Зашто се чоколадне пуњене бомбоне називају пралине?
Јован Филиповић
Пирот
Ко се још сећа Сезара де Шоазела, војводе од ди Плеси-Пралена (1598–1675)? Вероватно нико, мада је био маршал Француске у доба Луја XII и Луја XIV и стекао завидну ратну славу. Био је омиљен не само у војсци и у отменом друштву већ и код своје послуге, јер је био праведан и благе ћуди. Нарочито га је волео његов кувар који је лично за њега смислио укусне слаткише које је назвао „слатки споменици”. Били су то пуњени чоколадни залогајчићи, који су све до данас сачували име данас заборављеног маршала. Само у нешто измењеном облику – пралине.
Зашто пси машу репом?
Бранислав Костић
Ниш
Пси „причају” својим реповима, те његов положај може да нам стави до знања како се животиња осећа. Ако му је реп ниско оборен, пас је или уплашен или осећа да се налази у потчињеном положају. Насупрот томе, када је реп високо подигнут, куца се осећа узбуђено или доминантно. Махање обично наговештава да је животиња срећна, али су неуропсихијатри са Универзитета у Тренту у Италији открили да веома важну поруку шаљу и брзина којом пас њиме маше, као и смер махања. Тако би споро махање репом на леву страну показивало да је пас узбуђен, али на лош начин, док би брзо махање на десну страну указивало на то да му је све потаман.
Од чега се прави балзамико сирће?
Мирослав Катић
Београд
Балзамико сирће, препознатљиво по кисело-слаткастом укусу, прави се од грожђа. Добија се од посебне врсте грожђа која се узгаја у брдима око Модене на северу Италије, као и у провинцији Емилија–Ромања. Производња је веома сложена и одвија се у три фазе у три различита дрвена бурета: прво се користи за сирћетно врење, друго за зрење, а у трећем течност мора да одстоји дуже време. Читав овај поступак траје најмање 12 година. Иако се данас прави у многим земљама, Италијани су заштитили име свог производа.
Зашто боље памтимо кад читамо наглас?
Марија
Ваљево
За то постоје најмање два објашњења. Једно се тиче тога да смо пријемчивији за податке изговорене сопственим гласом, а друго да памћењу помаже сам чин говора. Током једног истраживања ове две претпоставке стављене су на пробу: једна група испитаника добила је задатак да наглас чита низове неповезаних речи, док је друга група слушала снимак сопственог гласа који изговара речи, направљен неколико месеци раније. Контролна група читала је речи у себи. Потом су све три групе испитаника морале да реше тест који је требало да покаже колико су речи запамтили. Резултати су показали да и читање и слушање сопственог гласа помажу да се подаци боље памте, први начин зато што су испитаници усрденије учествовали у памћењу, а други зато што тон нашег гласа подацима које покушавамо да запамтимо даје „лични печат”.
Шта је „егзотична материја”?
Борис Михајловић
Јагодина
То је назив који физичари дају врстама материје са необичним својствима. Степен зачудности тих својстава зависи од гране физике која је у питању. Рецимо, научници који се баве криогеником – проучавањем изузетно ниских температура и понашањем материја које су им изложене – раде са такозваним „суперфлуидима”, изотопима хелијума чије квантне одлике омогућавају пркошење сили гравитације. Такве „супертечности” могу да беже из посуда пењући се уз њихове зидове. Но, убедљиво најчудније егзотичне материје проучавају космолози – пре свега такозвану тамну материју. Научници сматрају да је свемир у највећој мери састављен баш од те врсте материје, чије саставне честице нису нимало налик на протоне, неутроне и електроне, које познајемо из наше, обичне физике.
Како су настале уљане боје?
Јован Илић
Ужице
Уљане боје ушле су употребу у 15. веку. Пре тога сликари су најчешће користили пигменте које су мешали с разблаженим жуманцетом. Фламански мајстори први су се досетили да жуманце замене уљем. Те боје су се тешко сушиле, али су сликарима пружале низ нових могућности, као што су: више нијанси исте боје, поправљање, досликавање... Проналазак сликања уљаним бојама дуго је приписиван Јану ван Ајку (1390–1441). Ипак, готово је сигурно да један човек није могао да открије све могућности свих боја. Зато је ближе истини ако се каже да заслуге за овај изум припадају генерацијама фламанских сликара.
Какав је то гривасти вук?
Сандра
Београд
Познат и као „Магеланов пас” (Chrysocyon brachyurus), гривасти вук живи у јужноамеричким земљама, највише у Бразилу, северној Аргентини, Парагвају, Боливији и јужном Перуу. Омиљена станишта су му шуме са мочварама и високим растињем. Изгледом подсећа на лисицу, али са изразито дугим ногама, које му омогућавају да лакше опази плен преко високе траве и других биљака. Име је добио по упечатљивој гриви која му покрива рамена и која се накостреши кад осети да је угрожен. Исхрана гривастог вука је разноврсна, па лови мале и средње сисаре, птице, рибе, али једе и биљке, попут шећерне трске, као и воће.
Да ли соларне ћелије раде боље током врелих дана?
Јелена
Крушевац
Можда ће вас зачудити, али оне тада раде лошије. Фотоне који стижу до њих оне користе за побуђивање електрона у полупроводнику и њихово пребацивање на виши енергетски ниво. Но, што је соларна плоча топлија, то је и већи број електрона у већ побуђеном стању. Због тога соларне ћелије успевају да створе слабији напон, те је и њихов учинак мањи. Високе температуре повећавају и електрични отпор кола којима се фотонапонски набој претвара у наизменичну струју. Због тога се савремени соларни панели праве тако да не изгубе превише на учинку због високих температура којима су изложени. Ипак, и њихов учинак током врелих дана умањен је за око 10 одсто.