Обожавам кактусе, па бих волела да сазнам како се они узгајају и да ли су то исти они који расту у пустињи, али су, за разлику од њих патуљасти.
Наташа
Крушевац
Кактуси које гајимо у становима знатно се разликују од својих рођака у пустињама, нарочито по величини. У свом природном окружењу кактус може да нарасте до „џиновских” размера. На пример, пустињски кактус у америчкој држави Аризона може да достигне висину преко 12 метара и тежину од око четири тоне. У нашим цвећарама постоји велики избор собних кактуса и, ако се правилно негују, одлично успевају у становима. Обично се мисли да кактуси цветају сваке треће, пете или седме године, што није тачно. Али млад кактус први пут процвета након три године. Препоручује се да се заливају благо млаком водом.
Колико ДНК имамо у телу?
Оливера
Прокупље
Дволанчани молекул дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК) носи гене који утичу на понашање свих живих ћелија. Свака од 50 милијарди ћелија, колико их имамо у телу, изузев црвених крвних зрнаца, садржи свој примерак ДНК. Свака ДНК састоји се од 3,5 милијарди хемијских једињења названих базе, нанизаних као перле огрлице и међусобно размакнутих 0,3 нанометра. Изгледа да у свакој ћелији постоји приближно један метар ДНК, увијен унутар језгра. Када би се целокупна ДНК у нашем телу развукла, превазилазила би 10 пута раздаљину од Земље до Нептуна.
Зашто је саће шестоугаоно?
Митар
Пожега
Зидови саћа начињени су од воска. Пчеле су током еволуције усвојиле начин којим ће за смештање меда трошити најмање драгоценог воска. Тек 1943. године мађарски математичар Фејес Тот доказао је да су шестоугаоници кориснији од било које друге вишеугаоне комбинације, док је 1999. године Томас Хејлс са Универзитета Мичигена доказао да ни закривљене стране не би биле делотворније. Пчеле су, међутим, далеко испред математичара јер се њихово саће у ствари састоји од два слоја ћелија постављена „леђа на леђа”. Ћелије имају пирамидалне основе и слојеви су благо померени како би се међусобно уклапали, попут пијачних картона за јаја. Математичари су мислили да ово није најбоље решење, али су огледи показали да су пчеле ипак у праву.
Желим да сазнам нешто о Кашубима
Стефан
Сомбор
Кашуби или Кашеби су западнословенска етничка група у Пољској.
Њени припадници живе у балтичком приморју, западно и југозападно од града Гдањска. Има их нешто више од 200.000, баве се пољопривредом, рибарством и разним занатима. Кашуби су језиком и културом блиски Пољацима, али се од њих разликују типом сеоских насеља, ношњом, народном уметношћу (керамика, вез) и обичајима. Историјски, Кашуби су остатак велике балтичкословенске народне групе, која је од 12. до 17. века највећим делом германизована.
Зашто жене немају
Адамову јабучицу?
Милица из Крушевца
Адамова јабучица настаје од две плочице хрскавице које штите предњу страну гркљана. Током пубертета оне дебљају и избијају напред.
И жене имају исте овакве плочице, али код њих се оне развијају под мањим углом и нису приметне. Еволуциона сврха овог проширења хрскавице код мушкараца није најјаснија.
Претпоставља се да јој је намена била заштита током лова или борбе јер је ударац у гркљан углавном смртоносан.
Шта се у свемиру дешава с ватром?
Душан
Суботица
Ватра је хемијска реакција у којој учествују гориво, кисеоник и топлота, па је у вакууму свемира просто неизводљива, насупрот ономе што виђамо по научнофантастичним филмовима. Зато је и описивање звезда као пламтећих помало нетачно. Оно што се на звездама дешава јесте нуклеарна реакција у којој се четири језгра водоника спајају у једно језгро хелијума уз ослобађање много топлоте и светлости, што производи наизглед ватрени утисак. С друге стране, могуће је запалити ватру унутар свемирске летелице богате кисеоником. Недостатак гравитације има необично дејство на пламен, чији је издужени изглед на Земљи условљен уздизањем струја врелог ваздуха. Пошто у свемирском броду владају другачији услови, пламен има лоптасти облик.
Одакле потиче обичај ношења бројаница?
Вук
Београд
Бројанице су заправо верски обред приликом кога се молитве певају или изговарају уз бројање чворова на канапу. Ове својеврсне „наруквице” или огрлице од предива са чворовима, такође се називају бројаницама. Нису све једноставно израђене – неке су украшене, чак и драгуљима. Обичај ношења и коришћења бројаница широко је заступљен у светским религијама, укључујући и хришћанство, хиндуизам, будизам и ислам. У хришћанству је најчешћа бројаница Девице Марије, а свој коначни облик добила је у 15. веку. У православљу, поготово код нас, користи се бројаница од 33 чвора, који симболизују Христове године, а најчешће се користи уз молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј мене грешнога”.
Чуо сам да је некада давно на месту данашњег Аксума постојало краљевство. Да ли је то тачно?
Велимир
Ниш
Тачно је – Аксум је био древно краљевство на северу Етиопије. На врхунцу славе и моћи, између 2. и 7. века, трговци из Аксума размењивали су робу са Грчком, Римом, као и Индијом, Персијом и Александријом. У четвртом веку поданици овог краљевства прихватили су хришћанство, па је чак и Свето писмо преведено на језик којим се у то време говорило у Аксуму. Међутим, веза с хришћанским светом прекинула се када су муслимани освојили северни део Африке. Ипак, етиопска православна црква сматра га својим светим градом. Савремени град Аксум, некада престоница краљевства и верско средиште у које је, према легенди, краљ Менелек I, син краља Соломона и краљице од Сабе, донео Заветни ковчег из Јерусалима, познат је по старинама које су данас под заштитом Унеска. Аксум је данас туристичко средиште.