Зашто се код нас босиљак сматра светом биљком?
БРАНИСЛАВ
Врбас
Босиљак, вишегодишња зељаста биљка пореклом из Индије, у наше крајеве стигао је, како сматрају научници, у 12. веку. Донели су га калуђери са ходочасничких путовања на којима су вероватно усвојили знања о његовом деловању на здравље. Наиме, ова биљка има својства природног антибиотика.
Тако, босиљак и његов пријатан мирис у хришћанству означавају благодат Светог духа. Јосиф Панчић је о њему рекао: „Ова је биљка нашем народу осим многих других, које су раста виђенијег, цвета и мириса лепшег, најмилија, чему је узрок тај што босиљак прати Србина кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се младенцу кита босиљка у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука босиљак на гроб посади”.
Каква је симболика лабуда?
Милица Илић
Бољевци
Због посебног начина живота и уске повезаности с водом, лабудови су одувек надахњивали људе. Тако су им у разним културама приписивана различита симболична значења.
Према једној легенди о постанку света, лабуд представља спој ваздуха и воде, те тако и сам живот. Римљани су лабуда сматрали за свету птицу, повезивали га с богињом љубави, Венером, док је у Грчкој повезиван с Аполоном, богом Сунца. Афродита, богиња љубави, на својим кочијама имала је лабуда, а често је приказивана и како лети на овој птици.
Код Келта, лабуд је био божанство Сунца, па су га и они повезивали с љубављу, чистотом, душом и љубављу. Веровало се да његова песма има магијске моћи, док је пар лабудова у њиховој митологији возио Сунчеву кочију преко раја.
Стари Словени су веровали да лабуд представља душу предака. На истоку, лабуд је сматран симболом племенитости, склада и смелости. Био је и света, божанска птица. По зидовима хиндуистичких храмова често је цртан или урезиван пар лабудова. У хришћанству, снежна белина лабуда и живот који је водио, искључиво на чистим водама, указивали су на невиност и чистоту.
Зашто је затворен чувени Алкатраз?
Петар, Топола
Затвор Алкатраз налазио се на малом острву у заливу Сан Франциска у Калифорнији. На острву познатом и као „стена” прво је био светионик, тврђава, па војни затвор, да би 1933. године постао државни затвор. Био је чувен по томе што су у њему држани најокорелији криминалци, као и по строгом обезбеђењу захваљујући коме је из њега било скоро немогуће побећи. Затворен је 1963. године када је процењено да је прескуп. Издржавање једног затвореника у Алкатразу коштало је 10 долара дневно, док је у другима затворима за њихово издржавање било потребно свега три долара. Поред тога, слана вода којом је окружен почела је озбиљно да нагриза зидине, па су сви затвореници, по наредби од 21. марта 1963. године, пребачени у друге затворе. Алкатраз је до данас остао једна од највећих туристичких занимљивости и симбола Сан Франциска.
Обожавам кактусе, па бих волела да сазнам како се они узгајају и да ли су то исти они који расту у пустињи, али су, за разлику од њих патуљасти.
Наташа
Крушевац
Кактуси које гајимо у становима знатно се разликују од својих рођака у пустињама, нарочито по величини. У свом природном окружењу кактус може да нарасте до „џиновских” размера. На пример, пустињски кактус у америчкој држави Аризона може да достигне висину преко 12 метара и тежину од око четири тоне. У нашим цвећарама постоји велики избор собних кактуса и, ако се правилно негују, одлично успевају у становима. Обично се мисли да кактуси цветају сваке треће, пете или седме године, што није тачно. Али млад кактус први пут процвета након три године. Препоручује се да се заливају благо млаком водом.
Зашто се траг шарања прстом по стаклу опет појављује при новом магљењу?
ЈАСМИНА из Лесковца
Тамо где пређемо прстом по стаклу вода се кондензује у виду сићушних капљица уместо да се распростре као танка и невидљива „фолија” целом ширином, као на преосталој површини стакла. Те капи настају услед преноса уљних наслага с наше коже, а молекули воде више воле да се друже међу собом него с масним честицама.
Како се ствара вештачка киша?
Зоран Јовановић
Ниш
Кишне капи настају природним путем – или сједињавањем капљица или обавијањем молекула воде око честица прашине у ваздуху. То се може подстаћи и вештачким путем, поступком који се зове „сејање облака”. Сићушне честице испаљују се у облаке да подстакну кишу или снег. Тиме се подиже ниво залиха воде у резервоарима током суше или се појачава снежни омотач у скијашким центрима. Честице се распршују машинама за земље које их испаљују у облаке, или из авиона, одакле се испуштају право на облаке. У хладним областима у ту сврху се користи сребро-јодид, а у топлим подручјима со или амонијум-нитрат. Успешно изведен подухват може да повећа падавине за двадесет одсто.
Могу ли птице да „испуштају ветрове”?
Зоран Матић
Краљево
Птице имају клоаку, отвор кроз који равноправно излучују све што прераде бубрези и црева. Стезни мишић држи је затвореном.
Но, иако краћи од нашег, пробавни систем такође садржи бактерије, а оне стварају гасове.
Кад притисак гасова премаши еластичност стезног мишића клоаке, резултат неизбежно мора бити „испуштање ветра”, као и код људи.
Зашто жене немају
Адамову јабучицу?
Милица из Крушевца
Адамова јабучица настаје од две плочице хрскавице које штите предњу страну гркљана. Током пубертета оне дебљају и избијају напред.
И жене имају исте овакве плочице, али код њих се оне развијају под мањим углом и нису приметне. Еволуциона сврха овог проширења хрскавице код мушкараца није најјаснија.
Претпоставља се да јој је намена била заштита током лова или борбе јер је ударац у гркљан углавном смртоносан.