Да ли је тачно да постоји кечап од банана?
Марина
Вршац
Тачно је. Прављење кечапа од овог тропског воћа почело је на Филипинима током Другог светског рата. Тих година је у овој острвској држави у Азији владала несташица парадајза, а да би се некако дошло до омиљеног прилога јелу, мештани су се досетили да пробају да га направе од банана. Изгњечили су их, додали шећер, сирће и неколико тамошњих зачина. Нова врста кечапа била је мрке боје, па је у наредним годинама допуњен с неколико додатака који служе за бојење хране, да би се добила позната боја кечапа од парадајза.
Заслуге за рецепт приписују се Марији Орози (1893–1945), хемичару и технологу хране с Филипина.
Да ли је истина да се за инфузију некад користила кокосова вода?
ДРАГАН
Параћин
Вода из кокосовог ораха богата је калијумом и натријумом, што је по саставу чини сличном физиолошком раствору.
Кад није било других могућности, британским и јапанским рањеницима у Другом светском рату убризгавали су у крвоток воду из кокосовог ораха како би им надокнадили електролите.
У недостатку електролита, растворених соли присутних у крвној плазми, тело слаби. Исти поступак примењиван је и у Камбоџи током владавине Црвених Кмера (1975–1979).
Тада се сматрало да је необучена сестра која интравенозно даје воду из зеленог кокоса злочинац против човечности. Свакако се не препоручује примена ове воде, осим у неким ванредним околностима.
Волео бих да знам нешто о оделу које користе космонаути.
МИЛОШ
Нови Београд
Космонаутима је неопходан одевни предмет који ће да их одржи у животу кад излазе из летелице, пре свега због услова окружења – вакуума, повећане дозе радиоактивности, те температурних екстрема. Све ово омогућава свемирско одело, или скафандер.
Нешто мање компликоване и лакше верзије ових одела космонаути користе и унутар летелица, при полетању и слетању, а то их штити и ако би дошло до изненадног пада притиска у кабини.
Уместо обичног одела под притиском она модерна користе сложену опрему и системе за одржавање потребних услова унутар одела како би космонауту било што удобније, те како би се што више смањио напор који он мора да уложи како би савио руке и ноге, јер се одела с танким зидовима природно укруте у вакууму.
Данас се најчешће користи самоодржив систем за доток кисеоника и одржавање притиска, температуре и влажности ваздуха унутар одела, како би се космонаут што слободније кретао у вакууму свемира, без потребе за везом са свемирским бродом. Космонаути су с летелицом повезани само сигурносним везама, како би – ако отплутају – од летелице могли преко тог ужета (обично врло танког, израђеног од кевлара или неког сличног снажног материјала) да се врате.
Прва одела за употребу на веома великим висинама осмислили су независни проналазачи још тридесетих година прошлог века. Прво свемирско одело ношено у орбити било је совјетско одело СК-1, које је носио Јуриј Гагарин током свог чувеног лета 1961. године.
Које је сечиво најоштрије на свету?
Верни читалац из Суботице
Најоштрија сечива начињена су од дијаманта – најтврђег природног једињења. Дијаманска сечива, као она која се користе за хируршке инструменте, праве се расецањем драгуља, од чега настају неравне ивице. Потом се нарочитим млинским каменом за оштрење дијамант бруси док се не добије потребан облик. Честице на брусилици велике су свега два до пет нанометара – приближно 20.000 пута тање од власи људске косе. Камен се обрће 1000 пута у минуту. Сечиво наоштрено на овај начин сужено је на крају до дебљине од свега неколико нанометара.
Пошто дијамант не рђа као метал, оваква оштрица практично никада не отупи.
Да ли жаба може да крекеће под водом?
Угљеша из Београда
Жабе, безрепи водоземци латинског имена Anura, крекећу чак и кад се налазе под водом. Али, оглашавање није одлика женки, већ мужјака. Они то чине готово стално, а не само у време парења. Женке су прави ћутолози, крекећу само кад су узнемирене или повређене. Начин на који то чине нимало се не разликује од крекетања под водом.
Да би закрекетале, жабе удахну ваздух, а потом затворе и уста и нос. Ваздух затим почиње да шета напред-назад од уста ка плућима и, прелазећи преко гласних жица, проузрокује њихово треперење. Тако настаје звук који се чује као крекетање.
Док крекећу, многе врсте жаба напросто се надују јер њихове гласне кесе увиру у уста. Те надувене кесе, резонатори, понекад су толико велике у поређењу с телом жабе да она изгледа попут ситне животиње залепљене на лопту.
Крекетање под водом само је незнатно тише од оног на сувом. Ипак, америчка велика жаба и тад се далеко чује, чак и на удаљености од 1,5 километара.
Да ли је могуће чути метеор?
Иван,
Земун
Метеори могу да стварају звучне таласе, а док пролазе кроз атмосферу, могу и да пробију звучни зид на исти начин на који то раде и авиони. Ипак, с обзиром да се обично крећу на висинама од стотину и више километара, а светлост притом путује много брже од звука, прасак до ког долази кад метеор пробије звучни зид посматрач на тлу чуће тек неколико минута пошто је већ приметио метеор. Уз то, звук најчешће неће бити толико снажан да бисмо уопште могли да га чујемо.
Неки људи који су видели метеор тврде да су истовремено чули звук налик на зујање или шиштање. То би могло да буде последица веома ниских фреквенција радио-таласа које метеор ствара током кретања кроз ваздух. Доказано је да та врста таласа може да произведе подрхтавање стакла, стабљика биљака, па чак и људске косе.
Како то да мед не може да се поквари?
ЛУКА
Сомбор
Хемичари објашњавају да разлог зашто мед не може да се поквари ваља тражити у његовом саставу. Пре свега, то је намирница с малим процентом влажности, као и значајном количином киселина које се образују у додиру нектара и ензима које стварају пчеле у кошницама.
Мед настаје из цветног нектара који пчеле скупљају. Док је свеж, нектар садржи велику количину воде. Она нестаје кроз два одвојена поступка које пчеле спроводе, а трају највише три дана. Кад се они заврше, нектар остаје без веће количине воде коју је дотад имао и мед полако добија свој препознатљив облик. Истовремено се стварају киселине које омогућавају меду готово неограничен рок трајања.
Да ли можете да напишете нешто о синдрому страног акцента?
БОРИС
Сремски Карловци
Овај синдром (познат и као синдром страног језика) изузетно је ретка медицинска појава. Назив је добио због тога што пацијенти после проживљене трауме почну да говоре акцентом којим дотад нису. Најчешће се јавља после можданог удара, после повреда главе или тешких главобоља. Срећом, не траје дуго.
Било је извештаја с различитих страна света да су људи после буђења из коме почели да причају на језицима из времена древног Египта или Вавилона.