Да ли је истина да постоји врста паука названа по глумцу Орсону Велсу?
ИВАНА
Крушевац
Орсон Велс (1915–1985), амерички глумац, редитељ, сценариста и још много тога, у свету филма био је познат и признат широм планете, а нарочито је био омиљен на простору бивше Југославије, где је играо у неколико домаћих класика.
Што се тиче паука, истина је да један род џиновских паука са Хаваја носи његово име. Они припадају породици Linyphiidae, а род Орсона Велса има чак 14 врста. Свака је названа по неком његовом филму, па тако, између осталих, постоје и Orsonwelles ambersonorum (по филму „Величанствени Амберсонови” из 1942. године), као и Orsonwelles polites (према грчкој речи за грађанина, надахнут „Грађанином Кејном” из 1941. године).
Који је био први споменик природе у нашој земљи?
Јелена, Крушевац
На реци Градашници, на планини Озрен (пет километара од Сокобање) налази се водопад Рипаљка. Висок је 17 и по метара, а наш географ Јован Цвијић (1865–1927), својевремено га је описао као највиши у Србији. Овај водопад занимљив је из више разлога, а један од њих је да је проглашен за први споменик природе у нашој земљи. Било је то 1948. године, па је Рипаљки тада припала част да буде први споменик ове врсте на простору Југославије.
Водопад се налази на 420 метара надморске висине и спада у врсту акумулативних водопада. Има 11 одсека, од којих највиши има 11 метара. Још једна занимљивост везана за њега јесте да река на којој се налази, Градашница, током лета и јесени зна да пресуши, па онда нема ни водопада.
Зашто муве привлачи смрад?
Ана
Панчево
Човек обично бежи од мириса трулежи који је, напротив, прави зов и изазов за муве. Чим органске материје, без обзира на то да ли су животињског или биљног порекла, почну да се разграђују, постају меке и влажне. То пружа савршене услове за развој ларви ових инсеката. Женке мува у трулеж полажу између педесет и сто јаја, ако се ради о кућној зунзари, која могу да се оплоде у року од само дванаест сати. Настаје ларва која потом дубоко утоне и неколико дана храни се састојцима које налази у тој, за њу, хранљивој околини. Од полагања јаја до развоја одрасле муве некад прође само десет дана.
Да ли има мостова из времена старог Рима који се још користе?
ИНЕС
Кладово
Постоји више римских мостова у Европи који су сазидани за време Римског царства, па и пре њега. Један пример је Ремербрике – римски мост из Трира у Немачкој, који је обнављан више пута, али стубови су из 2. века наше ере.
Бољи примери долазе из Шпаније. Пуенте Романо преко реке Гвадијана у Мериди (117. година) данас је пешачки мост дуг 721 метар; и даље је најдужи преживели римски мост, мада је у антици био 34 метра дужи – два лука су покопана. Стотинак километара одатле преко реке Тахо прелази много виши Трајанов мост у Алкантари (106. година). У Нарбони у Француској стоји део моста из 1. века наше ере: од шест лукова остао је један, али не служи као мост откако су на њему никле зграде.
Очекивано, више их је у Италији: Понте Сантанђело у Риму премошћава Тибар од 134. године наше ере, а Понте ди Тиберио у Риминију изграђен је 20. године. Понте пјетра преко реке Адиђе у Верони завршен 100. године пре наше ере, али све осим једног лука срушила је нацистичка војска која се повлачила према Немачкој 1945. године. Обновљен је од изворног камења 12 година касније. Најстарији мање-више нетакнут римски мост налази се у Риму: Понте Фабричо изграђен је 62. године пре наше ере преко половине реке Тибар (до аде).
Да ли неко може да буде алергичан на мирис?
СТЕФАН
Шид
Чак и код људи алергичних на кикирики, мирис плодова ове биљке, или маслаца направљеног од ње, не покреће никакву алергијску реакцију. Мирис кикирикија производе хемикалије које се називају пиразини, док алергијске реакције изазивају његове беланчевине, које обично нису довољно испарљиве да би доспеле у ваздух.
С друге стране, кувањем разне хране која садржи алергене могу да се ослободе честице с беланчевинама и да изазову алергијски напад, али ни у том случају човек не кашље или кија због самог мириса.
Даље, код људи који пате од такозване хемијске осетљивости – у додиру с испарењима боје или парфема може да се јави главобоља и мучнина. Ипак, та појава не спада у алергиje.
Шта чују пси док разговарамо с њима?
Драгомир, Београд
Постоје ваљани докази да пси разумеју многе танане одлике у људском говору. Истраживање које је пре неколико година спроведено на Универзитету у Есексу показало је да пси користе десну страну мозга за обраду оних делова говора који служе томе да слушаоцу пренесу осећања – као што су гласноћа и дубина гласа – док им је лева страна задужена за препознавање наредби. Доказано је да пси умеју да препознају одређену реч која означава заповест, чак и кад је изговорена њима непознатим нагласком. Уз то, умеју да препознају и разлику између правих наредби и речи које само подсећају на њих.
Како то да се ноге антарктичких пингвина не смрзну кад су стално у непосредном додиру с ледом и снегом?
ЈАСМИНА
Ваљево
Као и друге птице које живе у веома хладним пределима, пингвини имају ту особину да се прилагоде хладноћи и одрже телесну температуру око 40 степени Целзијуса. Имају масне наслаге и перје. Али, с ногама је другачије – нису покривене перјем, а и велике су.
Пингвини их загревају управљајући дотоком крви у ноге тако што им се мења пречник артерија. На хладноћи доток се смањује, а на топлоти повећава. Ово управљање веома је сложено и у њему учествују хипоталамус, нервни и хормонални систем. Пингвини на врху ногу имају и „узводне размењиваче топлоте”. Артерије које доводе топлу крв у ноге рачвају се у мноштво капилара повезаних с истим бројем вена које из стопала враћају хладну крв. Топлота се преноси с топле крви на хладну, па тако доспе и до стопала.
Да ли би људи могли да преживе без инсеката?
КОСТА
Обреновац
Било би им веома тешко. Инсекти опрашују најмање трећину свих пољопривредних култура на планети, а многи се и хране штеточинама које уништавају усеве. Чак и кад бисмо успели да пољопривреду променимо у толикој мери да узгајамо искључиво културе које опрашује ветар, нашли бисмо се пред многим већом потешкоћом: без инсеката многи екосистеми потпуно би пропали и нестали.
Укупна биомаса инсеката у великој мери превазилази биомасу кичмењака, што инсекте чини важним чиниоцем у свим ланцима исхране. Без хране у виду инсеката изумро би велики број гмизаваца и водоземаца, као и половина свих врста птица. Инсекти имају важну улогу и у разлагању током којег се хранљиве материје од мртвих биљака и животиња враћају у тло.