Прочитао сам негде да слепи мишеви заправо могу да виде. Да ли је то истина?
ИВИЦА
Стара Пазова
Још нису откривени слепи мишеви који су природно слепи. У очима сисара постоје две врсте фоторецепторских ћелија, купасте и штапићасте. Две велике групе слепих мишева чине мали љиљци и велики љиљци. За мале љиљке се дуго веровало да имају само штапићасте ћелије, али то уверење нема никакву научну основу. Ова заблуда је настала због тога што слепи мишеви углавном лове ноћу, ослањајући се на слух како би се у мраку кретали, ловили, али и избегавали грабљивице. Има разлика међу групама, наравно, које се огледају у томе да велики љиљци имају веће очи а мали љиљци мање, и чешће се служе ехолокацијом. Ипак, то не значи да и једни и други не виде добро и по дневној светлости.
Када је настао обичај да у биоскопима гледаоци једу кокице?
ПАВЛЕ, Лозница
Обичај грицкања кокица потиче из времена велике економске кризе у САД која је почела 1929. године. Захваљујући чињеници да се лако припремају, а нису скупа прехрамбена „забава”, освојиле су и срца филмских гледалаца. Обичај служења кокица у америчким биоскопима тридесетих година прошлог века проширио се на целу земљу.Куповина кокица уз биоскопску улазницу временом готово да је прерасла у обавезу сваког гледаоца – 1947. године у чак 85 одсто свих биоскопа у САД продаване су кокице. Статистике показују да је педесетих година та страст прешла и на телевизијске гледаоце: двоје од троје гледалаца јели су четири пута недељно кокице седећи испред малих екрана.
Зашто је бич-змија добила такво име?
МИЛОВАН
Чачак
Бич-змија, латински Masticophis flagellum, врста је гмизавца који настањује јужне пределе Северне Америке, од обале до обале океана, али може да се нађе и у северним пределима Мексика. Постоји седам познатих подврста ове змије, а све одликује дугачко танко тело, светлије и тамније смеђе боје и ситна глава. Изузетно доброг вида, чудесно брзог вијугавог кретања због веома танког репа, лако улове ручак.
Због ових особина бич-змију прати легенда. Иако човека ретко напада, у неким деловима САД постоји опште веровање да на људе насрће када осети да је у опасности. Она тада наводно обавије тело око човека и крајем репа почиње снажно да га бичује. У прилог овој причи иде и облик репа змије који заиста подсећа на уплетени бич.
По чему је специфично острво Меркет?
МИЛИЦА ЗЕКИЋ
Острво Меркет налази се у Балтичком мору и има површину од само три хектара. Нема ниједног становника, а једина људска творевина на њему је светионик. Ипак, ово мало острво посебно је по томе што је то најмања површина која је у власништву две земље – Једна половина острва припада Финској, а друга Шведској. Управо због овога, острво је чак и подељено у две временске зоне.
Шта је Лајденфрост ефекат?
МИНА
Београд
Лајденфрост ефекат стручно је име за појаву коју видимо на делу када, на пример, проспемо мало воде на добро загрејани тигањ, па капљице „плешу” по површини тигања пре него што испаре. Добио је име по немачком доктору са краја 18. века Јохану Готлибу Лајденфросту.
Уопште узевши, Лајденфрост ефекат дешава се када је температура површине на којој се нека течност налази далеко изнад тачке кључања те течности. Течност ће свакако испарити, али знатно спорије него што би био случај да је температура загрејане површине мања од њене тачке кључања. То се дешава зато што се између капљице и вреле површине ствара слој паре који делује као изолација, одвајајући капљицу од тигања и тако успоравајући испаравање.
Шта значи име вулкана Попокатепетл?
РАДЕ, Суботица
Вулкан у средишњем Мексику познат и као „El Popo” име дугује Астецима – Popōcatepētl на древном наватл језику значи „брег који се пуши”. Висина Попокатепетла износи 5.462 метра, што га чини другим највишим вулканом Северне Америке, одмах после Оризабе (5.636 метара). Он је и један од најактивнијих вулкана у Мексику. Забележено је више од 20 великих ерупција Попокатепетла од доласка Шпанаца у Мексико 1519. године. Последњи пут се то десило 21. децембра 1994. године када је избацивао велике количине вулканских гасова и пепела, због чега је евакуисано становништво из околних места.
Зашто толико боли кад се посечемo на хартију?
ДАРКО
Нови Сад
Највећу одговорност за бол од посекотине хартијом носи – место посекотине. Најчешћа мета оштре ивице хартије јесу врхови прстију, а они су изузетно осетљиви на све спољне надражаје зато што се ту налази велик број нервних завршетака. Такође, хартија неће засећи веома дубоко, тако да нема природних реакција на ране које пробијају кожу: већа прокрвљеност, више плазме, згрушњавање крви, стварање красте... Зацељивање посекотине додатно успорава то што се рана непрестано истеже и отвара, а бол појачава то што страна тела упадају у њу. И премда рана и ивица хартије изгледају равно, та ивица заправо је груба и кида кожу док сече, па би се пре могла упоредити с назубљеним ножем него скалпелом. Најбоље је рану очистити јодом и неко време држати испод фластера који „дише”.
Да ли је тачно да је шљива у ствари врста руже?
ДАНИЛО
Београд
Руже (лат. Rosaceae) једна су од врстама најбогатијих и најраспрострањенијих биљних фамилија. Због великог економског значаја биљака ове фамилије човек је њихово гајење раширио на целу планету. Ружама се називају, по многим особинама, веома разноврсне биљке, од зељастих и жбунастих до дрвенастих.
Поред свима добро знаног цвећа, ту се сврставају многе важне воћке, као што су јабуке, крушке, дуње, јагоде, малине, купине. Шљива припада ружином роду Prunus, у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња. Свим овим врстама заједничко је што имају коштуњаве плодове.