Одакле потиче назив познатих револвера „Смит и Весон”?
ЂОРЂЕ
Београд
Чувени револвери Smith & Wesson, оружје које је искрсавало тамо где има невоље – између осталог, и у холивудским филмовима и познатим криминалистичким романима – носе име по Смиту и Весону, двојици трговаца из америчког градића Спрингфилд у Масачусетсу. Они су се 1852. године удружили у намери да почну да производе оружје.
Хорас Смит је у војсци савладао тајне механике, исказујући велики дар. Данијел Весон га је подржао, јер је веровао да ће успети да направи одличан револвер.
Тако је и било. Хорас је направио тако моћно оружје да су га у угледном часопису „Сајентифик америкен” одмах назвали The Volcanic („вулкански”). Касније је његово оружје на известан начин копирао Оливер Винчестер, творац чувене пушке.
После овог успеха Смит и Весон отворили су 1856. године фабрику оружја.
Зашто су пилићи жуте боје?
Лара
Нови Сад
Потпуно различита боја перја родитеља и њиховог потомства веома је распрострањена појава у природи, посебно међу птицама које се гнезде на земљи и чији су пилићи одмах пошто се излегу покретни и могу да се удаље од гнезда. Зато је боја њиховог перја најчешће мимикријска: треба да буду неприметни за грабљивице у пределу који их окружује.
И пилићи дивљег петла су такви: док одрастао примерак има раскошне боје, младунац је сивкасто смеђ, да би се утопио у биљни свет који га окружује. Када је реч о домаћем петлу, који је подврста настала од дивљег, он је претрпео деловање човековог одабирања, те је тако настало мноштво боја и код пилића. Осим уобичајених жутих, постоје и младунци разних нијанси црне и смеђе боје, од белих до сивих. Будући да на свет долазе и живе у узгајалиштима у којима нема опасности од грабљивица, њима није потребна мимикрија да би преживели.
Од каквих се материјала праве добоши?
Радослав
Крагујевац
Добоши се састоје од трупа и коже. Труп је од неког доброг дрвета (јавора, махагонија или брезе) или од метала (челика, бакра, бронзе и месинга). Уместо кожног дела су два танка провидна слоја од синтетичког материјала (права кожа за прављење добоша користи се само још у неким древним племенским оркестрима и негује уљаним премазима). Постоје и једнослојне синтетичке коже пресвучене пескастим материјалом које се користе за израду добоша намењених за џез свирке. Оне се натежу на котур добоша помоћу кључића, а помоћу њих се добош и штимује. Кад се у добош удара палицама, труп се понаша као резонаторска кутија.
Зашто неке Индијке имају тачку на челу?
СВЕТЛАНА
Ужице
Тачка на челу коју носе Индијке назива се „бинди”, што на хинду језику значи „капљица”. Она се ставља са жељама за срећан живот.
Жене носе бинди од најранијег детињства – различитих облика и боја. Рецимо, тачка мрке боје намењена је искључиво удатим женама. Некад давно, будући младожења цртао је тачку на девојчином челу сопственом крвљу. Бинди данас најчешће цртају трајним биљним бојама које се тешко испирају, а неке жене користе и налепнице.
Уколико жена остане удовица, она скида бинди са свог чела.
Које се дрво користи за израду лула?
ГОРАН
Ужице
Лула, посебна направа која се пуни исецканим дуваном, пореклом је из Северне Америке – тамошњи староседеоци су за њу знали још од праисторијског доба. Они су је правили од разноразног шибља и грана које су могле лако да се обликују и дубе. Ипак, најчешће су то биле гране дивљих вишања или ружа.
Прва лула донета је у Европу крајем 16. века и, како је присталица пушења било много, одмах се почело и с њеном израдом. Уз уживање у дувану, делимично је преузет и начин израде лула. Кроз векове се показало да су најбоље луле оне од магриве или рашељке, латинског имена Prunus mahaleb. Ова биљка из породице ружа расте као грм или дрво високо и до десет метара. Гранчице магриве се лако дубе у самиш или чибук и одолевају врелини упаљеног дувана.
Од какве хартије се праве новчанице?
Милена
Нови Београд
За израду папирних новчаница употребљава се посебна врста хартије која може да
издржи гужвање и савијање, па и прање, нехотично, у машини за веш. Технологија
њене израде је, разумљиво, пословна тајна, да би се спречило што веродостојније
кривотворење. Обично се у папирне новчанице, посебно у оне веће вредности,
уграђује кончана нит.
Сви заводи за израду новчаница у свету сами производе ту хартију или је увозе од
оних који су у том постигли врхунску израду. Такав папир, односно штампана
новчаница, може да издржи 3.000-4.000 прања.
Зашто красте сврбе?
Адам
Суботица
Разлог за нелагодни свраб лежи у начину на који рана зацељује. Прва фаза је упала, кад се крв згруша како би се зауставило крварање – тад настаје краста. Ово траје до две недеље, и за то време имунски систем чисти рану од свих уљеза.
У наредне две фазе шаљу се нове ћелије које ће се полако послагати на место. Свраб је најчешћи у првој фази, јер све што се дешава око ране шаље сигнале нервним завршецима у кожи и надражује их, што осетимо као свраб.
Красте нису најсавршенији поклопац за ране, зато што привлаче бактерије и зато што нас свраб често тера да их дирамо, а оштећењем или кидањем успорава се зацељивање. Дерматолози предлажу да се очишћена рана, па чак и краста, држи влажном испод слоја петролејског или силиконског гела, с фластером одозго. Овако ће зацељење доћи брже, уз мање свраба.
Кад је цигла почела да се употребљава?
СИНИША
Аранђеловац
Цигле су прављене и употребљаване у Месопотамији најмање три хиљаде година пре наше ере. За вештину израде цигала знали су стари Кинези, Грци и Римљани. Захваљујући Римљанима, и у Енглеској се око 40. године сазнало за цигле.
Оне се праве од глине која се пече. Тај посао људи су обављали ручно све до 1800. године, а данас располажемо машинама које направе преко 100 000 цигала дневно. Израда почиње млевењем глине, која се потом сеје кроз решета и сипа у мешалицу. Ту се нарочитим лопатама добро измеша с тачно одређеном количином воде.
Глина се затим ставља у машине за израду цигала, у којима се сабија у дугачке стубове четвртастог пресека. Машина за сечење помоћу танких жица секу ове стубове у цигле, које се после тога стављају на полице с решеткама да би се осушиле. Последња фаза у овом поступку јесте печење цигала у посебној пећи. То траје шест до десет дана. У току печења веома је важно да се стално одржава температура. Само неколико часова превисоке или прениске температуре може одједном да упропасти на хиљаде цигала.
Црвена боја обичних цигала долази од гвожђа, које је присутно у готово свакој врсти глине. Међутим, додавањем других материјала добијају се цигле било које боје.