Зашто се Амстердам назива и Северна Венеција?
Петра
Београд
Назив Северна Венеција није случајно одабран за велики лучки град и престоницу Холандије. Сличности је много, првенствено у природном положају, начину градње и културној баштини. Амстердам је настао током 16. и 17. века од рибарског места подигнутог у 13. веку на делти реке Амстел у Зојдерско језеро. Лежи на 70 острваца која опасују канали, али од Венеције је богатији мостовима. Престоницу Холандије многи називају и градом на дрвеним ногама. Пошто земљиште није могло да се исуши, куће су грађене на балванима побијеним у земљу и до 20 метара, све до чврстог тла. За темеље краљевског дворца сазиданог 1655. године у муљевиту земљу пободено је 13.659 стубова. Тло на ком почивају Амстердам и Венеција је нестабилно, а културно благо на њему непроцењиво.
Зашто је штетно поново замрзавати одмрзнуту храну?
Весна Голубовић
Београд
Замрзавањем хране зауставља се рад бактерија и, следстевно томе, спречава кварење хране. Али, чим одмрзнемо храну, бактерије настављају да се размножавају. Ако се храна одмрзава у фрижидеру, на температури од 4 степена Целзијуса, бактерије се размножавају приближно четири пута спорије него на собној температури. У фрижидеру се храна не одмрзава брзо него равномерно. Међутим, ако се храна одмрзава на собној температури, бактерије на површини одмах почну да се размножавају, док је у средини храна још смрзнута. Ако такву храну вратимо у замрзивач, поступак ће се поновити приликом следећег одмрзавања, па количина бактерија може бити веома штетна.
Зашто заборављамо где смо оставили неки предмет?
Тамара
Јагодина
Људски мозак може истовремено да „држи” углавном пет до девет краткорочних сећања. Нови податак – телефонски позив или нека занимљивост на телевизији – може зачас да истисне неко од претходних сећања пре него што оно пређе у дугорочно. Што је још горе, нова сећања лако се мешају са учвршћеним и зато се дешава да једно сећање помешамо с другим. Ако не знате где сте оставили кључеве, покушајте да их нађете тамо где држите новчаник, мобилни телефон или неки други предмет који свакодневно употребљавате.
Имају ли осе непријатеље?
ДУШАН
Београд
Осе су инсекти из породице опнокрилаца. Иако се дела на бројне потпородице, све су препознатљивог изгледа: имају црно-жуто тело и пресавијена предња крила. Хране се инсектима, воћем и слатким соковима. Већинаих живи у заједницама и гради осињаке на земљи, у шупљем стаблу, на дрвету или у мирном делу куће.
Ма како биле брзе и наоружане опасном отровном жаоком, осе имају бројне непријатеље. Права су посластица за готово све птице, мишеве, шишмише, јежеве, јазавце, али и за своје џиновске сроднике стршљенове. Лове их у лету или се поред разних врста буба увлаче у њихова саћа пуна гусеница и ларви. Ни човеку нису драге. За разлику од пчела, које узгајају због меда, људи истребљују осе.
Зашто је кора банане четвртаста, када је плод ваљкаст?
Јелена Трифуновић
Кикинда
Кора банане настаје од четири листа епикарпа, спољне опне. Они се спајају у целину, али делимично чувају првобитни облик. Само воће унутар коре настаје спајањем три дела. Пошто троугласта призма не може да се поравна с четвртастом, плод банане не допире сасвим до углова коре. Процепи се пуне влакнастим слојевима (који се понекад као кончићи одвајају кад љуштимо банану), а плод постаје ваљкаст.
Који уметници су се први бавили наивним сликарством?
Исидора Минчић
Земун
Родоначелником наивног сликарства сматра се Француз Анри Русо (1844–1910), звани Цариник. Као младић је радио у царинарници и зато је и добио тај надимак. Затим је писао мелодраме, па био учитељ музике и војни музичар у Мексику, власник књижаре и продавац слика.
Озбиљније се посветио сликарству у четрдесетим годинама. Кад је његов „Тигар у тропској олуји” изложен 1891. године, Русо је добио своју прву озбиљну рецензију када је млади уметник Феликс Валотон написао: „Његов тигар који изненађује свој плен не треба пропустити; то је алфа и омега сликарства.”
После Русоове смрти настала је права јагма за његовим сликама које су се продавале по високим ценама. Остао је запамћен и као један од првих „сликара наиваца”, како се називају самоуки, нешколовани уметници.
Да ли је време илузија?
Сања Стаменковић
Крагујевац
Платон је сматрао да је време непроменљиво, а да је живот варка. Галилео Галилеј бавио се филозофијом времена и досетио се како да га прикаже графиконом. Алберт Ајншајн је рекао да је време само још једна димензија, четврта по реду (прве три су просторне: горе – доле, лево –десно и напред – назад и с њима се сусрећемо сваког дана). Наше разумевање времена, тврдио је Ајнштајн, засновано је на схватању околине. Ма колико чудно звучало, што се брже крећете, време спорије тече.
Најрадикалније виђење ове теорије гласи: прошлост, садашњост и будућност само су делићи наше маште, које је створио наш ум како не би изгледало да се све дешава истовремено. Ајнштајново виђење јединственог простор–времена лакше је разумети на хартији него у стварном свету. Време није као остале димензије – на пример, у оквиру њега крећемо се само у једном смеру.
Да ли је црно грожђе подједнако добро утиче на људско здравље као и црно вино?
МИЛЕНА из Новог Сада
У црном вину има корисних флавоноида, који спречавају зачепљења крвних судова и, самим тим, смањују опасност од срчаних обољења. Они су присутни у грожђу и пре врења, па је и грожђе веома корисно.
Међутим, вино је приближно 50 одсто засићенији извор флавоноида од грожђаног сока. Сем тога, и алкохол повољно утиче на спречавање зачепљења крвних судова. У разумним количинама алкохол из вина незнатно је кориснији по здравље од шећера из воћног сока.