Ово можда нисте знали

ЗНАК ЈЕДНАКОСТИ

Симболи нису само скраћенице, они су визуелни прикази замисли. Када је велшки учењак Роберт Рекорд измислио знак једнакости, заувек је променио начин на који људски мозак доживљава
математичке једначине.

Роберт Рекорд (1512–1558) рођен је у средњовековном Тенбију у Пемброкширу, утврђеном обалском граду који је тада био на врхунцу моћи захваљујући трговинским везама са Француском, Португалијом и Шпанијом. Могуће je да је управо жива трговина у граду изоштрила Рекордов смисао за аритметику. Са тринаест година уписао је Универзитет у Оксфорду, а касније је постао наставник математике.
   Године 1545. вратио се студијама, овог пута на Универзитету у Кембриџу, где је дипломирао медицину. Своје медицинско искуство преточио је у књигу The Urinal of Physick (1548), истраживање о свему што се о здрављу човека могло сазнати прегледом мокраће.
   Његова књига The Grounde of Artes (1543), сматра се првим уџбеником алгебре написаним на енглеском језику. Уследиле су књиге The Pathway to Knowledge (1551), посвећена геометрији, и The Castle of Knowledge (1556), сажетак птолемејске и коперниканске астрономије.
   Рекордов стил писања често је имао облик платонског дијалога између учитеља и ученика, препун речи које читаоцу не би звучале као уобичајен део математичких расправа. И сам Рекорд је то увидео, па је у књизи The Whetstone of Witte (1557), алгебарском наставку дела The Grounde of Artes, широј енглеској публици представио симболе „плус” и „минус”.



   Ти знаци већ су били уобичајени у Немачкој, где су заменили дотадашње речи и скраћенице plus или p и minus или m. Знак „плус” означавао је латинску реч за ’и’ (као и знак амперсанд, односно &); „минус” је тилда писана изнад слова m како би се показало да је у питању симбол, а не само слово.
У том делу Роберт Рекорд је дао свој највећи допринос математици. Како је написао у објашњењу читаоцима: „да бих избегао заморно понављање речи ’једнако је’, поставићу пар паралелних линија”. Његове две линије биле су дуже од данашњих, али како је сажето објаснио, две ствари не могу бити више једнаке од две линије исте дужине, ширине и угла у односу на хоризонталу.
   Рекордов проналазак омогућио је мозгу да визуелно јасније разуме математику. Како је приметио историчар математике Џозеф Мазур, једини математички симболи који су постојали пре знака једнакости били су „плус”, „минус” и симбол за квадратни корен. Након Рекордовог знака једнакости стигли су и остали – за множење, дељење, пропорције и стотине других.
   Нажалост, Роберт Рекорд није био толико паметан у другим областима живота. Лакомислено је оптужио моћнијег непријатеља, сера Вилијама Херберта, будућег грофа од Пемброка, за клевету. Сер Вилијам му је узвратио тужбом и победио га захваљујући свом вишем друштвеном положају. Рекорд, немоћан да плати своје и Хербертове судске трошкове, умро је у дужничком затвору само годину дана након објављивања књиге The Whetstone of Witte. Испоставило се да Роберт и сер Вилијам на крају ипак нису били једнаки.