Зашто неки људи предузимају веће ризике од других?
Коста, Шабац
Склоност ка ризику делимично зависи од пола. Истраживања су показала да су мушкарци склонији предузимању опасних физичких подухвата како би показали да су снажни и неустрашиви – посебно кад у близини има жена које их посматрају. Еволутивни токови утицали су на то да су жене данас далеко опрезније, пре свега зато што осећају да би требало да заштите потомство. Особе које уживају у узбуђењима и скоковима адреналина обично траже прилике у којима ће им живот бити у опасности, али значајну улогу у доживљају опасног понашања имају и начин васпитања и окружење. Примећено је да су људи склонији предузимању ризика када и остали из групе раде исто.
Волео бих да знам нешто о стрипском лику Торпеду.
МИРОСЛАВ ИВАНОВИЋ
Ниш
Плаћени убица без осећања и моралних начела – то је Лука Торели звани Торпедо, лик који су 1982. године створили сценариста Санчез Абули и цртач Алекс Тот. После неколико епизода цртање је преузео Жорди Бернет. Радња стрипа смештена је у САД средином тридесетих година прошлог века, у доба прохибиције – забране точења алкохола – и процвата криминала. Торпедо ради за свакога ко му добро плати и свој посао обавља крајње одговорно.
Ипак, опште околности уопште нису тако мрачне као се мисли, већ је све приказано на подсмешљив начин. Стрип је урађен у црно-белој техници, а интегрална издања објавио је београдски System comics, у три књиге. Постоји и наставак, „Торпедо 1972”, који се догађа 36 година после оригиналног „Торпедо 1936”. Торпедо је остарио, али се ништа није променило. Овај албум изашао је у издању „Дарквуда”.
Да ли је истина да су неке врсте алигатора способне да намаме плен?
Мира,
Неготин
Амерички алигатор (Alligator mississippiensis), који живи у јужним деловима САД, слови за веома опасну грабљивицу, пошто се храни другим животињама, а не преза ни да нападне људе. Поред меса, примећено је да припадници ове врсте воле и понеку воћку. Уочено је и да су амерички алигатори, често способни да и сатима вребају плен, унапредили начин лова. У доба године кад у америчким мочварама чапље свијају гнезда, научили су да на главама сасвим мирно држе по неколико гранчица, главни материјал за чапљина гнезда. Кад птице угледају гранчицу, слете да је покупе, а алигатор креће у муњевит напад. Тако су алигатори постали први гмизавци који користе неко оруђе да би постигли циљ.
Можете ли да ми објасните шта су то геолошке оргуље?
Никола, Барајево
То није музички инструмент, већ сликовит назив за звуке који настају дубоко у земљи приликом једне природне хемијске реакције у кречњачким стенама. Кад вода дође у додир с угљен-диоксидом из ваздуха, образује угљену киселину која нагриза кречњак и раствара га на лаковезујући калцијум-карбонат и креч. Комадићи растворене стене, налик на ситне коцке шећера, одроњавају се кроз гротла која том приликом настају, стварајући дубоке тонове сличне звуцима оргуља. Научници су због тога ову појаву и назвали геолошке, односно оргуље из земље.
Зашто су кишни облаци црни?
Верна читатељка из Новог Сада
У сваком кубном центиметру облака налази се на хиљаде ситних капљица воде, али и ледених кристалића. Капљице су пречника 0,01–0,03 милиметра и удаљене су једна од друге око милиметар. Неки облаци су тамнији од других управо јер су препуни воде. Наиме, капљице воде нису провидне, него преламају Сунчеве зраке. Сваки зрак који наиђе на капљицу што лебди у облаку пролази кроз њу и расипа се у разним правцима. Зато до доњег дела облака стиже мало Сунчевих зрака, па га ми одоздо видимо као сив, таман. Горњи део, изложен Сунцу, или онај у ком је мања количина водених капљица, пропушта и расипа зраке, тако да они одскачу по површини капљица и зато облак видимо као бео.
На коју страну би се усмерила игла компаса ако би је астронаути понели у васиону?
ДЕЈАН
Крушевац
Намагнетисана игла компаса на Земљи се окреће под дејством њеног снажног магнетног поља, што нам омогућава да тачно одредимо правац север–југ, а тиме и остале стране света. Међутим, у васиони је овај уређај готово бескористан. Његова игла поравнала би се с правцем тамошњег магнетног поља које потиче од струја у међупланетарном, односно међузвезданом простору, који је испуњен плазмом јонизујућег гаса, тј. наелектрисаним честицама. Вртложно кретање у плазми проузрокује обртање наелектрисаних честица, што изазива појаву струје. Али, магнетно поље које се јавља услед њеног протока 10.000 пута је слабије од онога на Земљи, тако да га игла вероватно не би ни осетила.
Какав је то лек познат као „језуитски прашак”?
Дејан, Земун
Када је откривена Америка, у Европу је донето више до тада непознатих лекова, тачније, биљака с лековитим својствима. Једна од њих била је кора кининовца (Cinchonae cortex) из које је, у 19. веку, добијен кинин, врло делотворан у лечењу маларије. Неки од католичких мисионара који су, својевремено, редовно ишли са шпанским освајачима у Нови свет, запазили су и описали дрво кининовац и његову кору, као и начин на који се она, самлевена у прах, користи за лечење грознице. У Европи се католички монашки ред језуита посебно залагао за употребу коре кининовца и тако су, временом, настали називи „језуитска кора”, односно „језуитски прашак”.
Да ли је тачно да је Његошев двор Биљарда добио име по игри билијар?
НЕБОЈША
Младеновац
Као и данас, и у прошлости су многе познате личности биле љубитељи старе и популарне игре билијара, па тако и Његош (1813–1851). Тачно је, Биљарда, његов некадашњи двор, добила је име захваљујући билијару.
Билијар је сматран дворском игром. Француски краљ Луј XIV, на пример, позвао је најчувеније сликаре свог добар да га овековече како игра билијар. А шкотска краљица Марија Стјуарт, затворена пред погубљење у Лондонској кули, у једном писму жалила се што, између разних ствари које јој недостају, нема ни билијара.