Да ли би и Месец могао да има свој природни сателит?
МИША
Крагујевац
Астрономи су сигурни да у нашем Сунчевом систему нема природних сателита који круже око других природних сателита. Иако је то теоријски могуће, сила теже матичне планете највероватније би веома брзо пореметила орбиту сателитовог сателита, који би је на крају напустио.
С друге стране, уколико би сателит био веома мали, а удаљеност од матичне планете велика – при чему би силе које стварају климу и осеку биле занемарљиве – такав систем би могао да опстане.
Шта се дешава када се сударе галаксије?
АЊА из Београда
Просечна галаксија има око сто милијарди звезда – што звучи много, али треба имати у виду да су галаксије веома простране. Спиралне галаксије, какав је и наш Млечни пут, имају пречник од око 100.000 светлосних година, а дебљина им је око 3000. То значи да галаксије имају густину коју бисмо приказали једном звездом на сваких 225.000 кубних светлосних година.
Због тога би судар галаксија изгледао као судар два (помало чудна) роја пчела: да би дочарале праве размере, пчеле у тим ројевима морале би да буду удаљене једна од друге по 6000 километара.
Да су галаксије састављене само од звезда, највероватније би само прошле једна кроз другу, практично без икаквог додира. Међутим, међузвездани простор садржи велике количине гасова и прашине. Гравитационе силе и загревања услед трења искривљују облике обе галаксије док пролазе једна кроз другу, што проузрокује стварање нових звезда.
Додуше, судар галаксија траје дуже од милион година.
Да ли су и отисци ножних прстију јединствени за сваку особу као отисци прстију на рукама?
Александра
Обреновац
Да. Вијуге и бразде се код сваке особе развијају на одређени, јединстве начин и нису генетски условљене. Постоји неколико чувених случајева у којима су криминалци ухваћени уз помоћ отисака ножних прстију. Најстарији се догодио у једној шкотској пекари 1952. године кад је обијач сефа ухваћен уз помоћ трагова које је босим ногама оставио у брашну. Својевремено је предлагано да се отисци стопала уврсте у биометријску документацију за личну карту, али замисао није спроведена.
Зашто се мирис прегорелог тоста дуго задржава у просторији?
ВЕСНА АНЧИЋ
Спаљивањем органиских материја добијају се једињења која се називају полициклични ароматични угљоводоници. Она су веома отровна, тако да се код људи развила велика чулна осетљивост на њих.
Чини се да тост најбоље шири мирис зато што је сув и нема нимало масти која би заробила честице дима. Такође, тост се чешће припрема у отвореном тостеру или роштиљу него у микроталасној или обичној пећници. Честице дима довољно су мале да се брзо рашире по просторији и увуку у тканину завеса, у платно слика и у зидове.
Које биљке најбоље прерађују угљен-диоксид?
НЕНАД
Лесковац
Биљке користе угљен-диоксид у фотосинтези, поступку током којег стварају глукозу. Произведени шећер се разграђује да би се од њега добила енергија или се користи за изградњу саме биљке (стабла, листова и других делова). У свим биљкама се дешавају исте биохемијске реакције, али оне биљке које брже расту користе и више угљен-диоксида у секунди. С обзиром на брзину раста, могло би се рећи да је бамбус најбржи кад је прерада овог штетног гаса у питању.
С друге стране, биљке које брзо расту обично не живе дуго. Када се биљка сасуши или увене, инсекти, гљиве и микроорганизми разложе сав угљеник у њој, а он се поново ослободи у околину у облику угљен-диоксида. Због тога се сматра да су у уклањању угљен-диоксида из атмосфере најкорисније оне биљке које најдуже живе и имају највећу дрвну масу.
Да ли је тачно да су жирафе ометале војнике у Првом светском рату?
Драган
Обреновац
Током Великог рата многе животиње, попут коња, паса и голубова, активно су учествовале у сукобу. Међутим, за војнике који су се борили у Африци, жирафе су се врло брзо показале као праве штеточине. Наиме, ова висока створења су, додуше без зле намере, често кидале каблове за комуникацију, постављене на врхове дрвећа које је за њих било извор хране. Да би се проблем некако решио, 1917. године донета је одлука да каблови убудуће морају да се поставе на висину од најмање седам и по метара изнад тла, што је било довољно да их не дохвате ни жирафе с најдужим вратовима.
Како су Астеци градили такозване „плутајуће вртове”?
Сима
Крушевац
Астеци су Теночтитлан, главни град свог царства, основали на острву на језеру Текскоко. Како се град брзо развијао и број становника увећавао, било је потребно и да се његова површина повећа. Теночтитлан је у своје златно доба био један од највећих градова на свету у коме је живело око 200.000 људи.
Да би проширили град, Астеци су правили такозване „плутајуће вртове” које су називали činampe. То су заправо била вештачка острва која су се правила тако што је земља, извађена из језера, постављала на мрежу од прућа, трске или другог сличног материјала. На скоро свим крајевима вртова сађена су стабла, својствена овом подручју, како би били стабилнији. Чинампе су међусобно биле раздвојене каналима, довољно широким да њиме могу да плове кануи.
Када су Европљани открили комплекс храмова Ангкор Ват у Камбоџи?
СВЕТЛАНА
Крагујевац
Комплекс који се налази на месту старе престонице Кмерског царства, Ангкора, заузима два квадратна километра и највећа је верска грађевина на свету. Саграђен је у доба краља Сурјавармана Другог почетком 12. века као државни храм. Кроз целу своју историју задржао је верску намену. Првобитно је био хиндуистичка богомоља посвећена Вишнуу, а касније је постао будистички. После 16. столећа дуго је био је запуштен, али никад није био потпуно напуштен.
Од Европљана га је први посетио португалски монах Антонио да Мадалена 1586. године. Међутим, храм је дошао на глас на Западу тек у 19. веку после путописа француског истраживача Анрија Муоа, који га је 1861. године упоредио са Соломоновим храмом у Јерусалиму и сматрао га величанственијим од свих грађевина античког Рима и Грчке.