Од чијег млека се прави моцарела?
Гордана
Земун
Сир моцарела постао је познат у свету тек последњих деценија. Пре тога овај млечни производ користили су искључиво у Италији, у местима познатим по узгоју бивола, у околини Салерна, Казерте и у Апулији, јер су моцарелу правили одгајивачи бивола и то искључиво од бивољег млека. Данас у продаји може да се нађе углавном она произведена од крављег млека. Сељаци су својевремено продавали моцарелу на пијацама увијену у шаш или лишће мирте, али тај обичај данас је ишчезао. У самопослугама се често продаје у кесицама у којима лоптица сира плива у води.
Међутим, старе књиге кулинарских рецепата садрже податке да су сточари током 10. и 11. века на тлу јужне Италије правили сир веома сличан моцарели, али од крављег млека. Назив моцарела први пут се помиње у књизи рецепата која потиче из 1570. године. Реч је о свежем, али не обавезно и немасном сиру. Од тада се ова врста сира употребљава за припремање пице или разних салата. Најпознатија је салата капрезе, с парадајзом, маслиновим уљем, моцарелом и свежим листовима оригана и босиљка.
Да ли ће животиње икада моћи да причају?
Зора
Лазаревац
Неке животиње, на пример папагаји, верно подражавају говор. Ипак, чак и да животиње имају говорни систем, велико је питање да ли би биле у стању да воде разговор онако како то чине људи. То су показали амерички научници Ален и Беатрис Гарднер шездесетих година прошлог века изводећи огледе са шимпанзом. Учили су га језику знакова какав користе глувонеме особе. Премда је шимпанза научила готово 200 ових знакова, није била кадра да их сасвим смислено користи и општи с научницима. Претежно је тражила храну.
Зашто неки људи муцају?
ГОРДАНА
Сомбор
Наш говорни апарат веома је сложен. Да би се звуци и гласови образовали, цео систем органа мора савршено да ради: трбух, грудни кош, ждрело, уста, језик, непце, усне, зуби, нос... За стварање гласова посебно су важни уста, непце, усне и језик. Човек учи да говори у време кад је најприлагодљивији, а од тог најранијег доба вежбање заправо и не престаје. Међутим, ако на нашем говорном апарату нисмо у стању да „свирамо” складно, значи да нешто није у реду.
Муцање или замуцкивање настаје због грча једног или више органа који учествују у изговору гласова. Изговарање речи изненада се прекида, после чега се звук брзо понавља од тачке на којој се зауставио. Ова потешкоћа се ретко јавља пре четврте или пете године живота.
Људи муцају на различите начине и из различитих разлога. Неко једноставно није способан да изговори неке гласове или слогове, а код других грч обухвата језик, ждрело и лице. Исто тако, узрок муцања може да буде и психичке природе.
Углавном муцање подразумева тешко изговарање сугласника б, п, д, т, к, г... Они се стварају усмеравањем ваздуха, стискањем усана и наглим ослобађањем заустављеног ваздуха отварањем усана.
Ова тегоба може да се исправи ако особа научи да чита полако изговарајући сваки слог уз надзор логопеда. Ако муцање има душевни узрок (најчешће страх), онда се, наравно, предузима друга врста лечења.
Чула сам да постоји ветар који се зове сарма, па ме занима где он дува.
Виолета из Краљева
Сарма је снажан ветар који дува у средњем делу Бајкалског језера, око његовог највећег острва Ољхон. Најјачи је на излазу из долине реке Сарме, по којој је добио име. Ту је измерена његова брзина од 40 м/с, а прорачуни су показали да у појединим ударима достиже и 60 м/с.
Овај ветар је опасан јер се појављује изненада и кад је ведро, док су на планинским врховима непокретни облаци. Кад се они мало размакну, кроз двадесетак минута треба очекивати сарму.
Зашто нам је сећање слабије након већих количина алкохола?
Душан
Ниш
Истраживања спроведена с људима који се опијају показала су разноврсне последице мамурлука – главобољу, немогућност да јасно размишљају или виде...Није баш сасвим јасно зашто се то дешава, али огледи на пацовима су показали да алкохол утиче на хипокампус, део мозга у коме се граде сећања. Код присуства мале количине алкохола (на пример, једна чаша пива) хипокампус с тешкоћом обликује сложеније успомене. Код више алкохола долази до отежаног сагледавања сваке нове или непознате појаве, па тако виђамо пијане људи који причају са саобраћајним знацима и слично. Научници још немају потврду добијену на основу огледа са људима, али непријатна искуства пијанаца сасвим су довољна за неке закључке.
Како су пас самојед добио име?
ЉУБИВОЈЕ
Зајечар
Самоједи су названи по некадашњем имену етничке групе Ненеци, чијих 45.000 припадника живи у северној Русији, на огромном простору између полуострва Канина и доњег тока Јенисеја.
Скитачка племена Самоједа гајила су на тундрама велика стада ирваса која су чували пси. Уз основни чобански „посао”, пси су вукли саонице, преносили терет и помагали ловцима.
Овај леп бели пас средње величине припада пасмини шпицева којима су најсроднији поларни пси и лајке.
Ко су Фалаши?
Јован из Ниша
Фалаши су етиопски Јевреји, а верује се да потичу од Менелика, сина цара Соломона и Македе, краљице од Сабе. Њихово име води порекло од речи која значи „они који су одвојени”.
Постојање десетина хиљада Етиопљана јеврејске вероисповести први нам је открио истраживач Џејмс Брус. Већ тада је њихова заједница изумирала, јер су их прогонили због вере. Чинило се да им је суђено да буду истребљени, а онда им се четрдесетих година прошлог века осмехнула срећа. По оснивању државе Израел јеврејске присталице подигле су посебне школе, а 1975. године озваничена је њихова припадност Јеврејима.
Кад је четири деценије касније етиопски диктатор Менгисту забранио исповедање јеврејске вере у својој земљи, долазак Фалаша у Израел претворио се у праву поплаву. Израелска влада извела је 1984. године на хиљаде њих из земље. Данас их око 150 000 живи у јеврејској држави.
Према последњем попису, у Етиопији их има око 12 000.
Како се људи не отрују кад попију змијски отров?
Матеја
ЗРЕЊАНИН
Стара изрека каже да „доза чини отров”, али у овом случају одговорна је хемија. „Бојни” отрови – отрови које производе змије, шкорпије, паукови, стоноге и друге животиње као оружје за лов или самоодбрану – немају исти хемијски састав као они који производе биљке, гљиве или животиње да отерају грабљивице.
Змијски отров највише утиче на мишићна ткива. Треба да уђе непосредно у њих или у крвоток. Наиме, змијски зуби у ствари и раде исто као игла за инјекције. Ако се отров попије из чашице, брзо ће проћи кроз обложене слузне површине нашег система за варење и стићи до желуца, где ће јака киселина пореметети његов хемијски састав.
Ипак, сваки лекар упозорава да се оканете тога. Попијен змијски отров не утиче повољно на здравље, не мења стање свести, а хранљиву вредност свакако нема. Само може да нашкоди. Било каква раница или чир на путу од уста до желуца значи да отров може да уђе у ткива или крвоток. У том случају, „храбро” попијен змијски отров могао би да испуни обећање, и то често кобније него да га је змија убризгала природним путем.