Пишите нам, пишите

АКО НИСТЕ ЧОВЕК...

Док ми нисте махали титулама и новцем, мислила сам да сте господин.
   Док ме нисте опоменули на положај и моћ, мислила сам да сте човек . Кад сте ми рекли: „Знаш ли ти ко сам ја?”, и сама се запитах ко сте. Ево, ја никад никога не запитах зна ли ко сам ја, а једнако земљом ходам. Јер, ко ме не зна, чему то питање, а ко ме зна, зашто бих га питала?
   Корени су моји од два дједа Драгољуба, од два домаћина, што не бејаху ни војсковође ни газде. То су вам они обични људи што им у собу и кујну сва чељад стану. Они људи што на туђу несрећу као на своју плачу и туђем се добру радују да би се своме надали. Немам ја рачуне ни титуле, моји су преци богатством сматрали бистар бунар и јабуку што рађа. Моћ је за њих имао само Бог и кућни светац, а положај – кум што нас је крштавао. Мене су учили да волим добро, а од зла да бежим, да оно што сејем то ћу да жањем. Учили су ме да се китим босиљком и јоргованом, али да знам да је мирис њихов. Учише ме да часно ходам, али да главу не сагињем и на колена не падам.
   Можда зато не знам ко сте Ви.
   Не знам и не желим знати, јер ако нисте човек, све Вам је бадава!  
                                                                 Лела Милосављевић
                                                                                                                                   

МЕЛЕМ ЗА МИСЛИ

Кад наступи море брига, недоумица и свакодневних искушења, добро дође мало мелема за ум. Тo су благодети за наше душе које могу да нас разгале, надахну, подстакну и одагнају теже мисли. Зато овог пута објављујемо један текст за који верујемо да ће изазвати пријатна осећања. У наредним бројевима биће их још, а све читаоце позивамо да нам пишу о својим мелемима за мисли. Најуспешније прилоге објавићемо и награђивати поклонима предузећа „Биомелем”, лепим књигама и поклонима изненађења.