Мелем за мисли

ДАНКОВО СРЦЕ

У мочвари мраку блату

Живело је једно племе

Споро лењо и буновно

Тужно слабо и суморно

Родио се дечак Данко

Пожелео сунце јарко

 

Одрастао човек Данко

Рекао је браћо моја

Има једна земља тамо

Рекао је сестре моје

Дај да сунце угледамо

Да пођемо до слободе

Можда буде хране воде

Кренуло је за њим племе

И дошло још горе време

Болест ужас тврда тама

Непрегледна густа јама

Гута људе гута жене

Гута децу гута стоку

Нигде гласа нигде птице

Ни ваздуха ни звездице

 

Данко натраг погледао

Срце своје извадио

Срце пут је показало

И мочвару обасјало

Угледаше људи поља

Реке, море и планине

Прегазише људи Данка

Оста срце усред тмине.
 

Милена Марковић