Зашто се у авиону препоручује баш један одређени положај седења у случају пада?
ТАТЈАНА
Београд
У случају опасности, путницима у авиону саветује се да савију колена и споје их, а главу ставе између руку и спусте што ниже могу. Ова препорука заснива се на претпоставци да ће се у случају неконтролисаног лета или пада смањити опасност од озбиљне озледе главе у при удару. Премда многи сумњају у сврсисходност оваквог положаја, бројни путници су се спасли. На пример, 1991. године пао је авион шведског ваздуховног предузећа „МД-81” са 129 путника. Када су мотори отпали с авиона на 990 метара висине убрзо по полетању, пилот је покушао да спусти авион на њиву. Авион је закачио дрвеће и поломио се док је клизао по земљи. Путници су седели како им је саветовано и, премда се неколико њих озбиљно повредило, нико није погинуо.
Како пужеви добијају младе?
ЗОРАН
Ниш
Као и остали бескичмењаци, пужеви легу јајашца углавном у желатинастој чаури. Ипак, неке врсте јајашца остављају на отвору оклопа. Тако имају чврсту заштиту родитељског оклопа све док не дођу на свет. Додуше, места има само за десетак јајашаца, па пуж, пре него што се опет упусти у парење, мора да сачека да се излегу млади.
Зашто људи немају зелену или дословно плаву косу?
ДУЊА из Смедерева
Еволуција не прави промене у врсти због шминке или спољашњег изгледа. Плави и зелени пигменти не постоје код сисара, али их има код птица и гуштера, тако да је биохемијски очигледно могуће да их и они имају. Не стоји ни тврдња да маскирање зеленом бојом није корисно, јер наводно већина животиња не гледа свет у боји – камелеон је жив пример да је то и могуће и добро дошло. Према томе, изгледа да је недостатак зелене и плаве боје за крзно сисара једноставно прст судбине. Пигментација код сисара заснована је на меланину, који омогућава различите нијансе смеђе и наранџасте. Случајна мутација неког састојка у ДНК задуженог за ову беланчевину сигурно не би произвела ни зелену ни плаву боју. Да би се то десило, животиња би морала еволутивним путем да развије нову пигментску супстанцу. А за то треба времена и среће.
Шта су Вратњански прерасти?
Марија
Београд
И палеонтолози и уметници слажу се да нема лепших и необичнијих дела од оних ретких које ствара само природа. Вратњански прерасти су једно од њих. Наликују на три џиновске камене капије, славолуке или мостове који се надвијају над речицом Вратном по којој су и добили име. Својим изгледом засењују лепоту околине – Неготинску крајину под пашњацима и шумама на благим обронцима планине Мироч која се, као какав заштитни бедем, подиже с десне обале Дунава.
Нико са сигурношћу не може да утврди ни када ни како су настали ови камени лукови које народ назива „небеским капијама”. Претпоставља се да је у давној геолошкој прошлости Вратна била моћна река понорница која је текла дубоким подземним каналом. Приликом неког праисконског земљотреса вода је покуљала напоље, па се свод канала урушио целом дужином осим на три места.
Река Вратна заувек се окитила са три прераста које су ветрови и кише уобличили у готово савршене славолуке.
Зашто нуклеарни отпад не пошаљемо ка Сунцу?
Сања из Сомбора
Сваке године, и то само у Великој Британији, произведе се око 7000 тона нуклеарног отпада. Нешто од тога биће изразито радиоактивно и кроз неколико хиљада година. Тешко је рачунати да ће све то време бити добро збринуто, па није лоша мисао да се пошаље пут Сунца, где ће безопасно сагорети. Премда би то по нас било безбедно, невоља је како допремити „пошиљку”. У случају експлозије ракете која га преноси, тоне нуклеарног отпада доспеле би у Земљину атмосферу, а последице тога биле би застрашујуће и разорне за све нас. Само за нуклеарни отпад Велике Британије годишње би требало послати 250 свемирских летелица. А то је превелик ризик.
Кад је пун Месец над Београдом, да ли је такав свуда на свету?
МИЛОШ
Нови Београд
Пошто је Земља толико пространа, тешко је замислити да Месец изгледа исто у Србији и 9000 километара даље, на пример, у Лос Анђелесу. Међутим, та раздаљина је ништавна спрам 384.000 километара, колико је Месец удаљен од наше планете. Због тога је разлика у ширини видног поља незнатна, па Месец изгледа исто свима на Земљи.
Која би животиња преживела нуклеарно разарање?
МИРОСЛАВ из Горњег Милановца
Многе врсте живих бића преживеле би нуклеарну зиму и последице разарања. Све врсте бактерија и гљивица које нису паразитски везане за велике кичмењаке наставиле би живот без промена. Екосистеми у морима и океанима који хранљиве материје измењују с површином изразито споро (или их не измењују никако) такође не би приметили да Сунчева светлост не пролази кроз облак прашине.
Што се тиче великих кичмењака, највеће шансе за опстанак имају они који су преживели удар комете у доба креде, када су нестали диносауруси. Крокодили, на пример, могу да опстану на трулом месу, те да издрже годину дана без хране у потпуном мировању. Премда би милиони људи изгубили животе, извесно је да би неки и преживели овакву катастрофу – углавном они који имају приступ складиштима хране, горива и оружја.
Када се брдо сматра планином, а грм дрветом?
Милош
Нови Сад
И грмље и дрвеће у основи су вишегодишње дрвенасте биљке. Међутим, стабло дрвета се грана знатно изнад земље, док грмље има неколико стабљика које се гранају на тлу или изнад њега.
Што се природних узвишења тиче, „Енциклопедија Британика” наводи да је планина узвишење изнад 610 метара надморске висине. Све испод тога, сматрало би се, дакле, брдом. Међутим, разлике одређују и људи који живе надомак, у подножјима или на брдима и планинама. Сем тога, топографија поднебља има значајан утицај. Вероватно најмања планина на свету је Дрискил у америчкој држави Луизијани. Она је висока свега 163 метра, али је највиша тачка у тој држави.