Јесмо ли ми једина животињска врста која може да се напије?
НЕНАД РАНКОВИЋ
Гроцка
Не, и друге животиње воле да пију. На пример, неки папагаји у Аустралији открили су да се шећер који се проспе с камиона преко ноћи овлажи од росе и преко дана на сунцу ферментише, претворивши се у алкохолно пиће у којем они уживају. А једанпут је у западном Бенгалу крдо слонова открило незакониту дестилерију, попило 150 литара алкохолног пића и потом сравнило са земљом оближње село.
Зашто кости не могу поново да израсту?
ЈЕЛЕНА Ћ. из Крушевца
До одређене тачке кости саме зацељују. Међутим, не могу да се регенеришу из истог разлога из којег не можемо да добијемо ново око или плућно крило. Премда је ДНК за изградњу потпуне копије целог нашег тела присутна у свакој ћелији с једром, није сва ДНК активна. Већина наших ћелија специјализује се током развоја ембриона, тако да накнадном деобом настаје више оних које одговарају свом положају у телу. Тај механизам је од кључног значаја, а захваљујући њему увек изгледамо исто, упркос чињеници да се наше ћелије непрестано деле и умиру.
Изгледа да постоји обратан однос између сложености организма и регенерације после повреде. Тако даждевњацима поново израста нога, а људима не.
Како знамо да је нешто мокро?
АНЂЕЛИЈА ВЕСИЋ
Суботица
На нашој кожи налази се велики број нервних завршетака који реагују на различите надражаје: додир, вибрације, топлоту, хладноћу и бол, али не и на влажност. Вода је толико свеприсутна у сваком живом бићу да би нервним ћелијама било веома тешко да избегну непрекидне надражаје који би потицали од њиховог сопственог састава. Уместо тога, чини се да је влажност особина коју наш нервни систем учи да препознаје. Она је, заправо, мешавина хладноће, притиска и текстуре.
Истраживање спроведено у Енглеској показало је да се на деловима коже с длакама влажност осећа боље него на глатким деловима коже, за шта је можда разлог то што се на длакавим деловима налази више нервних завршетака који реагују на температуру. С временом сви научимо да осећај хладноће потекао од влажне тканине која се лепи за кожу доњег дела леђа заправо значи да седимо на нечему што је мокро.
Шта је цекин?
ОЛИВЕРА
Ужице
Цекин је једна врста млетачког златног новца. Назив је настао од речи zecca – ’кованица’. Био је тежак 3,56 грама, а Млетачка република почела је да га кује 1284. године. До 15. века постаје најраспрострањенији новац у Средоземљу. У балканским земљама називао се и дукат, по натпису ducatus (у значењу ’дуждова земља’), који се налазио на аверсу кованице.
Имамо ли икакве користи од длака у носу?
ТАТЈАНА
Врбас
Наравно да имамо! Оне су филтер који спречава прашину, полен, споре, вирусе, бактерије и друге штетне материје да нам продру у нос. Све непожељне честице залепиће се на влажне носне длачице и – неће стићи до плућа и изазвати заразу. На крају ће слуз однети штетне материје низ грло у стомак, где ће их киселина уништити, или ће завршити у марамици кад издувамо нос.
Могу ли муње да севају навише?
УРОШ ПРЕДИЋ
Неготин
Иако се то не виђа често, постоји доказ да муње севају и навише. Наиме, научници из Јужне Дакоте који се баве проучавањем опасних временских прилика успели су да сниме ову необичну појаву. Снимак је показао да обична муња подстиче промене електричног поља у атмосфери, након чега било која висока зграда која се налази у близини може да постане проводник за муњу, да јој обрне смер и врати је натраг у облаке.
Чуо сам да на Тибету постоји печурка која наводно лечи све болести. Да ли је то истина?
РАДОЈЕ ОКАНОВИЋ
Лозница
Ову гљиву зову јара гунбу, што значи ’летња трава – зимски црв’. Ради се о паразитској гљиви кордицепс (Ophiocordyceps sinensis), која уме да насели подземну ларву једне од неколико врста ноћних лептира. Онда изједе ларвино тело изнутра, док спољашња љуштура остаје нетакнута. А кад дође пролеће, из главе гусенице ниче мрки стручак звани строма. Овај поступак се одиграва једино на плодним високопланинским ливадама Тибетске висоравни и Хималаја.
Вековима се верује да ова материја покреће чудотворна излечења и увећава полну моћ. Зато скупљачи за килограм најквалитетнијег јара гунбуа добију отприлике 50.000 америчких долара. Познаваоци овог подручја с тугом примећују да је међу иначе мирнољубивим становницима Тибета и Хималаја за кордицепсом завладала велика похлепа, па се учестале свађе око тога која ће породица користити поједине терене завршавају убиствима.
Да ли су се мамути лињали?
ГОРАН
Кучево
Рунасти мамути потичу од пре око 300.000 година и били су прилагођени изузетној хладноћи леденог доба. Крзно им се лињало као и другим поларним животињама, као што су мошусно говече, ирвас и јак, тако да су имали особено руно. Оно је тело oдржавaло топлим, а прекривала га је ређа длака велике дужине. Природњачки музеј у Београду има мамутове длаке дугачке око пола метра, а и гужвицу руна.
Длакави мамути су живели на огромном поднебљу од Шпаније до Северне Америке, а верује се и да су били изузетно бројни. Праисторијски уметници цртали су их на зидовима пећина у Француској као дугодлаке, али и без крзна.