Живот пише драме

ОСЕДЕО ЗА ДВА САТА

Усправљена на задње шапе, разбеснела звер је дохватила Маркову ногу и са ње здерала ципелу, заједно са чарапом

Сунчано jyтpo измамило је гостионичара Марка Лужајића из села Лички Дабар у шуму по дрва. С моторном тестером на леђима ишао је размишљајући шта све тог дана још мора да посвршава, па није ни приметио како је скренуо са стазе и обрео се на неком пропланку. Да би скратио пут до дрвећа обележеног за сечу, није наставио право, јер би морао да се спушта у омању удолину, већ лево, према неком давно обореном деблу. А тада су догађаји почели да се одвијају филмском брзином: Марко је полетео увис као одбачен притиском експлозије.
   Нашао се на земљи, а тестера је одлетела десетак метара даље. Поред њега у бесном трку пролетела је огромна мечка. Очигледно, иза дебла на које је Марко стигао да спусти само једну ногу, био је брлог и кад је он, не слутећи ништа пришао близу, звер је јурнула у напад. Што већ у првом тренутку није изгубио живот, Марко има да захвали случају. Грање којим је мечка прикрила брлог пало је од ударца заједно са њим на земљу и делимично га затрпало тако да га мечка у првом залету није приметила. Али, на излазу из увале нагло се окренула и потражила погледом оног ко се усудио да јој омета мир.
Марко је у том тренутку управо дошао себи после тренутног губитка свести и прво што је помислио било је – како се спасти. Из увале није могао да изађе јер медведица само што се није вратила из тог правца. У последњем часу угледао је недалеко од себе дрво младе букве. Није богзна шта, али боље ишта него ништа. Потрчао је и тек што се некако успентрао кад се на прилазу ували указала мечка. Била је огромна, док се пропињала било је у њој преко два метра! Марку се у том часу учинила виша од дрвета, па је застао од ужаса. Пожурио је да се дохвати виших, али танких грана, дрво се заљуљало и мечка га је приметила. Пустила је страшан урлик и запањујућом брзином нашла се испод дрвета на којем је Марко чучао.
 Усправљена на задње шапе, зграбила је Марка за ноге и стргла му ципелу заједно са чарапом. Учинило му се да ће му изглавити целу ногу из кука.
   Кад је увидела да не може да се дочепа жртве, звер је у силном бесу почела да гули кору с дебла букве, а онда је само двадесетак центиметара дебело стабло почела да тресе као сламчицу. Марко се избезумио од страха да ће га ишчупати из корена и почео да дозива у помоћ. Његови повици били су јачи од рике разјарене звери. Али, хоће ли га ко чути?
   Наставио је да урла како никад у животу није. Разум му се потпуно помрачио.

Док се он грчевито држао за једну не одвише дебелу грану изнад себе, мечка је све јаче тресла букву и несрећни гостионичар је, после узалудног напора да остане тамо пде је, слетео као крушка право пред побеснелу звер.
  Мечка га је одмах захватила предњим шапама и одбацила далеко од себе. Поново је несрећни Марко летео кроз ваздух и овог пута завршио у једном грму. Само што се с муком искобељао из њега, угледао ју је поново. Устремила се на њега и ударила га шапом у леву страну груди. Пао је одбачен пет-шест метара даље, без даха. Више није имао снаге да се подигне. Малаксао и готово полудео од страха као да се помирио са судбином, чекао је шта ће бити за који тренутак. Већ је над својом главом видео искежене жуте зубе мечке из чијих се разјапљених чељусти ширио страшан задах кад је звер изненада урликнула, окренула се од њега и потрчала на другу страну увале.
   На улазу у увалицу угледао је Марко четири човека. Били су то шумари који су чули његове очајничке повике и потрчали у помоћ.

Али, није било времена за причу. Мечка се није предавала. Појурила је на шумаре, они су је дочекали секирама и натерали да се повуче. Људи су навалили да је убију, али су застали: угледали су да мечка иза својих огромних леђа крије два мечета. Једно је у зубима држало Маркову ципелу.
 И за једну и за другу страну било је боље да прође без борбе, па се мечка изгубила иза оближњег грмља, а људи су потрчали да помогну Марку. Био је у несвести. Тек кад је осетио да му љута ракија пали грло и ране по телу, усудио се да отвори очи. Једва су га убедили да није сањао.
    Жена и двоје деце били су запрепашћени кад су угледали да Марка, свог угруваног и изгребаног, доносе кући. Ипак, највеће изненађење била је његова коса: за непуна два часа, од напада звери, па док га нису спасли, готово потпуно је оседео!
    Хитно је пребачен у болницу.

Марко Лужајић више не иде у шуму, а своје спасиоце дочекује као рођену браћу. Ипак, не воли да прича о овом догађају. И дан-данас сања да бежи пред мечком која љуља букву и буди се у леденом знају.
    И док снег полако ирекрива обронке Велике Капеле, по кућама оближњих села и у Личком Дабру прича се о разјареној мечки, Марковом спасењу и левој ципели коју је однело мече!

Број: 3691 2022.
Аутор: Забележио Ивица Тртањ, Сењ