Рекао је...

Бранко Миљковић о поезији

ПОЕЗИЈУ САМ ПОЧЕО ДА ПИШЕМ ИЗ СТРАХА.
 

ПОЕЗИЈА ЈЕ ПОБЕДА НАД ПЕСНИКОМ.
 

УМЕСТО ДА ПЕСНИК ПИШЕ ПОЕЗИЈУ, ПОЕЗИЈА ПИШЕ ПЕСНИКА.
 

ПОЕЗИЈА ЈЕ ДОБРА АКО ЈЕ ПЕСНИК ИЗЛИШАН.
 

ПЕСНИК ЈЕ СРЕЋАН АКО УСПЕ НЕДОСТАТКЕ ПОЕЗИЈЕ ДА ПРЕТВОРИ У ЊЕНУ СНАГУ.
 

ПЕСМА ПОЧИЊЕ СЕЋАЊЕМ, А ЗАВРШАВА СЕ ЗАБОРАВОМ.
 

СВЕ ИСТИНСКЕ ФОРМУЛЕ СВЕТА СУ ПОЕТСКЕ. ЧЕСТО БУЉИМ У АЈНШТАЈНОВЕ ФОРМУЛЕ И ВЕРУЈЕМ ДА СЕ ОНЕ МОГУ ПРЕПЕВАТИ.
 

ЈА УВЕК НАМЕРНО ИЗГУБИМ КЉУЧЕВЕ ОД ПОЕЗИЈЕ КОЈУ САМ ВЕЋ НАПИСАО, А КАЛАУЗИМА НЕ ЖЕЛИМ ДА СЕ КОРИСТИМ, МАДА ИХ ИМАМ У ИЗОБИЉУ. ЈЕР ПЕСМА СЕ НЕ ПИШЕ – ОНА СЕ ЖИВИ.
 

МНОГО ВИШЕ ЗНАМ О ПЕСМАМА КОЈЕ ЋУ НАПИСАТИ НЕГО О ОНИМА КОЈЕ САМ НАПИСАО.
 

ШТА ЈЕ ТО ШТО СЕ У ДНУ ПЕСМЕ КРИЈЕ?
 

КО НЕ УМЕ ДА СЛУША, ПЕСМУ СЛУШАЋЕ ОЛУЈУ.
 

СРЕЋАН ЈЕ КО СВОЈУ ПЕСМУ НЕ ПЛАТИ ГЛАВОМ.
 

ПОЕЗИЈА НИЈЕ МИШЉЕЊЕ МИСЛИ, НИТИ ОПЕВАЊЕ МИСЛИ, ВЕЋ МИШЉЕЊЕ

ПЕВАЊА.