Швеђани и кафа

ДЕЈСТВО СМЕЂЕГ ОТРОВА

Да би показао колико је кафа штетна, шведски владар одлучио се на необичну проверу

Кафа је у Шведску стигла 1674. године. Као и свуда, црни горки напитак није одмах наишао на одушевљење, па је тек четврт века касније постао омиљен. Наравно, међу вишим сталежом. Ипак, највиши сталеж, односно краљ Густав III, презирао је кафу, називајући је злом које шкоди здрављу. То и некако, али што људи троше време на испијање кафе, сматрао је неопростивим грехом.
    Одмах уз њу, као разлог за дангубу, био је чај. То је исходовало огранином употребом ових напитака. Потом је разрезао сулудо високе порезе, јер, ако већ неко хоће да се трује и дангуби, ред је да то и плати. Коначно, кад је схватио да племство плаћа порез, али и даље пије кафу, наступила је потпуна забрана.
   Као и свака забрана, и ова је трговину кафом само преселила на црно тржиште. Цене су одлетеле у небо, али богатима то, по обичају, није било превелика препрека. И оној дангуби, последично. Онда је краљ решио да узврати ударац и својим тврдоглавим поданицима коначно докаже колико је кафа штетна.
   Дворани су се растрчали да му омогуће показну вежбу. Утркивали су се по тамницама његовог краљевског височанства, завиривали у све могуће ћелије, од којих неке годинама нису отваране. Коначно су нашли браћу близанце осуђене на смртну казну. Привели су их краљу, који им је понудио погодбу. Смртну казну ће преиначити у доживотни затвор под једним условом. Да учествују у његовом огледу. Требало је само да један брат дневно испија три шољице кафе, а други исту количину чаја. Краљ је био уверен да ће се дејство „смеђег отрова” врло брзо одразити на здравље близанца који је пио кафу. Они из букагија – шта ће, прихвате. Краљ пресрећан, коначно ће доказати своју тврдњу и бригу за здравље поданика.

Само, оглед није донео очекиване резултате. Потрајао је годинама, а онда су краљу једног јутра јавили да је један близанац умро. Густав се сјурио у тамницу, убеђен да се ради о оном кафопији. Мртвог је затекао другог брата. За то време преживели робијаш оплакивао је брата. Наравно, уз шољицу кафе. Краљеву теорију додатно је поразила чињеница да су браћа добрано загазила у осму деценију живота, све уживајући у доживотним бесплатним залихама врућих напитака.
   Владар је ипак наредио да се оглед настави: видеће се и те како шта кафа прави од тела оног који је куша у толиким количинама! Наредио је двојици лекара да наставе да прате здравствено стање живог заморца. То није потрајало, зато што су лекари умрли пре робијаша... Одмах за њима и краљ. Страдао је у атентату 1792. године. А кажњеник и даље је сркао кафицу.
  Забрана испијања кафе коначно је укинута 1820. године. Од тада до данас Шведска је при врху списка земаља по количини испијене кафе по глави становника, ако не и на првом месту. Становници се убрајају међу најздравије на планети.