Зашто неки људи боје виде другачије?
Јелена Ђорђевић
Ниш
Најчешће зато што имају мање или више чепића (ћелија за пријем светлости осетљивих на таласну дужину светлости), који се налазе на мрежњачи, на задњој страни ока. Највећи број људи може да разликује три боје, односно имају такозвани трихроматски вид. Код особа са дихроматским видом недостаје један тип чепића, а овом поремећају вида склонији су мушкарци, због тога што се гени који утичу на његову појаву налазе на X–хромозому. Још ређа је појава монохроматског вида, до које долази када у оку недостају две врсте чепића, а у неким случајевима могуће је да особа уопште нема ову врсту ћелија, када се говори о потпуном слепилу за боје.
Зашто трепнемо кад чујемо гласан звук?
Милан
Зајечар
Ова нагонска реакција назива се трептај услед рефлекса на звучни надражај и један је део заштитног механизма који проради као одговор на могућу опасност. Гласни звуци често могу да буду опасност, а очима је потребно више заштите од других делова тела. Ово трептање брже је и учесталије када је неко уплашен, на пример, када му је речено да ће ускоро доживети електрични шок, чак и ако га не доживи. У тами, трептаји су дужи, а појава је израженија код људи који се плаше мрака. Осећај опуштености и среће смањује реакцију, док је стање трауме повећава. На пример, код људи који пате од посттрауматског стресног поремећаја измерене су увећане рефлексне реакције. Алкохол смањује јачину реакције, док је амфетамини појачавају.
Зашто су нека жуманца светлије боје од других?
Љиља
Земун
Боја јајета зависи од исхране кокошке. Ксантофил је жути пигмент биљака који је, у извесној мери, присутан у свим зеленим биљкама и даје жуманцу карактеристичну жуту боју. Због исхране која подразумева кукуруз или латице цвећа, жуманце ће попримити тамнију жуту боју. Из истог разлога кокошке које су се храниле кукурузом имају жуту кожу. У индустријској производњи, у исхрану кокошака обично се убацују и латице невена и луцерка.
Ако је тачно да мачји бркови имају ширину њеног тела, да ли се продуже ако се мачка угоји?
ЗОРАН ДРАГОВИЋ
Не. Нема непосредних научних доказа, али ветеринари који су мерили бркове различитих врста открили су да бркови подгојених мачака нису ништа дужи од оних које имају друге мачке. Мачићи имају бркове много дуже од ширине тела.
У основи бркова налазе се врло осетљиви нервни завршеци и мачке их користе да осећају облике и површине предмета, да процене раздаљину, па чак и да опажају ваздушна струјања. Оне не виде добро оно што им је близу, тако да се у великој мери ослањају на бркове када желе да препознају предмете у непосредној близини. (Старије јединке и оне које имају тешкоће с видом још више се ослањају на бркове.)
Они лагано расту, а на крају опадну, тако да мачка читавог живота учи да се прилагођава таквим променама. Сама дужина бркова није од пресудног значаја.
Од када се користи гумена паткица за време купања?
Сташа Бабић
Краљево
Играчка у облику гумене патке најчешће је жуте боје и деца широм света радо се играју њом током купања. Њена појава везује се за половину 19. века када је Чарлс Гудјир (1800–1860) открио нову и чвршћу, вулканизовану гуму. Од ње су направљене прве паткице за игру, али због тежине нису могле да плутају. Користиле су се напољу, или у соби, а не у кади.
Питер Ганин (1900–1974), амерички скулптор руског порекла, направио је четрдесетих година прошлог века скулптуру патке. Затим је одлучио да своје дело умножи у мањем и гуменом облику и патентира га почетком 1949. године. Процењује се да је од тада продато више од 50 милиона ових играчака. Омиљености мале жуте патке допринела је и америчка серија за децу „Улица Сезам” у којој један од ликова, Ерни, често са собом носи ову играчку.
Шта је то „усамљени талас убица”?
Влада Микић
Зрењанин
То је талас који је два пута виши од највиших таласа који се могу приметити у одређеним атмосферским условима. Ови „таласи убице” већ су вековима описивани у легендама, али њихово постојање доказано је тек 1995. године када је у Северном мору, на платформи „Драупнер” – делу норвешког гасоводног система – примећен талас од 25 метара. Било који брод који би се сударио с таквим „брдом” воде био би преполовљен, али су ови чудовишни таласи веома ретки. Потонуће теретног брода „Минхен” 1978. године, које је првобитно приписано „тешким временским условима”, један је од потврђених случајева несреће коју је изазвао „усамљени талас убица”.
Која је највиша температура коју животиње могу да поднесу?
Ненад Шапић
Београд
Уобичајена температура тела топлокрвних животиња креће се између 36 и 42 степена Целзијуса, у зависности од врсте. На 50 степени мишићно ткиво почеће рефлексно да се грчи (појава позната под називом топлотна дрхтавица) што би било кобно уколико би се десило свим мишићима у истом тренутку. Ипак, већина животиња умреће пре него што им температура тела достигне 45 степени зато што на тој температури ензими почињу да губе делотворност.
Највиша потврђена температура људског тела измерена је Вилију Џонсу из Атланте и износила је 46,5 степени. Он је 1980. године нађен у бесвесном стању у свом стану, након што је доживео топлотни удар. Иако је преживео, услед тако високе температуре којој су му ћелије тела биле изложене, претрпео је оштећења на мозгу.
Колико пљувачке произведемо током живота?
ТАРА
Врање
Пљувачка је производ лучења пљувачних жлезда. Она се у највећој мери рециклира, уместо да се ствара, и то тако што је стално гутамо, након чега је организам упија. Проток износи отприлике 30 милилитара на сат – нешто више током јела, нешто мање у сну. То значи да бисмо њоме сваког дана могли да напунимо једну литарску боцу, односно да бисмо за 76–77 година напунили 20.000 њих .