На којој дубини живе корали?
КАЋА ЗАРИЋ
Зајечар
Дуго се веровало да у тропским морима корали стварају гребене само до дубине од највише 40 метара. Таква претпоставка логична је пре свега зато што корале насељавају алге, којима је потребна Сунчева светлост да обављају фотосинтезу. Но, савремена ронилачка опрема помогла је рониоцима да открију корале који живе на далеко већим дубинама – и до 160 метара – докле светлост једва и да допире.
Због тога су биолози који се баве воденим екосистемима помислили да су ти дубински корали можда решење за пропадање коралних гребена у плићим водама, односно, да би били корисни за њихову обнову.
Постоје и друге врсте корала у којима не обитавају алге, а који живе у вечитом мраку, на више од хиљаду метара испод површине мора.
Да ли је линија између љубави и мржње стварно толико танка?
МИЛОШ ЗОРАНИЋ
Београд
Донекле и јесте. Кад људи виде фотографију некога кога воле или мрзе, активирају се иста два дела мозга: путамен, смештен у базалним ганглијама (повезује се с осећањима задовољства и гађења, као и с намером да се предузме нека радња, што га очигледно чини пресудним по овом питању), и инсула, која се налази дубоко у можданој кори, а укључена је у обраду осећања и стварање самосвести. Оба ова дела делатна су и код осећања љубави и код осећања мржње, али постоји велика разлика: при обради романтичних осећања, велики делови мождане коре брзо се искључују. Разложно размишљање важно је приликом планирања освете и казне, док, када се заљубимо – и не размишљамо много.
Могу ли мотори с унутрашњим сагоревањем да користе водоник?
Верни читалац из Ужица
Употреба водоника као погонског горива у моторима предложена је још пре него што је бензин ушао у употребу. Чак, први мотор с унутрашњим сагоревањем који је користио водоник направио је Франсоа Исак де Риваз пре више од 200 година. Ти мотори нису доживели успех, пре свега зато што је водоник веома лак и запаљив, самим тим и веома незгодан за употребу. Због тога се тешко преноси, а паљење се тешко држи под контролом.
Међутим, нове технологије омогућиле су поновни развој водоничких мотора, па су таква возила представљена уочи Олимпијских игара у Паризу пре једног векa.
Како се уклањају тетоваже?
Ивица Дашић
Краљево
До појаве савремене технологије није постојао начин да се тетоваже уклоне, а да се не оштете околна кожа и ткиво. Данас се овај поступак успешно спроводи захваљујући ласерима. С обзиром на то да имају изузетно кратак импулс, они делују само на боју и не изазивају крварење и друга оштећења ткива. Пигменти од којих је сачињена тетоважа разлажу се под утицајем ласерских зрака, а затим их „упија” наш лимфни систем. Најлакше се уклањају једнобојне тетоваже, а у случају оних које имају много нијанси може да се деси да и након уклањања остану једва видљиви обриси.
Занима ме када бебино срце почне да куца.
АЛЕКСАНДРА из Севојна
Људски ембрион има приметне откуцаје срца већ 21 дан од зачећа. У том раном стадијуму срце је само проста цевчица повезана с осталим цевчицама. То значи да још нема срчаних комора нити осталих делова. Почињу грчења у мишићном зиду срца, испрва истим ритмом као и мајчино срце. Потом се убрзава до највише 165–168 откуцаја у минуту у деветој недељи трудноће, да би се затим откуцаји полако успорили на постојаних 145 откуцаја у минуту.
Како мале птице попут црвендаћа производе тако гласан звук?
МИЛИЦА ГАГИЋ
Јагодина
Мужјаци црвендаћа се кроз песму женкама приказују у што бољем светлу и привлаче их, али и упозоравају друге мужјаке да оду с њихове територије. Природним одабиром опстали су гени оних птица које су оглашавањем покривале већу површину, тако да су се код ове врсте с временом развили снажни мишићи дијафрагме.
Ипак, осим голе снаге, црвендаћи се, кажу орнитолози, услед све гушћег саобраћаја у градским поднебљима, оглашавају песмом виших фреквенција, коју тутњава моторних возила ниске фреквенције не пригушује сасвим. Штавише, чешће певају ноћу како би избегли дневни шпиц буке.
Како све већа количина пластике у морима утиче на рибе?
Урош Предојевћ
Бачка Паланка
Нема сумње да рибе и друге водене животиње једу пластична микрозрнца која се, рецимо, додају пастама за зубе и хигијенским и прозводима за негу коже, као и синтетичка влакна са одевних предмета. Једно истраживање спроведено у Енглеској показало је да су комади микропластике нађени у цревима 75 одсто риба у Темзи, а утврђено је да пластиком могу да се „погосте” чак и оне које живе у великим океанским дубинама. Утицај такве појаве веома је сложен, а најједноставнији начин на који пластика може да угрози рибу јесте да се заустави у њеном систему за варење после чега она више не може да једе и убрзо угине. Рибе могу да се отрују и пластиком премазаном одређеним отровним хемикалијама. Ипак, научници тек треба свеобухватније да се позабаве утицајем пластике на живи свет у мору.
Зашто неке васионске звездане летелице имају крила у облику слова Х?
Марко Ђурић
Београд
Око овог питања већ деценијама се ломе копља најокорелијих љубитеља „Ратова звезда”, пре свега зато што крила ових летелица немају аеродинамичан облик. С друге стране, аеродинамика је потпуно неважна у вакууму који влада у свемиру. Осим што изгледају зачудно и сјајно, могуће инжењерско објашњење које би натерало творце ових летелица да одаберу баш такав облик крила јесте то што, захваљујући Х крилима, наоружање које ови ловци носе има више отворених површина преко којих могу да се хладе.