За читање и уживање - Бен Акиба

ДВОКВАРТНА СКАДАРЛИЈА

Скадарлија је једна од најчувенијих улица у Београду. Није она толико знаменита по реци Скадарлији, која њоме тече и спушта се у Дунав, већ и по томе што је она са споредним уличицама чисто београдски бохемски кварт, са знаменитим центрима који носе имена „Бумс”, „Три шешира” и „Два јелена”.

Сад је Скадарлија стекла још један виши значај. Новом поделом квартова, Скадарлија је подељена на два кварта. Река која се спушта Скадарлијом узета је као природна и географска граница измеђ’ кварта Палилулског и Дорћолског. И тако су сад сви они који седе с десне стране Скадарлије палилулци, а ови с леве стране дорћолци. Бора Станковић, књижевник, на пример, који је досад био само Скадарлија, сад је палилулац, а Милорад Гавриловић, који се држи ове стране на којој су „Три шешира”, сад је дорћолац.
    Скадарлија је и иначе важила као улица сукоба. О Митровдану и Ђурђевдану, дакле, приликом сеобе, нигде се толико не сукобљава народ са влашћу као у Скадарлији. Па онда, није то улица где се народ сукобљава само са државном влашћу, већ и са општинском, у свима случајевима кад општину представљају извршитељи. И није само с властима, већ се у тој улици врло често опажају сукоби и у самом народу. Ни у којој улици у Београду не постоје такви неспоразуми измеђ’ газда и кираџија, ни између кафеџија и њихових муштерија као у Скадарлији.
    И сад, поврх свих тих сукоба народа међу собом и народа са властима, требао је само да настане још само овај сукоб власти са влашћу. А мора га бити већ и зато што река Скадарлија врло често мења свој ток, те се, као што се оно на Дрини сваки час мења граница измеђ’ Србије и Аустрије, тако и овде сваки час шири или сужава надлежност било кварта дорћолског, било палилулског.
    И онда можете мислити како и један најобичнији случај може да доведе кварт у забуну. Пије, рецимо, неко код „Три шешира”, а нема ни марјаша у џепу. Ја не кажем да је то тако редак случај код „Три шешира”, али ако се тај случај комплицира тиме што газда избаци таквог госта, а он направи скандал, толики скандал да газда мора звати власт у помоћ, и онај неко прескочи реку Скадарлију и пребегне преко код „Два јелена”.
     Е, сад настаје оно што је најгоре. Долети на лице места власт кварта палилулског, долети на лице места власт кварта дорћолског и те се две власти сретну на обалама реке Скадарлије.
     „Ја сам надлежна!”, виче дорћолска власт са леве обале, „јер је у моме кварту направљен скандал”.
     „Ја сам надлежна!”, виче палилулска власт с десне обале, „јер се у мом кварту налази учинилац скандала”.

Ето, такав се случај може десити, ако се није већ десио. Али оно што се одиста и десило тако је запетљано правничко питање да ће га тешко расправити и сама Касација.
     У кварту дорћолском налази се један млад званичник, који је, рецимо, бацио око на једну удовицу која не спада у његову надлежност, јер станује с леве стране реке Скадарлије. Међутим, на ту исту удовицу бацио је и један од прека, тј. један који станује с десне стране реке Скадарлије. Разуме се, тај човек из прека гледао на практиканта попреко, али му није могао ништа, јер кад год је практикант био код удовице, он је у ствари био на служби. Није га смео напасти, јер то би значило напасти га у званичној дужности.
   Али пре неки дан, превари он практиканта да пређе реку Скадарлију и да сврати на чашу вина у „Малу пивару”. Чим је практикант прекорачио реку Скадарлију, он је тиме прекорачио свој кварт и није више био на званичној дужности, те је и могао комотно извући батине, као што их је и извукао. Е, сад се та ствар правнички заплела и ићи ће пред Касацију.
     Бадава, нашој Скадарлији с дана на дан расте вредност.

Бранислав Нушић (1864–1938) био је наш дипломата, новинар, чиновник, позоришни радник. Писао је родољубиве, историјске и психолошке драме, фељтоне, приче, путописе, романе и успомене, али је најпознатији као писац хуморески и комедија. У њима је исмевао примитивизам, скоројевићство, корупцију, бирократизам, политикантство, каријеризам, снобизам. Огромна галерија насилних полицајаца, покварених политичара, послушних чиновника, бескрупулозних трговаца јавља се у текстовима која је у новинама писао под псеудонимом Бен Акиба.
    

ЈЕДНА ЛЕКЦИЈА ИЗ ЗЕМЉОПИСА

(Ово је лекција из једног земљописа који је Општина вароши Београда, решењем својим од 17. маја бр. 14.742 забранила и запретила учитељима да ће им смањити квартирину ако се буду у настави овим земљописом служили.)

Питање: Од река које протичу кроз Београд, која је највећа?
   Одговор: Кроз варош Београд протичу многе реке, али једна од највећих јесте река Скадарлија.
   Питање: Где извире, какав јој је правац тока и где утиче?
   Одговор: Река Скадарлија извире под развалама старе „Еснафлије”, протиче кроз Скадарску улицу, пролази измеђ’ две буле и утиче у реку Дунав, а с њом заједно у Црно море. Она у своме току иде најпре северозападно, затим на један мах скреће на исток, па кад прими у се приточицу из Зетске улице, она савија на запад, придржавајући се стално у своме току регулационог плана вароши Београда.
    Питање: Прима ли река Скадарлија успут какве притоке и које су поименце?
    Одговор: Река Скадарлија у своме току прима многе притоке, од којих су најпознатије ове:
    1. Пашонин поток извире из кујне кафане „Булевара” и утиче у Скадарлију недалеко од свога извора.
    2. Госпа Персин поток извире из помијаре Госпа Персе пиљарице и утиче у реку Скадарлију недалеко од свога извора.
    3. Зетска река, једна од најважнијих притока Скадарлијиних. Слази са планина цетињских, тј. са оних брда која су постала услед рђаве калдрме у Цетињској улици, протиче кроз сву Зету, примајући успут многе потоке из разних авлија и помијара, пролази у своме току крај Бумса и, кад изађе из Зетске улице, измеша своје воде са водама реке Скадарлије, па с њом заједно жури у Дунав, а са овим у Црно море.
    4. Пуцеркин поток извире из помијаре Матилде пуцерке и утиче у леву обалу Скадарлијину.
    5. Поток бр. 42 носи име своје по броју куће из које извире.
    6. Господин Јевремов поток извире из нужника господин Јеврема пензионара и утиче у десну обалу Скадарлијину.
    7. Брабецов поток. Истиче из „Мале пиваре” и врло је жуте боје, а утиче у десну обалу Скадарлијину.
    Осим побројаних, у Скадарлију утичу још многе реке и потоци којим извори нису у свему испитани.
    Питање: Је ли река Скадарлија пловна?
    Одговор: Река Скадарлија јесте пловна. Кад надође вода, нарочито после какве јаче кише, њоме обично плове шешири, главице купуса, корпе са трешњама, канте, калочне и уопште сви предмети које она у своме бујноме току дочепа испред разних дућана и пиљарница. Сви ти предмети, главице купуса, калочне и корпе с трешњама, журе хитро са реком Скадарлијом у воде реке Дунава, да затим са овим отплове у Црно море.
                                                                                                                                                Објављено у „Политици” 3. јуна 1906. године.

                                                                                                     Текстове смо добили захваљујући
                                                                                                                   преданом раду господина
                                                                               Зорана Тасевског.