ПЕТКОВДАН - 15. март 2024.

ХАЛО, ХАЛО, БЕОГРАДЕ!

На данашњи дан 1883. године Београд је добио прву „телефонску станицу”

Само седам година пошто је Александар Грејем Бел изумео телефон, „телефонска станица” појавила се и у Београду, захваљујући Пантелејмону – Панти Михајловићу који је дан раније, из Геодетског одељења команде Српске војске, обавио први телефонски разговор с капетаном Костом Радосављевићем, у инжењеријској касарни на Палилули, на око 300 метара удаљености, а потом и тадашњем министру војном Тихомиљу Теши Николићу показао како тај уређај ради. Краљ Милан одмах је наложио скупштини да се у државни буџет за наредну годину унесу средства за постављање телефонских станица у Београду за потребе двора и војске. Скупштина је одбила. Када се Панта обратио гарадоначелнику Београда да за потребе општинске службе уведе телефон, овај му је одговорио: „Море какав телефон, дај ти мени калдрму!” Ипак, упркос свеопштем чуђењу и противљењу овој новотарији, ратне прилике у Србији убрзале су крупан цивилизацијски напредак већ прихваћен у великим градовима Сједињених Америчких Држава и Европе.
  Панта Михајловић, рођен у Богатићу, после три разреда гимназије у Шапцу отишао је у Беч и ту завршио електротехничку школу. Одатле је отишао у Берлин и запослио се у „Сименс-Халскеу”. До 1873. године премештен је у Њујорк, где је радио као шеф у истом предузећу и сарађивао с Николом Теслом. У Србију се вратио 1877. године, с намером да створи телефонију у Србији. Међутим, Србија је тада намерила да ослободи своје јужне крајеве од Турака (Први српско-турски рат), а није ни имала новца за такве новотарије.

Одобрење за подизање телефонских станица у Београду Панта је добио тек 1882. године. Наредне године у Београду се уводе још две линије: између зграде Лицеја и пожарне (ватрогасне) чете и између Народне скупштине и полицијске станице.
   У оним ратним приликама, пошто су шифроване депеше даноноћно летеле између Ниша и Београда, а краљ Милан је сматрао да је то јако споро, и наредио је Анти Јовановићу, инспектору војних телеграфа, да се за 48 сати постави телефонска веза. Први међумесни разговор су обавили краљ Милан и Милутин Гарашанин половином јануара 1886. године.
   Прва телефонска централа у Београду, са 50 бројева, монтирана је тек 1898. године, на првом спрату Коларчеве задужбине, у којој су се тада налазили Главна београдска пошта и Главни телеграф. Јавни телефонски саобраћај у Београду почео је са 50 претплатника. И нико није хтео баксузни број 13, па је додељен некој кланици…

Кад смо већ код напретка технологије у корист све веће потребе човека да разним људима саопштава како се тренутно осећа и шта ће те вечери радити, први мобилни телефон направила је „Моторола” 1973. године, дакле, нешто мање од сто година после првог телефона, и био је као векна хлеба – 23 цм дугачак и тежак 1,1 килограм. Масовнија употреба почела је десетак година касније, а у Србији је мобилна мрежа уведена 1994. године, као и први паметни телефон, али је тек „ајфон” (први екран осетљив на додир, и без тастатуре) донео револуцију у телефонији 2007. године. У свету тренутно 7,33 милијарде људи користи мобилне телефоне, што је 91 одсто становништва, а 6,92 милијарде њих има паметне телефоне, односно 86 одсто.