Зашто се каже...

МЛАТИТИ ПРАЗНУ СЛАМУ

О каквом је млаћењу ту реч?

Израз празна слама, који је, иначе, плеонастичан (јер слама је већ сама по себи празна), означава у нашем језику нешто безвредно, отрцано, нешто што се одбацује. Јасно је и зашто. Након вршидбе жита, кад се издвоји корисно хлебно зрно (пшенице, ражи и слично), остају само празни класови и сасушене жуте стабљике, које такорећи не служе ничему, осим као простирка за стоку.

Некад је, додуше, слама служила и за покривање кућа, али су та времена давно прошла. Отуда празна слама и значи нешто безвредно или глупо, отрцано и слично. Не каже се случајно за незналицу или глупака да има сламу у глави. И то је, наравно, логично. Али зашто се каже млатити празну сламу?

Одговор на ово питање крије се у давно минулим временима, кад се жито није врхло као данас, посебним вршалицама или, у новије време, комбајнима, који и жању и врху и веју жито, а и слажу и повезују празну сламу.

У стара времена жито се врхло на два начина: коњима и млаћењем. Прва је изгледала овако: после жетве снопови би се свозили на гумно (место где се врше) и полагали око једног стуба или стожера. Затим би за стожер везали једног или два коња и терали их укруг по житу тако да би копитима крунили класје и одвајали зрно од стабљика. Потом су подизали сламу, а жито би превејавали на ветру да се ослободи чахурица и осја. Тако се добијало чисто зрно.

Они који нису имали коња својим су рукама млатили пожњевено жито и тако одвајали зрневље од класја. То су обично чинили служећи се једноставним млатилом.

Како је изгледало млатило и како се њиме врхло жито, објашњено је у речницима: једна подужа глатка мотка, стојило, служи као држаље; на крају је помоћу кожних прстенова везана обична дрвена маљица (до 50 центиметара дугачка) којом се удара по класју и зрно омлати.

Тако се, ето, некад млатило жито. Тај посао је имао свој пуни смисао и сврху, јер се на тај начин добијало чисто зрно. Али млатити по празном, већ овршеном снопљу, од којег је остала само слама без зрневља, нема стварно никаквог смисла. То је узалудан посао, посао без сврхе. По томе је онда и настао устаљени израз млатити празну сламу, који значи ’бавити се нечим бескорисним, узалуд се трудити, радити јалов посао’, а онда и ’трућати којешта’.

За човека који млати празну сламу, који ради бесмислен, јалов посао, причајући упразно, у нашем се народу каже млатислама. Пошто је млатити празну сламу исто што и млатити по шуми без плодова, за онога који прича којешта, који узалуд троши време и тако се замајава, каже се да је млатишума.

У вези с изразом млатити празну сламу срочена је и ова шала:

– Зашто је на састанцима забрањено пушење?

– Зато што се ту млати празна слама, па се боје да се не запали.

Шала је стварно умесна, мада знамо да пушити није добро ни тамо где расправљају паметни људи, а камоли тамо где седе они којима је слама у глави.

Из књиге Милана Шипке
„Зашто се каже?”
у издању „Прометеја” из Новог Сада