Како су настале уљане боје?
Јован Илић
Ужице
Уљане боје ушле су употребу у 15. веку. Пре тога сликари су најчешће користили пигменте које су мешали с разблаженим жуманцетом. Фламански мајстори први су се досетили да жуманце замене уљем. Те боје су се тешко сушиле, али су сликарима пружале низ нових могућности, као што су: више нијанси исте боје, поправљање, досликавање... Проналазак сликања уљаним бојама дуго је приписиван Јану ван Ајку (1390–1441). Ипак, готово је сигурно да један човек није могао да открије све могућности свих боја. Зато је ближе истини ако се каже да заслуге за овај изум припадају генерацијама фламанских сликара.
Какав је то гривасти вук?
Сандра
Београд
Познат и као „Магеланов пас” (Chrysocyon brachyurus), гривасти вук живи у јужноамеричким земљама, највише у Бразилу, северној Аргентини, Парагвају, Боливији и јужном Перуу. Омиљена станишта су му шуме са мочварама и високим растињем. Изгледом подсећа на лисицу, али са изразито дугим ногама, које му омогућавају да лакше опази плен преко високе траве и других биљака. Име је добио по упечатљивој гриви која му покрива рамена и која се накостреши кад осети да је угрожен. Исхрана гривастог вука је разноврсна, па лови мале и средње сисаре, птице, рибе, али једе и биљке, попут шећерне трске, као и воће.
Да ли соларне ћелије раде боље током врелих дана?
Јелена
Крушевац
Можда ће вас зачудити, али оне тада раде лошије. Фотоне који стижу до њих оне користе за побуђивање електрона у полупроводнику и њихово пребацивање на виши енергетски ниво. Но, што је соларна плоча топлија, то је и већи број електрона у већ побуђеном стању. Због тога соларне ћелије успевају да створе слабији напон, те је и њихов учинак мањи. Високе температуре повећавају и електрични отпор кола којима се фотонапонски набој претвара у наизменичну струју. Због тога се савремени соларни панели праве тако да не изгубе превише на учинку због високих температура којима су изложени. Ипак, и њихов учинак током врелих дана умањен је за око 10 одсто.
Да ли је истина да су се још у каменом добу вршиле операције на мозгу?
ДРАГОЉУБ
Стара Пазова
На археолошким налазиштима широм света нађене су људске лобање с веома прецизно одстрањеним појединим деловима. Научнике је ова појава дуго збуњивала, све док пре шездесетак година нису прикупили довољно доказа и дошли до закључка да су се наши преци из каменог доба с успехом бавили хирургијом мозга.
Овај поступак назива се трепанација (о њој је „Забавник” писао више пута – нарочито о захвату који се изводио у нашим крајевима). Најчешће је – без анестезије, с разноразним врстама бушилица – вршен на мушкарцима који су у бици доживели тешку повреду главе, али и на особама које су патиле од јаке главобоље, притиска у глави и сличних потешкоћа.
Од чега се прави балзамико сирће?
Мирослав Катић
Београд
Балзамико сирће, препознатљиво по кисело-слаткастом укусу, прави се од грожђа. Добија се од посебне врсте грожђа која се узгаја у брдима око Модене на северу Италије, као и у провинцији Емилија–Ромања. Производња је веома сложена и одвија се у три фазе у три различита дрвена бурета: прво се користи за сирћетно врење, друго за зрење, а у трећем течност мора да одстоји дуже време. Читав овај поступак траје најмање 12 година. Иако се данас прави у многим земљама, Италијани су заштитили име свог производа.
Зашто боље памтимо кад читамо наглас?
Марија
Ваљево
За то постоје најмање два објашњења. Једно се тиче тога да смо пријемчивији за податке изговорене сопственим гласом, а друго да памћењу помаже сам чин говора. Током једног истраживања ове две претпоставке стављене су на пробу: једна група испитаника добила је задатак да наглас чита низове неповезаних речи, док је друга група слушала снимак сопственог гласа који изговара речи, направљен неколико месеци раније. Контролна група читала је речи у себи. Потом су све три групе испитаника морале да реше тест који је требало да покаже колико су речи запамтили. Резултати су показали да и читање и слушање сопственог гласа помажу да се подаци боље памте, први начин зато што су испитаници усрденије учествовали у памћењу, а други зато што тон нашег гласа подацима које покушавамо да запамтимо даје „лични печат”.
Који је најдужи ауто-пут на свету?
СВЕТИСЛАВ СТОЈКОВИЋ
Пирот
Најдужи аутомобилски друм ове врсте налази се на најмањем континенту – у Аустралији. Ауто-пут 1 дугачак је 14.500 километара, што га ставља испред Сибирског ауто-пута, дужине 11.000 километара, и трансканадског, нешто дужег од 8000 километара. Овај пут иде дуж обале око целе Аустралије, повезујући све велике градове у држави. Дневно га користи више од милион људи.
Пуштен у промет 1974. године, Ауто-пут 1 разликује се од краја до краја континента: негде има више трака, обично у великим градовима и њиховој околини, а негде постоји само једна трака, па је мимоилажење возила отежано. Поједини делови сматрају се изузетно опасним за вожњу.
Зашто смо поспани после обилног оброка?
ЈЕЛИЦА из Крушевца
Супротно увреженом мишљењу, то није зато што нам се крв спусти у стомак. Овај осећај је делимично последица тога што се у телу покреће механизам одмарања и варења (супротан механизму који се назива „бежање или борба”), а делимично зато што оброк богат угљеним хидратима утиче на повишен ниво мелатонина у мозгу, хормона који наш опушта, успорава и успављује.