Зашто људи немају зелену или дословно плаву косу?
ДУЊА из Смедерева
Еволуција не прави промене у врсти због шминке или спољашњег изгледа. Плави и зелени пигменти не постоје код сисара, али их има код птица и гуштера, тако да је биохемијски очигледно могуће да их и они имају. Не стоји ни тврдња да маскирање зеленом бојом није корисно, јер наводно већина животиња не гледа свет у боји – камелеон је жив пример да је то и могуће и добро дошло. Према томе, изгледа да је недостатак зелене и плаве боје за крзно сисара једноставно прст судбине. Пигментација код сисара заснована је на меланину, који омогућава различите нијансе смеђе и наранџасте. Случајна мутација неког састојка у ДНК задуженог за ову беланчевину сигурно не би произвела ни зелену ни плаву боју. Да би се то десило, животиња би морала еволутивним путем да развије нову пигментску супстанцу. А за то треба времена и среће.
Шта су Вратњански прерасти?
Марија
Београд
И палеонтолози и уметници слажу се да нема лепших и необичнијих дела од оних ретких које ствара само природа. Вратњански прерасти су једно од њих. Наликују на три џиновске камене капије, славолуке или мостове који се надвијају над речицом Вратном по којој су и добили име. Својим изгледом засењују лепоту околине – Неготинску крајину под пашњацима и шумама на благим обронцима планине Мироч која се, као какав заштитни бедем, подиже с десне обале Дунава.
Нико са сигурношћу не може да утврди ни када ни како су настали ови камени лукови које народ назива „небеским капијама”. Претпоставља се да је у давној геолошкој прошлости Вратна била моћна река понорница која је текла дубоким подземним каналом. Приликом неког праисконског земљотреса вода је покуљала напоље, па се свод канала урушио целом дужином осим на три места.
Река Вратна заувек се окитила са три прераста које су ветрови и кише уобличили у готово савршене славолуке.
Зашто се каже да је Венера за астронауте најопаснија планета Сунчевог система?
Сања
Пожаревац
Венера је друга по реду планета Сунчевог система, али за човека најопаснија. Када би се којим случајем изнад ње догодио квар на васионској летелици, астронаути не само да не би преживели, већ од њих не би остао ни траг. Истовремено би се угушили, испекли и њихова тела би се распршила, а потом би и честице тела нестале.
Атмосфера око Венерe састоји се углавном од угљен-диоксида који би изазвао гушење, врелина гаса од око 480 степени Целзијуса пржење, а притисак изнад површине Венере који је 90 пута већи од оног на Земљи распршивање тела које би уништио облак сумпорне киселине који окружује Венеру.
Да ли птице лете кроз облаке?
СВЕТЛАНА
Пирот
Велики број птица лети на висинама мањим од 150 метара, тако да се неће наћи у облаку осим ако на тло није пала магла. Ипак, селице могу да лете на висинама и преко 6.000 метара, а забележено је и да је јато жутокљуних лабудова достигло невероватних 8.800 метара. На тој висини су се налазили изнад ниских и средњих облака, укљућујући и слојевите (стратусе) и високослојевите (алтостратусе), који покривају небо током облачних дана.
Лет кроз облаке за птице је незгодан колико и онај кроз кишу јер се у таквим условима крећу спорије да би избегле зграде или високе стене.
Која би животиња преживела нуклеарно разарање?
МИРОСЛАВ из Горњег Милановца
Многе врсте живих бића преживеле би нуклеарну зиму и последице разарања. Све врсте бактерија и гљивица које нису паразитски везане за велике кичмењаке наставиле би живот без промена. Екосистеми у морима и океанима који хранљиве материје измењују с површином изразито споро (или их не измењују никако) такође не би приметили да Сунчева светлост не пролази кроз облак прашине.
Што се тиче великих кичмењака, највеће шансе за опстанак имају они који су преживели удар комете у доба креде, када су нестали диносауруси. Крокодили, на пример, могу да опстану на трулом месу, те да издрже годину дана без хране у потпуном мировању. Премда би милиони људи изгубили животе, извесно је да би неки и преживели овакву катастрофу – углавном они који имају приступ складиштима хране, горива и оружја.
Када се брдо сматра планином, а грм дрветом?
Милош
Нови Сад
И грмље и дрвеће у основи су вишегодишње дрвенасте биљке. Међутим, стабло дрвета се грана знатно изнад земље, док грмље има неколико стабљика које се гранају на тлу или изнад њега.
Што се природних узвишења тиче, „Енциклопедија Британика” наводи да је планина узвишење изнад 610 метара надморске висине. Све испод тога, сматрало би се, дакле, брдом. Међутим, разлике одређују и људи који живе надомак, у подножјима или на брдима и планинама. Сем тога, топографија поднебља има значајан утицај. Вероватно најмања планина на свету је Дрискил у америчкој држави Луизијани. Она је висока свега 163 метра, али је највиша тачка у тој држави.
Како поларни медведи одржавају топлоту тела?
КСЕНИЈА
Аранђеловац
Поларни медведи имају веома добру изолацију. Слој масти којим је обложено њихово тело дебео је и до 10 центиметара, а преко њега долази двоструко дебље крзно.
Истраживање спроведено на Универзитету у Бафалу у САД показало је да се код поларних медведа развио ген који утиче на то да ове животиње производе више азот-оксида од било које друге врсте медведа. Наиме, азот-оксид управља начином на који ћелије користе хранљиве материје, односно контролише да ли ће се храна искористити за производњу метаболичке енергије, или ће се претворити у телесну топлоту. Изгледа да су поларни медведи у стању да искористе више хранљивих материја за стварање топлоте. Наравно, овај механизам зависи од тога да ли ће животиња имати довољно „горива”, те одрасле јединке поларног медведа имају веома калоричну исхрану – главна намирница су им масне наслаге фока.
Драги „Забавниче”, у броју 3682 у тексту „Богобојажљиви освајач” помиње се мени непознат појам Девет достојних, па бих волео да то мало образложите. На основу чега, када и ко их је тако одредио?
ГОРАН ПАВЛОВИЋ
Девет достојних означава отелотворење витешких идеала и врлина у средњовековној католичкој баштини. Сматра се да се тројица прехришћанских многобожаца (тројански принц Хектор, Александар Македонски и Јулије Цезар), тројица Јевреја (Исус Навин, израиљски краљ Давид и Јуда Макавеј), те тројица хришћана (краљ Артур, Карло Велики и Готфрид Бујонски) први пут под овим поноситим заједничким именом помињу у једној од најславнијих песама француског средњовековља – „Завети једног пауна” (Les Voeux du paon), коју је књижевник Жак де Лонгијон написао 1312. године у славу тек преминулог бискупа од Лијежа. Од тада су означени као узор витешке храбрости и вођства, што се проширило као чест мотив у књижевности, вајарству и сликарству тог доба, утиснувши се трајно у народну свест.
Занимљиво је што је, пратећи средњовековну тежњу ка симетрији и равнотежи у сваком смислу, песник Есташ Дешан (1346–1406) опевао Девет достојних жена, међу којима, поред историјских, има и измишљених личности. Међутим, осим амазонске краљице из грчке митологије Пентезилеје, масагетске краљице Томириде и древне вавилонске владарке Семирамиде, остала имена нису сачувана.