Заборављена римска богиња

ЈУНОНА, МАЈКА МЛЕЧНОГ ПУТА

По њој је месец јун добио име. Стари Римљани су је сматрали заштиницом жена, порођаја, брака, али и државе. Обожавали су је као духовно биће које умножава народ и помаже војсци.

Често се пише о Афродити, Кирки, Калипсо, ређе о Хери, а још ређе о њеном пандану у староримској митологији – Јунони, врховној богињи. Питамо се зашто. Можда зато што њена мисија није била да заводи већ да спасе брак као верна жена, упркос мужевљевим преварама. Наиме, Јунонин брак с Јупитером био је права митолошка драма пуна љубоморе, преваре, освете и игара моћи.
   Јунона је Сатурнова и Опсина кћерка, Јупитерова сестра и жена. У браку су изродили Марса, Вулкана, Луцину и Јувентас. С Минервом и Јупитером чинила је капитолску тријаду (три главна божанства која су се заједнички поштовала и обожавала на Капитолу у Риму). Може се рећи да је била Јупитерова савладарка, нарочито када је у питању Рим, чију је судбину штитила.
   Приказивана је с туником или огртачем, дијадемом или круном на глави, жезлом и муњом у рукама. Њене свете животиње биле су змије, козе и паунови, а понекад је замишљана у златној кочији коју они вуку. Бела крава позлаћених рогова приносила јој се на жртву. Поштовање према њој било је вишеслојно.
   Она је носилац главне улоге у миту о настанку Млечног пута.
   Смртница Алкмена је Јупитеру родила ванбрачног сина Херкула. Док је Херкул још био новорођенче, Јупитер је наумио да му подари божанску снагу. Стога је бебу ставио на Јунонине груди док је спавала. Јунона се пробудила, осетила да доји туђе дете и запањена га одгурнула. У том тренутку, млеко које је шикљало из њених груди расуло се небом и тако је, каже мит, настао Млечни пут. Тако је Јунона митска створитељка галаксије у којој обитавамо.
   Неки сматрају да је Јунонин култ настао на подручју данашње средње Италије много пре него што су Римљани усвојили причу о Хери – можда као део сабињанског пантеона. Сабињани, један од староседелачких италских народа, поштовали су низ божанстава повезаних с природом, плодношћу, потомством и заштитом заједнице, што су улоге које ће касније бити повезане с Јуноном. Тако је римска богиња добила особине олимпске Хере, али је задржала и трагове свог старијег, италског порекла.

Насупрот Хери, осветољубивој и немилосрдној, Јунона је замишљена као доброчинитељка пуна љубави и милости, лишена насилности. Њене казне су благе и симболичне. Ова разлика је последица тога што су Римљани и Грци другачије гледали на жене и брак. На пример, у миту о Ији, у римској верзији Јунона сумња да је њен муж завео њену свештеницу и претвара је у краву, али не као Хера – не шаље обада да је гони по свету. Јунона не жели да Ија заувек страда, већ је напослетку враћа у људски, па и божански облик.
   Многобројне су улоге дојиље Јуноне. Најпре се истиче Јунона Луцина, која доноси децу на свет, а ликовно је приказивана окружена децом. Јунона Фебруата слави плодност и љубав, а 14. фебруара, на њен дан, младићи су извлачили имена девојака из кутије. Ту је и Јунона Девица, заштитница девојака; Јунона Матрона, која штити удате жене; Јунона Пронуба, која води младу на венчање; Јунона Југалис, чуварка брачног савеза; саветница Јунона Монета упозорила је римске војнике на напад Гала, спасивши Капитол. Као Јунона Популона, штитила је градове и ратнике, док је Јунона Курис и сама била ратница – са штитом и копљем. Јунона Капротина славила је плодност, а најузвишенија је Јунона Регина, краљица, са жртвеном посудом у рукама и велом на глави.
   Римљани су својој најважнијој богињи посветили Календе, први дан у месецу, чиме је доведена у везу с Јанусом, богом свих почетака.
   Према древном веровању, као што сваки мушкарац има свог „генија”, личног духа чувара, тако и свака жена има своју „јунону”. Стога су жене доживљавале божанско искуство највише кроз њу. У њену част су супруге носиле посебне фризуре и одећу.