Изубијана јабука

Чуо сам за такозвану јабуку „шпијунку”. О чему је реч?

НЕБОЈША

Ваљево

Да би се тачно утврдило колико јабука претрпи удараца од тренутка када се убере до тренутка када је људи поједу, стручњаци Центра за воће и поврће у Бордоу пре неколико година израдили су посебну јабуку од алуминијума. Она је опремљена микрорачунаром на батерије и названа „шпијунка”. Задатак јој је био да, у гајбици с осталим јабукама, превали пут од воћњака до кућне трпезе и да сними и забележи све ударце које на том путу прими и пренесе их рачунару. Ово праћење омогућило је стручњацима да утврде најопасније делове тог пута и да сазнају да јабуке за то време, у просеку, приме дванаест удараца.

Број: 3590 2020.

Црни брежуљак у белом граду

Живим на Карабурми па ме занима како је овај део Београда добио име.

ЛИДИЈА

Име насеља у саставном делу београдске општине Палилула је турцизам са значењем „црни брежуљак”. На старим османлијским и аустријским картама ово подручје именовано је Кајабурун, односно „стеновити рт”. Географски, Карабурма и јесте налик рту истуреном у Дунав. Али, када је суседна ада Хуја повезана с копном и постало полуострво, Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале реке.
Кнез Милош Обреновић је у 19. веку наредио да се погубљења извршавају на подручју данашње Карабурме, недалеко од данашњег Панчевачког моста, па се знало да, ако неког тамо пошаљу, сигурно се неће вратити. Тако је било све до 1912. године.

Број: 3590 2020.

Сунце у различитим бојама

Зашто Сунце понекад промени боју?

Дејан

Пожега

Сунце је обично жуте боје, а при изласку и заласку црвене. Али, људи су видели плавичасто, плаво, чак и зелено Сунце. Тако је, рецимо, 1815. године добар део света престрашила зелена боја Сунца. То се догодило после ерупције вулкана Тамбора, на једном острву у Индијском океану. После снажне ерупције вулкана Кракатау, 1883. године, Сунце је било плавичасте боје. У септембру 1950. године изнад Француске, Немачке, Данске и Швајцарске засијало је плаво Сунце. Узрок те појаве биле су честице дима од огромног пожара у шумама и преријама Канаде, које су ваздушне масе пренеле преко Атлантика. На боју Сунца утиче и вулканска прашина која после снажних ерупција доспева и у стратосферу и дуго лебди у ваздуху.
У Гибралтарском мореузу морнари су једном, у вечерњим сатима, с највећим задовољством посматрали Сунце светлоплаве боје.

Број: 3589 2020.

Ништа без сведока

Када се и где први пут појавио тестамент?

Дарко

Београд

Тестамент (завештање) појавио се први пут у старом Риму. Код других античких народа углавном није постојала слобода располагања имовином после смрти, јер је превладавало схватање да она припада породици и да се, по смрти породичног старешине, мора разделити међу сродницима.
  У Риму тестамент настаје врло рано, тако да се помиње већ у Закону на 12 таблица. Једно од објашњења за ову појаву јесте жеља породичног старешине (патер фамилијаса) да имовину остави својим укућанима, а не брату, како је закон налагао у време док је породична задруга превладавала као облик породице.

   Тиме се објашњава и прилично необичан начин на који је прављен тестамент: оставилац je морао да изађе пред скупштину која треба да прихвати његов тестамент. Сам назив тестамент настао је од речи testator, што на латинском значи сведок.

 

Број: 3589 2020.

Птица са два лета

Коју највећу километражу може да превали птица селица?

ВАЊА

Београд

Рекордерка међу птицама селицама је арктичка или поларна чигра (лат. Sterna paradisaea), морска птица из породице галебова. Иако је сићушна – дугачка око 38 центиметара и тешка свега стотинак грама – она сваке године прелети седамдесет хиљада километара, летећи од Арктика до Антарктика и назад. Наиме, ова птица се два пута годишње сели из субарктичких у субантарктичке воде и натраг, због чега је зову птица с два лета. Сматра се да захваљујући својим селидбама ужива у сунчевој светлости више од ма којег живог створа на нашој планети.

Број: 3590 2020.

Црни брежуљак у белом граду

Живим на Карабурми па ме занима како је овај део Београда добио име.

ЛИДИЈА

Име насеља у саставном делу београдске општине Палилула је турцизам са значењем „црни брежуљак”. На старим османлијским и аустријским картама ово подручје именовано је Кајабурун, односно „стеновити рт”. Географски, Карабурма и јесте налик рту истуреном у Дунав. Али, када је суседна ада Хуја повезана с копном и постало полуострво, Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале реке.
Кнез Милош Обреновић је у 19. веку наредио да се погубљења извршавају на подручју данашње Карабурме, недалеко од данашњег Панчевачког моста, па се знало да, ако неког тамо пошаљу, сигурно се неће вратити. Тако је било све до 1912. године.

Број: 3590 2020.

Окачи качину

Занима ме шта су то качине?

Стеван Јанић

У обредним играма Пуебло Индијанци, који живе на југозападу САД, употребљавају дрвене маске необичних облика зване качине. Те маске су украшене живим бојама и приказују разна божанства и духове. Утврђено је да постоји више од 400 облика качина, али су најчешће посвећене Сунцу, звездама, Месецу, олујама, ветру, плодовима и животињама. Праве се и лутке с качинама, као играчке које деци омогућују да се на природан и лак начин упознају с веровањима свог народа.

Број: 3589 2020.

Ни на небу ни на земљи

Како акробате ходају по разапетом ужету?

МИРОСЛАВ

Ниш

Две кључне ствари за успешно бављење послом акробате који хода по разапетом ужету јесу налажење тежишта и навикавање на велике висине. Под уобичајеним околностима, усвајање ових вештина захтева године вежбања, али Жан Франсоа Гравел, познатији као Шарл Блондин – најчувенији ходач по ужету у историји – научио је то за свега шест месеци. У чему је тајна његовог успеха?
Петогодишњи Гравел обрео се 1829. године у школи за акробате која је шегрте бирала из француских сиротишта и приморавала их да изводе опасне акробације на вашарима и другим окупљањима. Премда му је детињство било као у Дикенсовим романима, Блондин је временом постао најчувенији и највештији ходач по ужету. Био је посебно познат по томе што је смртоносне акробације изводио без заштитне мреже. Тако је 1859. године први пут по разапетом ужету прешао преко Нијагариних водопада. Наредних година понављао је овај подвиг уносећи увек нешто ново – везивао је очи, држао врећу на глави, а једном је чак на пола пута застао и спремио себи омлет.
Међутим, већ одавно ниједан ходач по жици не сме то да изводи без заштитне мреже, бар не јавно.

Број: 3588 2020.