Шта се слави у Мексику за Дан мртвих?
Стефан Павловић
Ужице
Сваког 1. и 2. новембра у години Мексиканци славе Дан мртвих, празник који може да се упореди са празником који православни верници славе као Задушнице. У овој хришћанској земљи тај празник има веома дугу традицију и потиче још из паганског доба и времена Ацтека. Овај празник разликује се од свих дана који се у славу преминулих празнују у другим хришћанским земљама.
Мексиканци се недељама припремају за дан када се, како верују, душе умрлих поново враћају на Земљу и мешају се са живима. Први дан посвећен је преминулој деци, а други одраслима. У сваком дому постоји мали олтар на који се полажу храна, пиће, цвеће, али и фотографије преминулих, њихови лични предмети. Сви чланови породице одлазе на гробље и окупљају се око споменика окићених венцима од цвећа, крстовима, украсима од шареног папира и свиле. У продавницама су најтраженији предмети у облику костура и лобање, а том приликом се припрема и посебна храна – сладак хлеб који се зове „хлеб мртвих”.
Зашто неке животиње имају много шкодљивији отров него што им је потребно?
Ката Митровић
Врање
Једна од најотровнијих змија на свету, пустињски тајпан, убризгава 110 милиграма отрова једним јединим уједом, што је довољно да се усмрти стотину људи! Токсичност се, иначе, израчунава помоћу несрећних лабораторијских мишева. У њих се убризгава раствор отрова који се повећава у сваком следећем огледу, док се не дође до концентрата који може да усмрти 50 одсто мишева током 24 часа.
Змије, међутим, не живе у лабораторији, већ у негостољубивом окружењу где их вребају веће и озбиљније опасности. У таквом окружењу змија не сме да рачуна на 50 одсто вероватноће да њена жртва угине отприлике сутрадан. Она мора да постигне стопроцентну смрт у секунди, нарочито ако је жртва много већа и јача од ње. Уз то, животиње које вековима долазе у додир са змијама временом развију одређену отпорност на њихов отров. Зато змија, за сваки случај, избацује прекомерну дозу отрова.
Зашто се рибама које живе у поларним морима не смрзава крв?
Катарина
Нови Београд
Рибе поларних мора прилагођене су посебним условима живота. Температура ту не само да су ниске, већ је и у многим подручјима море покривено огромним глечерима дебљине неколико метара. Велика хладноћа била би смртоносна за топлокрвне рибе будући да би им се у крви створили кристали леда и онемогућили њен несметан проток. Да се то не би догодило, крв поларних риба садржи врсту крвног антифриза познатог као антифриз гликопротеин (АФГП). Супротно антифризу који се зими користи да би се снизила тачка замрзавања воде у аутомобилу, дејство антифриз гликопротеина је механичко. Он кружи крвотоком и чим се појаве и најситније честице кристала он се везује за њих, спречавајући на тај начин стварање већих комада који би били смртоносни.
Да ли се можда зна прва реч коју су деца најчешће изговарала у прошлости?
Мирјана
Зрењанин
Француски лингвисти верују да је „папа” (отац) прва реч коју су изговарала деца још од каменог доба. До тог закључка дошли су утврдивши да ова реч постоји у око 700 језика и њом се, у 70 одсто случајева, означава отац или неки други мушки сродник. Пјер Бансел и његове колеге из Удружења за проучавање лингвистике и праисторијске антропологије верују да је пре 50.000 година постојала нека врста општег језика из ког је ова реч настала.
Зашто ледени брегови имају плавичасте нијансе?
Светлана Папић
Земун
Провидан лед, као и бистра вода, понекад има плавичасте нијансе зато што делимично упија боје с црвеног краја спектра беле светлости. Обично видимо беле ледене брегове јер се светлост распршује из мноштва ситних мехурића ваздуха заробљених у леду. Плавичасте нијансе изазване су поновним смрзавањем отопљене воде која испуњава пукотине. У том поступку нестају мехурићи ваздуха, а унутрашњост брега испуњава слој чистог леда. Догоди се да прашина, која се уздиже с копна, падне на површину глечера и ту остане заробљена. Отуда потичу мрке нијансе које могу да се виде на пловећим сантама.
Постоји ли трострука дуга?
Иван Ивковић
Крагујевац
Када се на небу појави дуга, обично је прати још једна, блеђа и неодређенија. Она је последица Сунчеве светлости која продире у кишне капи и двапут се прелама пре но што се појави. Код ове дуге боје су обрнуто поређане, па је црвена с унутрашње стране. Теоретски, постоји и трећа дуга, али тамо где бисмо је најмање очекивали. Наиме, чувени енглески научник Едмонд Халеј још у 17. веку доказао је да троструко преламање поставља средиште треће дуге око Сунца, што бисмо мало теже могли да видимо. Уз то, она је блеђа и разређенија од прве две, што додатно отежава њено сагледавање. Џиновски разнобојни ореоли око Сунца које су неки очевици пријављивали током година проузроковани су вероватно кристалима леда високо у атмосфери кроз које се преламају Сунчеви зраци.
Шта је то френологија?
Марко Поповић
Београд
Френологија је у чење према коме, на основу облика лобање, могу да се утврде душевне особине и нарав човека. Зачетник учења је аустријски лекар Франц Јозеф Гал (1758–1828). Полазећи од претпоставке да се мозак састоји од низа центара, он је сматрао да при појачаном развитку неког својства и одговарајући део мозга мора бити јаче изражен, што се одражава и на облик лобање. Сходно томе, пажљивим испитивањем удубљења и испупчења на лобањи могу да се процене нарав, умне и моралне особине човека. Каснија сазнања оспорила су ову теорију јер је научно доказано да се између коре мозга и кости лобање налазе мождане опне испуњене течношћу, што онемогућава било какав одраз можданих вијуга на рељеф лобање.
Да ли астронаути некад повраћају док су у бестежинском стању?
СОФИЈА
Стара Пазова
Човек повраћа услед притиска који ствара грчење трбушних мишића, а оно нема никакве везе с дејством гравитационе силе. Према причи Насиног астронаута Мајка Мулејна, који је три пута летео у свемир, приближно половина астронаута има мучнину и повраћа у свемиру. Стога ниједан од њих не излази у свемирску шетњу док од почетка лета не прођу најмање три дана, колико им треба да се прилагоде.
Ако поврате док су у летелици (без скафандера), непријатни желудачни садржај путује из уста праволинијски све док не погоди прво што му се нађе на путу.