Какав је то инструмент кора?
ЗОРКА
Бања Лука
Кора је жичани инструмент, својеврсна лаута западне Африке. Састоји се од дугог дрвеног врата који пролази кроз округласту полулопту тикве (резонатор) и прекривен је најчешће антилопином кожом. Кора има 21 жицу: чивије су од коже, а на другом крају жице је метални прстен. Жице су постављене у два реда: десет десно, а једанаест с леве стране врата.
Некада су жице на кори биле такође од коже, али се данас праве од најлона. Свирач ставља кору испред себе и држи је помоћу два штапа забодена у резонатор. Свира је наизменично кажипрстом и палцем.
У давна времена кору су у Малију свирали песници музичари познати као јалолу. Свирали су је у Сенегалу, Буркини Фасо, Обали Слоноваче. И данас је свирају искључиво мушкарци који се зову јали.
Зашто је вожња по новим путевима тиша него раније?
Драган Станисављевић
Београд
Бука коју ствара гума на асфалту зависи од површине. При брзини већој од 65 километара на час, котрљање гума по путу може чак да надјача буку мотора.
Грађевински инжењери покушавају да помире неколико супротности кад граде путеве. Ако површину пута учине глаткијом, повећава се опасност од проклизавања, а ако је површина грубља, повећава се бука услед котрљања гума. Старе саобраћајнице састојале су се од углачаног бетона или од каменчића званих агрегати, уваљаних у асфалт. Резултат је била грубља површина која спречава проклизавање и ствара буку.
Данас се агрегатни каменчићи утискују у асфалт, па уместо да стварају храпаву површину незнатно извирујући – тону у асфалт, правећи неприметне празнине. То се назива негативна текстура, а гуме приањају за површину и не проклизавају, правећи мање буке.
Да ли је тачно да је „Интернационала” настала од „Марсељезе”?
МАЈА
Бор
Ове две химне нису ни у каквој вези и дели их скоро читаво столеће. „Марсељеза” је француска револуционарна песма и државна химна коју је компоновао и за њу написао речи капетан Клод Жозеф Руже де Лил, и то само за једну ноћ – 24. априла 1792. године. Написана је као „Ратна песма Рајнске армије”, а садашњи назив добила је исте године, кад је војска добровољаца из Марсеља, која је пошла да помогне револуционарној Француској, суоченој с опасношћу од пруско-аустријске војске, ушла у Париз певајући ову песму.
У 19. веку ова револуционарна песма прешла је границе Француске и постала је у неку руку химна потлачених.
„Интернационала” је пак химна међународног пролетеријата. Текст ове песме написао је такође Француз, комунар и песник Ежен Потје, и то само неколико дана после слома Париске комуне, 1871. године. Музика за њу компонована је годину дана касније.
Зашто нам се уши прочисте кад дувамо кроз зачепљен нос?
МИЛОРАД из Земуна
Осећај зачепљених ушију јавља се кад се ваздушни притисак иза бубне опне (средњег уха) разликује од спољашњег ваздушног притиска. Под уобичајеним околностима то се не дешава, јер ваздух долази споља до средњег уха каналом који се зове Еустахијева туба. Она је углавном затворена, али зевањем и гутањем отвара се довољно да се изједначе унутрашњи и спољашњи притисак. Истурање браде и забацивање потиљка такође помажу због положаја Еустахијеве тубе у унутрашњости главе.
Ако се овај канал зачепи – на пример, кад назебемо – разлика у притиску постепено се повећава. То истеже бубне опне и заглушује нам слух. Невоље настају и при великој промени у спољашњем притиску, што се дешава током слетања авиона, вожње низ планину или спуштања подморнице. Да би се изједначио притисак који ће отворити Еустахијеву тубу, треба прстима да стиснемо нос и „дувамо у празно”.
Ову појаву први је испитивао италијански научник Антонио Валсалва још почетком 18. века, па се по њему назива „Валсалвино решење.
Како је настао обичај сахрањивања у мору?
ЖАРКО
Суботица
Овај обичај настао је веома давно, откад и човекова пловидба морским пространствима. Далеко од копна данима, некад и месецима, разумљиво је да своје умрле или погинуле и нису могли другачије да сахране, него спуштањем у море.
У средњем веку сахрањивање се обављало уз ритуал и присуство свештеног лица, ако га је било на броду, или је ту улогу преузимао лично капетан брода. Наравно, уз присуство целе посаде, а брод или једрењак би за то време зауставили.
Тело преминулог умотавало се у платно за једра, стављало на даску која се наслањала на ограду брода и током обреда покривало бродском заставом. У тренутку спуштања у море испаљиван је топовски хитац. Да би тело одмах потонуло, на ноге покојника везивали су тег, јер се сматрало лошим знаком да плута по површини. Бродска застава била је спуштена на пола јарбола.
Данас сви путнички и ратни бродови имају мртвачнице у којима се тела преминулих чувају до упловљавања у луку или се хеликоптерима одмах пребацују на копно.
Да ли чујемо док сањамо?
Миланка
Нови Сад
Сасвим је сигурно да док сањамо чујемо спољне звуке, иначе нас будилник не би тргнуо из сна.
Приближно 45 одсто снова има и звучни садржај, док су додир, мирис, укус и бол знатно мање присутни.
Звук који чујемо док сањамо може некако да се појави у сну и да делује стварно.
То обично увидимо кад се пробудимо, ако се још сећамо сна (на пример, звук будилника у сну смо чули као звук телефона).
Зашто врела вода мрзне брже од хладне?
МИЛОШ
Сомбор
Ову појаву забележио је још Аристотел, али њоме се у наше доба (1969. године) бавио један ученик из Танзаније по имену Мпемба. Треба одати признање његовим учитељима што су га тада схватили озбиљно, а још више заједници физичара који су појаву назвали по Мпемби, а не по неком од физичара који су је касније истраживали. Иначе, танзанијског дечака занимало је заправо како да што пре направи сладолед.
Ипак, овај поступак не дешава се увек, већ само под одређеним условима – изолаторска посуда у којој је течност не треба да буде поклопљена. Једно од објашњења каже да део вреле течности испари, па остане мање за смрзавање. Друго, и вероватније, јесте да се струјање вреле воде наставља док се она хлади, односећи топлоту ка површини и убрзавајући поступак смрзавања.
Да ли нагиб Земљине осе утиче на живот?
Душан
Краљево
Нагиб осе ротације Земље према равни по којој се окреће око Сунца одиграо је значајну улогу приликом развоја живота на нашој планети. И биљке и животиње прилагодиле су се тако да њихови животни циклуси прате смењивање годишњих доба. А она се смењују баш захваљујући том нагибу: током кружења по орбити, наша планета на смену излаже своју северну и јужну полулопту осветљености Сунца. Тако је, док је на северној хемисфери лето, на јужној зима, и обрнуто. Данас нагиб Земљине осе према орбиталној равни износи 23 степена и 27 минута. Да је другачији, он би умногоме утицао на климу на Земљи, тиме и на годишња доба, али се не зна да ли би утицао и на настанак живота. На њега би много веће дејство имала промена наше удаљености од Сунца.