Живот пише драме

ДАН КАД СУ МЛАДИЋИ ПОСТАЛИ ЉУДИ

Било је хладно и магловито, али су четворица сурфера ипак одлучила да испробају своје умеће на врховима таласа. Онда су чули позиве упомоћ...

Мало иза поднева 11. новембра 2019. године шеснаестогодишњаци Едријан Јорк, Таџ Ортиз Бек и Спенсер Стретон само што су завршили фудбалски тренинг. Остатак дана ваљало је некако испунити. Како су сваки слободан тренутак проводили у сурфовању, кренули су ка океану. Ни хладноћа их није спречила. Тек што су се запутили на плажу, придружио им се и играч противничког фудбалског тима Нарајан Вејбел, којег су познавали од малих ногу.
    Брзо су стигли. Maлo су се двоумили да ли да улазе у воду пошто се спустила густа магла. Једва су видели неколико метара испред себе. Ипак, Едријан их је убедио. Пресудила је висина таласа. Чак и по магли, чуло се како се вода ваља, што обећава сјајан доживљај. Могло би да буде добро искуство.
   На ивици плаже прошли су поред породице која се очигледно спремила на целодневни излет. Ни њима није сметала хладноћа. Вејбел је приметио двојицу младића, браћу. Стајали су у плићаку у мајицама и бермудама. Јорк, који је прошао обуку за спасиоце, упозорио их је да се не удаљавају превише од обале. Ови су само климнули. Сурфери су се убрзо нашли на таласима. Иако се нису видели у магли, уживали су.
    Вејбел се у једном тренутку одвојио од остатка групе слутећи да су таласи бољи мало даље ка пучини.

Док је лежао на дасци и чекао талас, учинило му се да чује нешто неуобичајено. Личи на урлање! Напрегнувши уши, разабрао је позиве упомоћ и ударце по површини воде.
    Покушавао је да кроз маглу види шта се дешава – бар с које стране допиру све гласнији крици. Међутим, одједном је све утихнуло. Чуо се само хук таласа. Таман кад је помислио да је открио извор звука, из магле су довеслали његови другари. И они су чули да неко дозива помоћ. Јорк је предложио да свако завесла на различиту страну, а ко први налети на нешто сумњиво, обавестиће остале.
   Испоставило се да Стратон има највише среће. Стотинак метара од места где су се растали учинило му се да види и чује нешто. Убрзо је угледао две главе које једва вире из воде. Пошто им се приближио, препознао је младиће које су видели на плажи. Главе су им у секунди нестајале испод површине. Батргали су се, млатили рукама, покушавали да се одрже на површини. Стратон се мало одмакао да га не би скинули с даске и повукли за собом. Потом је почео да дозива другаре из све снаге.

Могао је само да чека. Није смео да се приближи дављеницима, поготово не сам. Ипак, брзо је чуо остале. Потом их је и угледао, изронили су из магле. Одлучили су да тројица покушају да спасу дављенике, док ће Ортиз Бек да оде до обале и тамо нађе помоћ.
   Јорк, Стратон и Вејбел довеслали су до момака. Онда су приметили да су несрећници у бермудама и мајицама. Како су тако обучени доспели тако далеко од обале? Јорк је претпоставио да су зашли мало даље од плићака, па их је повукла јака струја. А по тој хладноћи питање је тренутка кад ће се наћи на дну. Нема времена за губљење!
   Сурфери су се поделили. Стратон је довеслао до млађег брата. Ухватио га је испод руку и повукао ка дасци. Брзо га је извукао и завеслао ка обали. Погледом је пратио пријатеље који се боре да на даску сместе другог дављеника. Њима је било много теже. Испоставило се да момак има преко сто килограма, а и озбиљно је уплашен. Млатарао је рукама, грчевито се хватао за даске сурфера. Јорк га је држао за руку да га смири. Вејбел га је држао за другу, док су се сви на једвите јаде одржавали на површини. Било је питање тренутка кад ће се преврнути обе даске.
   Дављеник је ударао на све стране. Вејбел је претрпео неколико удараца, а онда му је прекипело – песницом га је треснуо посред лица. Не прејако, али довољно да га призове свести. Смирио се, као да је коначно схватио да покушавају да му помогну.

Сурфери су се освртали на све стране у нади да стиже помоћ. А дављеник је био све тежи. Јорк је онда одлучио да га пребаце на даску, па да веслају према обали. Ако и даље буду чекали, неће издржати. Биће добро ако не повуче и њих са собом. Обратио се младићу најмирније што је могао, трудећи се да не повиси тон, да се овај додатно не узнемири. Објаснио му је да се држи за даске јер морају да крену према обали. Климнуо је главом.Тако су и урадили. Чинило им се да тако оптерећени никад неће стићи, а кроз густу маглу једва су разазнавали на коју страну да веслају. Тек кад су угледали нека светла, лакнуло им је.

Неколико минута касније били су надомак обале. Тамо су их чекали спасиоци, који су се спремали да чамцима крену у потрагу. Сад су само загазили у воду и помогли потпуно испијеним сурферима да младића извуку на обалу. Само што су ступили на песак, Јорк и Вејбел су се срушили од исцрпљености.
   На плажи је био и Стратон, који је с млађим дављеником без готово икаквих тешкоћа довеслао до обале. Чим су младићи дошли себи, породица их је одвела с плаже – тако брзо да им спасиоци никад нису сазнали имена. Али, то им није било важно. Тог дана младићи су постали људи .