да је број алкохолних пића (пива, винa и „жестинеˮ) која просечни Белорус попије у току године далеко већи. На другом месту је Молдавија са 16,8, а потом следе Литванија и Русија, чији становници пију око 15 литара алкохола годишње. На том списку Србија је дванаеста са 12,8 литара по глави становника, што никако није похвално. Сличну количину пију и становници Португалије, Финске, Пољске и Јужне Кореје. Занимљиво је и то да се у Србији не пију највише ракија и друга пића са високим процентом алкохола, као што би неко помислио, већ – пиво (чак 51,5 одсто). А које земље су према овим истраживањима најтрезније? Оне у којима исламски верски закони забрањују опијање, као што су Кувајт, Пакистан, Саудијска Арабија и Ирак, чији становници попију највише 0,5 литара алкохола годишње.
Драги „Забавниче”, желео бих да знам да ли за израду лула може да се користи свако дрво или само одређене врсте.
БОЈАН из Параћина
Лула, посебна направа која се пуни сецканим дуваном који се пуши, пореклом је из Америке – Индијанци су за њу знали још од праисторијског доба. Правили су је од разног шибља и грана које су могле лако да се обликују и дубе. Ипак, најчешће су то биле гране дивљих вишања или ружа. Прва лула донета је у Европу крајем 16. века и, како је присталица пушења било много, одмах се почело и са њеном израдом. Уз обичај уживања у дувану делимично је преузет и начин израде лула. Током векова мењао се и начин израде, и материјал и облик луле. Али, показало се да су најбоље луле оне израђене од магриве или рашељке, латинског имена Prunus mahaleb. Ова биљка из породице ружа расте као грм или дрво високо и до десет метара. Гранчице магриве лако се дубе у камиш или чибук и добро одолевају врелини спаљеног дувана.
Да ли јод утиче на памћеље?
МИЛАН из Власотинца
Јод је хемијски елемент који се у веома малим количинама налази у људском телу, а уноси се храном и пићем. Важан је за стварање хормона штитасте жлезде (тиреоиде). Доказано је да је јод једини хемијски елеменат који непосредно утиче на памћење, односно на ментални и телесни развој људи! Редовно уношење јода може да побољша коефицијент интелигенције (IQ) детета чак и до 15 одсто. Такође утиче на размену материја, рад мишића и живаца, стање косе, коже, зуба, ноктију. Због недостатка јода 12 одсто укупног становништва на земљи изложено је опасности да оболи. Ови поремећаји називају се болестима мањка јода (енглески IDDs ). Дуготрајни недостатак јода може да доведе до лоших резултата у учењу, смањењу интелектуалних способности, што је могуће спречити – редовним уношењем малих количина јода.
Забавниче, можеш ли да објасниш необично понашање мог пса. Пре извесног времена, играјући се на ливади, ухватио је жабу, али ју је одмах с гађењем испљунуо, а на уста му је пошла пена. Од тада мој пас бежи чим види жабу.
ЈОВАН из Земуна
Судећи према опису, твој пас је вероватно ухватио краставу жабу. Природњаци кажу да готово сви припадници ове врсте, латинског имена Bufonidae, на леђима и изнад очију имају жлезде које луче отровну течност. И у малим количинама тај отров нагриза слузокожу целе усне дупље животиње изазивајући снажан бол. Надражене пљувачне жлезде у одбрану убрзано почну да луче пљувачку, па псу пође и пена на уста. После тог немилог догађаја животиња често одбија да једе. Ипак, осим ове непријатности, стручњаци сматрају да животињи неће ништа да се догоди чак и да прогута краставу жабу јер ће је убрзо с мучнином избацити из желуца. Једино отров џиновске краставе жабе може да буде смртоносан чак и ако се само узме у уста. Дакле, ма како чудно и кукавички изгледало, ако ћемо по оној изреци да кога једном змија уједе тај се и гуштера плаши, твој пас мудро поступа. Боље да се клони и крекетуша, него да искушава судбину.
Да ли је Милански едикт, који је хришћанима дозволио слободу вероисповести, објавио цар Константин или је то учинио цар Галерије?
АНА
Суботица
Почетком 4. века хришћанство у Римском царству прихватао је све већи број људи и његово ширење више није било могуће зауставити. Бројни људи на високим положајима постајали су хришћани, којих је већ било у свим осталим друштвеним слојевима. Цар Константин, који је и сам вероватно био хришћанин, променио је политику према хришћанима и са савладарем Лицинијем 313. године донео Милански едикт. Овај указ допуштао је хришћанима, али и свима осталима, да следе веру коју желе, а то је царевима и свим њиховим поданицима требало да донесе наклоност Бога на небесима, а на земљи обједињавање различитих учења ради мира и јачања царства. Миланским едиктом хришћанство је изједначено с паганством, то јест, поштовањем различитих божанстава у Римском царству. Овај спис имао је значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије, последњи римски цар који је прогањао хришћане. Галерије је Едикт објавио са самртничке постеље. У њему даје опрост хришћанима који се, следећи своја уверења, нису покорили древним обичајима. У документу је стајало и ово:
„У име тога опроста, нека моле свога Бога за наше спасење, за спас Републике и за свој град, како би Република могла и даље посвуда да постоји јединствена, а они да би могли мирно да живе у својим домовима.”