С окрајка историје

ИСПЛЕЛИ КОНОПЦЕ ЗА СЕБЕ

Перашки морнари избегли су невреме али не и гусарску лађу. Сваки детаљ битке у Драчком заливу забележио је бродски писар. Овако...

Капетан Ђуро Бан махнуо је с командног моста окупљенима у Перашкој луци и с ветром у једрима запловио из Боке которске. Пред њим и посадом од двадесет пет људи био је дуг и неизвестан пут, можда чак до Солуна. Ваљало је пред божићне празнике набавити робу. Од трговине је, уосталом, живело више од пола Пераста. Мука је била што су то знали и гусари, посебно северноафрички Бербери, страх и трепет Средоземља. Млетачка Република, под чијом је заставом пловио једрењак Ђура Бана, а и сви остали из Боке, с муком је излазила на крај с морским разбојницима.
   Невоље једрењака из Пераста почеле су још у водама северне Албаније. Олујни ветар подигао је огромне таласе, па су Бокељи потражили уточиште у заливу код рта Палит, дванаестак миља од Драча. И то баш на дан Светог Николе, заштитника помораца. Два дана је ветар беснео несмањеном жестином.
   Кад је утихнуо, капетан Бан заповедио је да се подигну једра и брод је кренуо даље. Закратко. Поново је ваљало потражити спас у каквом заливу. Најближи је био Драч, у то време у турским рукама, и Пераштани су 8. децембра 1716. године упловили у заветрину луке, бацивши сидро подаље од зидина.

Под окриљем ноћи

   Бура на отвореном мору као да није имала намеру да престане. Пераштани су пуних седам дана чекали на сидришту код Драча. И углавном се досађивали. Све док у луку, гоњен олујним ветровима, није упловио огроман једрењак. Северноафрички Бербери под турском заставом. Бацили су сидро подаље од Пераштана, али ипак довољно близу да ови могу да изброје четрнаест топова и девет бацача камених ђулади.
   Крсто Мазаровић, шкриван перашког једрењака, пажљиво је бележио све што је видео. Уосталом, то му је и било занимање јер је шкриван био нека врста бродског писара чија је дужност да записује све догађаје на броду и око њега.
   Забележио је да је на броду с турском заставом било 120 људи под заповедништвом Хасана Родослија. Дани су текли у злослутном миру. Једрењаци се љуљушкали у луци. У међувремену, Хасан Родосли је с пратњом често чамцем одлазио до града, а посада перашког једрењака, слутећи невољу, припремала брод за битку.
   Завера се спремала међу зидинама Драча. Хусеин Ротула, заповедник градске страже, упорно је наговарао Хасана Родослија да нападне једрењак под млетачком заставом. Плен ће бити богат, говорио је, а помоћи ће им и он с педесетак својих Драчана. Уз то, наваљивао је Ротула, посада је малобројна и зачас ће с њима изићи на крај. Шта може један топ против четрнаест њихових.
   Заповедник градске страже није имао тежак посао да капетана северноафричких Бербера приволи на напад. Међутим, умешао се француски конзул у Драчу Ђузепе Изнар, покушавајући да Хасана Родослија одговори од акције. Проверени пријатељ Пераштана, конзул је убеђивао Родослија да не чини глупост јер ће се тешко домоћи плена...
   Није помогло. Хасан Родосли, бесан на конзула који му је поменуо неколико примера кад су Пераштани савладали многобројније и боље наоружане гусаре, одјурио је на свој једрењак. Сакупио је посаду и онима који буду најхрабрији обећао награду, кукавицама смрт. Ко ухвати и живог веже једног од Пераштана, рекао је, добиће дар од двадесет пјастера.
   Целу ноћ посада је од неког материјала сличног памуку правила конопце. Двадесет пјастера били су велик новац.

Смрт на палуби

   Двадесет петог децембра у зору берберски једрењак подигао је сидро и запловио према Пераштанима. С његовог десног бока загрмели су топови и пушке, хици не баш најпрецизнији. Истовремено, капетан Ђуро Бан потпалио је фитиљ на свом једином топу. На непријатељском броду хаос: ђуле је погодило средину једрењака, место где је било највише гусара.
   Ипак, Родосли је успео да окрене једрењак, па је сад одјекнула топовска паљба с левог бока. Истовремено, користећи погодан ветар, Бербери су прамцем ударили у бок перашког једрењака. Шкриван Крсто Мазаровић записао је доцније да се уз застрашујуће урлике поломио кљун и поцепала једра предње катарке, да се чинило да оба брода пропадају у понор без дна.
   Драчани под заповедништвом Хусеина Ротуле са крме су засипали Пераштане пушчаном паљбом, док су остали рукама бацали топовске кугле, ножеве и безброј оштрих дрвених стрела. Истовремено су, попут града, на палубу падале камене кугле. У једном тренутку, забележио је доцније шкриван, педесетак гусара је покушало да с мачевима и пиштољима ускочи на брод Пераштана. Напад је одбијен, али је капетан Ђуро Бан смртно рањен. Команду је преузео шкриван Крсто Мазаровић.
   Пераштани су се сад латили запаљивих боца с петролејом које су стварале панику на гусарском једрењаку. Гусари су живи горели и од ватре тражили спас скачући у море. Пустош у њиховим редовима правио је и једини перашки топ. Бербери су своје напустили верујући да ће напад решити уз помоћ пушака и сабљи. Њихов заповедник Хасан Родосли више ни у шта није веровао. Био је мртав.

Конзулов скривени смешак

   Око подне посада перашког једрењака је преполовљена, а посада гусарског десеткована. Да би избегли врелину ватре која се ширила, многи Бербери су се окачили о конопе и ужад од једара и тако, колико-толико заштићени, пуцали. Једно од танади погодило је новог перашког заповедника у лево раме. С крвљу је истицала и снага.
   Чекања више није било: петорица Пераштана, са запаљивим боцама у једној и сабљама у другој руци, јурнула су на гусарски једрењак. Нападнути су постали нападачи, умногоме захваљујући ватри и хаосу код непријатеља.
   Оно што је остало од гусара склонило се испод палубе где су Пераштани немилице бацали запаљене боце. Због тога не чуди што су гусари одмах прихватили позив на предају бацајући преостало оружје на палубу. Повезани у дебеле конопце које су претходне ноћи правили за Пераштане, Бербери су ћутећи посматрали како противник баца у море 86 лешева њихових другова.
   Ћутали су и посматрачи са зидина Драча јер је међу погинулима било доста њихове браће, рођака, пријатеља. Француски конзул Ђузепе Изнар једва је успео да скрије смешак.
   Другог дана изјутра, кад су опрали једрењаке од мора крви, Пераштани су узели у тегаљ гусарски брод и кренули за Боку. Њих десетак.
   Пошто је капетан Ђуро Бан погинуо, његов брат Петар добио је у Венецији високо одликовање кавалијерата Светог Марка. Крсто Мазаровић и остали „живи и мртви” добили су златне медаље. Касније су шкриван и „ноштромо” Никола Ненада у Венецији примили још по једну златну медаљу која је, поред осталог, доносила и право на месечно примање од два дуката.
   Међу уљаним сликама на острву Госпе од Шкрпјела, преко пута Пераста, налази се слика непознатог аутора која приказује победу код Драча.