Зашто су скафандери космонаута беле боје?
Милош Кљајић
Ћуприја
Свемир је веома опасно окружење у којем се за свега неколико секунди температура мења за по неколико стотина степени, чему наша врста није прилагођена. Како би се одела храбрих истраживача свемирских пространстава делотворније грејала и хладила, направљена су од материјала који одбијају највећу могућу количину зрачења која случајно доспе до њих – пре свега Сунчевог. С обзиром на то да знамо да бела боја одбија највећу количину зрачења, било је логично одабрати је и за израду космонаутских комбинезона. Уз то, када већи број космонаута изађе из летелице у свемир како би обавили неки задатак, због беле боје одела биће видљивији једни другим.
Зашто се чоколадне пуњене бомбоне називају пралине?
Јован Филиповић
Пирот
Ко се још сећа Сезара де Шоазела, војводе од ди Плеси-Пралена (1598–1675)? Вероватно нико, мада је био маршал Француске у доба Луја XII и Луја XIV и стекао завидну ратну славу. Био је омиљен не само у војсци и у отменом друштву већ и код своје послуге, јер је био праведан и благе ћуди. Нарочито га је волео његов кувар који је лично за њега смислио укусне слаткише које је назвао „слатки споменици”. Били су то пуњени чоколадни залогајчићи, који су све до данас сачували име данас заборављеног маршала. Само у нешто измењеном облику – пралине.
Зашто пси машу репом?
Бранислав Костић
Ниш
Пси „причају” својим реповима, те његов положај може да нам стави до знања како се животиња осећа. Ако му је реп ниско оборен, пас је или уплашен или осећа да се налази у потчињеном положају. Насупрот томе, када је реп високо подигнут, куца се осећа узбуђено или доминантно. Махање обично наговештава да је животиња срећна, али су неуропсихијатри са Универзитета у Тренту у Италији открили да веома важну поруку шаљу и брзина којом пас њиме маше, као и смер махања. Тако би споро махање репом на леву страну показивало да је пас узбуђен, али на лош начин, док би брзо махање на десну страну указивало на то да му је све потаман.
Од чега се прави балзамико сирће?
Мирослав Катић
Београд
Балзамико сирће, препознатљиво по кисело-слаткастом укусу, прави се од грожђа. Добија се од посебне врсте грожђа која се узгаја у брдима око Модене на северу Италије, као и у провинцији Емилија–Ромања. Производња је веома сложена и одвија се у три фазе у три различита дрвена бурета: прво се користи за сирћетно врење, друго за зрење, а у трећем течност мора да одстоји дуже време. Читав овај поступак траје најмање 12 година. Иако се данас прави у многим земљама, Италијани су заштитили име свог производа.
Одакле потиче азот из ваздуха?
Ненад Савић
Лучани
Азот чини чак 78 одсто ваздуха који удишемо. Сматра се да је он остао заробљен у првобитним стенама које су стварале Земљину кору. Док су се те стене сударале и спајале, азот је цурио напоље кроз истопљене пукотине Земљине коре. Живи организми могу да искористе азот искључиво ако је везан у неком реактивном једињењу – какви су амонијак или оксиди азота. То везивање догађа се услед дејства бактерија, алги и људског деловања. Након што организам искористи азот, његова једињења се распадају и азот се враћа у атмосферу у облику гаса. Његова количина у атмосфери допуњава се преко вулканских ерупција које га из дубине планете избацују на површину, те се количина азота у атмосфери практично није мењала последњих 100 милиона година.
Шта је „егзотична материја”?
Борис Михајловић
Јагодина
То је назив који физичари дају врстама материје са необичним својствима. Степен зачудности тих својстава зависи од гране физике која је у питању. Рецимо, научници који се баве криогеником – проучавањем изузетно ниских температура и понашањем материја које су им изложене – раде са такозваним „суперфлуидима”, изотопима хелијума чије квантне одлике омогућавају пркошење сили гравитације. Такве „супертечности” могу да беже из посуда пењући се уз њихове зидове. Но, убедљиво најчудније егзотичне материје проучавају космолози – пре свега такозвану тамну материју. Научници сматрају да је свемир у највећој мери састављен баш од те врсте материје, чије саставне честице нису нимало налик на протоне, неутроне и електроне, које познајемо из наше, обичне физике.
Како су настале уљане боје?
Јован Илић
Ужице
Уљане боје ушле су употребу у 15. веку. Пре тога сликари су најчешће користили пигменте које су мешали с разблаженим жуманцетом. Фламански мајстори први су се досетили да жуманце замене уљем. Те боје су се тешко сушиле, али су сликарима пружале низ нових могућности, као што су: више нијанси исте боје, поправљање, досликавање... Проналазак сликања уљаним бојама дуго је приписиван Јану ван Ајку (1390–1441). Ипак, готово је сигурно да један човек није могао да открије све могућности свих боја. Зато је ближе истини ако се каже да заслуге за овај изум припадају генерацијама фламанских сликара.
Какав је то гривасти вук?
Сандра
Београд
Познат и као „Магеланов пас” (Chrysocyon brachyurus), гривасти вук живи у јужноамеричким земљама, највише у Бразилу, северној Аргентини, Парагвају, Боливији и јужном Перуу. Омиљена станишта су му шуме са мочварама и високим растињем. Изгледом подсећа на лисицу, али са изразито дугим ногама, које му омогућавају да лакше опази плен преко високе траве и других биљака. Име је добио по упечатљивој гриви која му покрива рамена и која се накостреши кад осети да је угрожен. Исхрана гривастог вука је разноврсна, па лови мале и средње сисаре, птице, рибе, али једе и биљке, попут шећерне трске, као и воће.