Постоји ли код људи алергија на воду?
Јована из Београда
Наш имунски систем ради тако што антителима „обележава” страна тела у крвотоку. Сваком страном телу одговара тачно одређено антитело. Оно указује белим крвним зрнцима шта треба да нападну и униште. Алергија настаје кад организам произведе антитело које се везује за погрешно тело.
Не постоји антитело које се везује за молекуле воде, али када би постојало, били бисмо у приличној невољи, јер је вода већ присутна у нашем крвотоку. Тако би се наши крвни судови запушили, а то би нас веома брзо убило.
Постоји ипак једно ретко обољење – aquagenic urticarial. То није обична алергија (не изазива је имунски систем), те антихистаминици не помажу. Претпоставља се да је она последица изразите осетљивости на друге састојке у води, као што је хлор.
Ако мачкини бркови имају ширину њеног тела, да ли се продуже кад се мачка угоји?
Цеца Миливојевић
За ово нема непосредних научних доказа, али ветеринари који су мерили бркове различитих мачјих врста открили су да бркови оних подгојених нису ништа дужи од оних које имају друге мачке. Мачићи имају бркове много дуже од ширине тела.
У основи бркова налазе се врло осетљиви нервни завршеци, па мачке захваљујући њима опажају облике и површине предмета, процењују раздаљину, чак и препознају ваздушна струјања. Оне не виде добро на близину, па се умногоме ослањају на осетљивост бркова – нарочито оне старије.
Бркови лагано расту, а на крају опадну, тако да мачка читавог живота учи да се прилагођава таквим променама. Сама дужина бркова није од пресудног значаја.
Из које земље потиче игра болеро?
КАТАРИНА из Новог Сада
Болеро је народна шпанска игра у трочетвртинском такту, настала у другој половини 18. века. Једно време сматрала се главном националном игром ове иберијске земље. Испрва се играла уз пратњу гитаре, кастањета и уз песму. Пар плесача је изводио врло сложене кораке и брзе покрете у синкопираном ритму, као и скокове, завршавајући игру с рукама изнад главе. Као народни плес, болеро је потом заборављен готово свугде, осим у Кастиљи и Андалузији.
Међутим, прави процват ова игра доживела је у компонованој музици. Осим Бетовена, који је написао „Болеро о соло”, болера су писали и Вебер, Шопен... Најизвођенији и вероватно најпрепознатљивији болеро – оркестарску композицију као пратњу за игру само једног плесача – написао је француски композитор Морис Равел 1928. године.
Зашто људи не спавају зимским сном?
Коста, Вршац
Зимски сан је одговор на хладно време и смањене могућности за налажење хране. С опадањем температуре, животиње које упадају у зимски сан долазе до тачке када више не могу да нађу довољно хране да би одржале телесну температуру.
Људи не падају у зимски сан из два разлога. Први је да су наши еволутивни преци били тропске животиње које никад нису имале потребе за зимским сном. Људи су почели да мигрирају у умерени и субполарни појас тек пре око 100.000 година. То није довољно дуго раздобље да би се метаболизам прилагодио тако да развијемо способност падања у зимски сан. Што је још важније, људи су открили ватру, одећу, склоништа, лов и пољопривреду, што је много делотворнији начин да се преживи хладноћа.
Зашто неке снове памтимо, а неке не?
ДУШАН
Ниш
Научници су установили да се највећи део наших снова одвија током фазе убрзаних покрета очију (РЕМ), када је приметно померање очних јабучица испод капака. Ове фазе наступају у просеку на сваких деведесет минута. Према досадашњим резултатима истраживања, памтимо оне снове усред којих се пробудимо док траје РЕМ фаза.
Како ћелије „знају” које ткиво треба да граде?
ДУШАН
Алексинац
Последица митозе, ћелијске деобе, јесте пренос истоветне копије ДНК из родитељске ћелије на децу. На пример, ћелија у мозгу има сасвим другачију грађу од оне крвне.
Разликовање и одређивање ћелија подразумева укључивање и искључивање читавих низова гена унутар ДНК. До тога долази између самих ћелија током развоја. Свака од њих производи нарочиту хемикалију која налаже суседној ћелији да се разбија у следећи делић ове биолошке слагалице. Кад се образује, новонастала ћелија производи сопствену хемикалију којом ће одредити судбину својих суседа, и тако редом.
Колико дуго би мозак човека могао
да „живи” извађен из лобање?
Маја, Београд
Да би опстао, потребе мозга заправо су веома мале: углавном се своде на кисеоник и глукозу, а они могу да се обезбеде посебним медицинским уређајима којима би мозак био снабдеван крвљу и гасом који нам живот значи.
Научници су мозак замораца, паса, мајмуна успевали да одрже „живим” ван тела неколико сати, чак и дана. Међутим, нерешиве тешкоће постављају се питањем да ли би мозак, без обзира на то што се наизглед одржава у животу, имао могућност да ради и да има свест. То, за сада, не може да се зна.
Како камелеон мења боју?
Стефан Лазић, Лазаревац
Камелеони се данас могу наћи на целом Афричком континенту, нарочито на Мадагаскару, али и у Индији, Сри Ланки и Турској. Ова врста гуштера живи на дрвету, достиже дужину од 60 до 100 центиметара и има дугачак реп – хватаљку. Његове очи крећу се независно једно од другог. Брза промена боје помаже му да постане тешко видљив. Ако на камелеона сунчева светлост пада кроз грање, онда му, после три-четири минута осветљени део тела потамни, а места у сенци остају светла. Посебне пигментне ћелије распоређене су у четири слоја. Горњи садржи жути пигмент с разбацаним црвеним ћелијама. Под њим је слој ћелија који производи плаву боју. Још дубље налази се равномернији слој без пигмената, а четврти слој садржи мрки пигмент. Боју коже одређују централни нервни систем и њему потчињени хормони. Импулси из мозга доспевају у кичмену мождину, одатле у кожу и изазивају смењивање боја кожних покрова.