Ово можда нисте знали

ЧУДЕСНА ВОДА

Она је обликовала наш свет, потребна нам је за опстанак, а успела је и да „отпутује” у свемир

Вода је неопходна свим бићима – од створења на дну океана до моћних слонова. Без ње нема живота на Земљи, али ни изван ње. Иако је највеће богатство на свету, многи је узимају здраво за готово јер је свуда око нас. Цури из славине, пада с неба, покрива највећу површину планете.
   Човек у просеку искористи око 142 литра воде дневно. Осим што је пијемо, потребна нам је за кување, прање, узгајање хране, употребљава се у индустрији и грађевинарству. Без ове драгоцене течности преживели бисмо само неколико дана. Она је и главни састојак људског тела, а њена количина мења се током живота.

ВОДА У СВЕМИРУ

Осим на Земљи, вода је заступљена и у другим деловима Сунчевог система. Као течни подводни океан, лед или испарење постоји на Месецу, Марсу и сателитима Ганимеду, Титану и Енкеладу. Налази се у кометама и астероидима који су остали након стварања Сунчевог система, пре око четири и по милијарде година, и патуљастим планетама Плутону и Церери. Даља потрага за водом у свемиру помаже у истраживању живота ван Земље. За сада највише обећава Јупитеров ледени сателит Европа који има све главне „састојке” потребне за живот: воду, енергију и хемијске елементе. Његови подводни океани садрже двоструко више воде од свих океана на Земљи.

   Кад се родимо, 78 одсто нашег тела чини вода, али како старимо њено  присуство се смањује – у зрелом добу оно износи око 60 одсто.
   Сви молекули воде на планети, укључујући и оне у нама, постојали су током највећег дела прошлости Земље дуге четири и по милијарде година. Само сићушни делови успели су да „побегну” у свемир, а за то време није се стварала нова вода. То значи да у води коју пијемо данас има и оне којом су се појили жедни диносауруси пре 65 милиона година.
Разлог томе је непрестано кружење воде у природи које се назива хидролошки циклус, када се вода из језера, река, океана, загрева и претвара у гас (испарења) на путу до атмосфере. Кад се испарења охладе у ваздуху, поново се претварају у ситне капљице воде од којих настају облаци. Под великом тежином облаци ослобађају воду натраг на земљу у облику кише, суснежице, снега или града. Она се сакупља у језерима, рекама и океанима и тако почиње нови хидролошки циклус.

БРЗИНА КРЕТАЊА

Звучни таласи путују као ваздушне честице које се сударају приликом вибрација, узрокујући и вибрације околних честица. С обзиром на то да су у води честице много ближе једна другој, вибрациона енергија се знатно брже преноси. Брзина звука у ваздуху је 343 метра у секунди, док у води износи око 1.432 метра у секунди (четири пута брже). У води је звучном таласу потребно много више енергије како би покренуо њене честице, али у води може и да пређе већу раздаљину него у ваздуху.

   Мада је свуда око нас, драгоцена течност није равномерно распоређена у свету. Од укупно 7,8 милијарди људи на планети, око 884 милиона (или један од девет становника) нема приступ пијаћој води, а 114 милиона људи користи непрерађену воду из језера, река и с извора, излажући се болестима као што су колера, дизентерија, дечја парализа, тифусна грозница. Процењује се да затрована вода годишње изазива око 485.000 смрти повезаних с дијарејом. Верује се да до 2050. године готово половина светског становништва неће имати приступ безбедним изворима пијаће воде, услед климатских промена и других чинилаца.