Зашто је саће шестоугаоно?
Митар
Пожега
Зидови саћа начињени су од воска. Пчеле су током еволуције усвојиле начин којим ће за смештање меда трошити најмање драгоценог воска. Тек 1943. године мађарски математичар Фејес Тот доказао је да су шестоугаоници кориснији од било које друге вишеугаоне комбинације, док је 1999. године Томас Хејлс са Универзитета Мичигена доказао да ни закривљене стране не би биле делотворније. Пчеле су, међутим, далеко испред математичара јер се њихово саће у ствари састоји од два слоја ћелија постављена „леђа на леђа”. Ћелије имају пирамидалне основе и слојеви су благо померени како би се међусобно уклапали, попут пијачних картона за јаја. Математичари су мислили да ово није најбоље решење, али су огледи показали да су пчеле ипак у праву.
Желим да сазнам нешто о Кашубима
Стефан
Сомбор
Кашуби или Кашеби су западнословенска етничка група у Пољској.
Њени припадници живе у балтичком приморју, западно и југозападно од града Гдањска. Има их нешто више од 200.000, баве се пољопривредом, рибарством и разним занатима. Кашуби су језиком и културом блиски Пољацима, али се од њих разликују типом сеоских насеља, ношњом, народном уметношћу (керамика, вез) и обичајима. Историјски, Кашуби су остатак велике балтичкословенске народне групе, која је од 12. до 17. века највећим делом германизована.
Зашто се у авиону препоручује баш један одређени положај седења у случају пада?
ТАТЈАНА
Београд
У случају опасности, путницима у авиону саветује се да савију колена и споје их, а главу ставе између руку и спусте што ниже могу. Ова препорука заснива се на претпоставци да ће се у случају неконтролисаног лета или пада смањити опасност од озбиљне озледе главе у при удару. Премда многи сумњају у сврсисходност оваквог положаја, бројни путници су се спасли. На пример, 1991. године пао је авион шведског ваздуховног предузећа „МД-81” са 129 путника. Када су мотори отпали с авиона на 990 метара висине убрзо по полетању, пилот је покушао да спусти авион на њиву. Авион је закачио дрвеће и поломио се док је клизао по земљи. Путници су седели како им је саветовано и, премда се неколико њих озбиљно повредило, нико није погинуо.
Како пужеви добијају младе?
ЗОРАН
Ниш
Као и остали бескичмењаци, пужеви легу јајашца углавном у желатинастој чаури. Ипак, неке врсте јајашца остављају на отвору оклопа. Тако имају чврсту заштиту родитељског оклопа све док не дођу на свет. Додуше, места има само за десетак јајашаца, па пуж, пре него што се опет упусти у парење, мора да сачека да се излегу млади.
Одакле потиче обичај ношења бројаница?
Вук
Београд
Бројанице су заправо верски обред приликом кога се молитве певају или изговарају уз бројање чворова на канапу. Ове својеврсне „наруквице” или огрлице од предива са чворовима, такође се називају бројаницама. Нису све једноставно израђене – неке су украшене, чак и драгуљима. Обичај ношења и коришћења бројаница широко је заступљен у светским религијама, укључујући и хришћанство, хиндуизам, будизам и ислам. У хришћанству је најчешћа бројаница Девице Марије, а свој коначни облик добила је у 15. веку. У православљу, поготово код нас, користи се бројаница од 33 чвора, који симболизују Христове године, а најчешће се користи уз молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј мене грешнога”.
Чуо сам да је некада давно на месту данашњег Аксума постојало краљевство. Да ли је то тачно?
Велимир
Ниш
Тачно је – Аксум је био древно краљевство на северу Етиопије. На врхунцу славе и моћи, између 2. и 7. века, трговци из Аксума размењивали су робу са Грчком, Римом, као и Индијом, Персијом и Александријом. У четвртом веку поданици овог краљевства прихватили су хришћанство, па је чак и Свето писмо преведено на језик којим се у то време говорило у Аксуму. Међутим, веза с хришћанским светом прекинула се када су муслимани освојили северни део Африке. Ипак, етиопска православна црква сматра га својим светим градом. Савремени град Аксум, некада престоница краљевства и верско средиште у које је, према легенди, краљ Менелек I, син краља Соломона и краљице од Сабе, донео Заветни ковчег из Јерусалима, познат је по старинама које су данас под заштитом Унеска. Аксум је данас туристичко средиште.
Зашто нуклеарни отпад не пошаљемо ка Сунцу?
Сања из Сомбора
Сваке године, и то само у Великој Британији, произведе се око 7000 тона нуклеарног отпада. Нешто од тога биће изразито радиоактивно и кроз неколико хиљада година. Тешко је рачунати да ће све то време бити добро збринуто, па није лоша мисао да се пошаље пут Сунца, где ће безопасно сагорети. Премда би то по нас било безбедно, невоља је како допремити „пошиљку”. У случају експлозије ракете која га преноси, тоне нуклеарног отпада доспеле би у Земљину атмосферу, а последице тога биле би застрашујуће и разорне за све нас. Само за нуклеарни отпад Велике Британије годишње би требало послати 250 свемирских летелица. А то је превелик ризик.
Кад је пун Месец над Београдом, да ли је такав свуда на свету?
МИЛОШ
Нови Београд
Пошто је Земља толико пространа, тешко је замислити да Месец изгледа исто у Србији и 9000 километара даље, на пример, у Лос Анђелесу. Међутим, та раздаљина је ништавна спрам 384.000 километара, колико је Месец удаљен од наше планете. Због тога је разлика у ширини видног поља незнатна, па Месец изгледа исто свима на Земљи.