Како ајкуле нањуше крв под водом?
Урош Васић
Београд
Кад нешто намиришете у ваздуху, то је последица тога што су се молекули мириса растворили у слоју слузи који облаже ваше носне шупљине. Ни мирисање у води није ништа другачије, осим што су молекули мириса већ растворени у морској води. Ајкуле имају чуло мириса подједнако осетљиво као и друге рибе, те обично могу да открију један молекул мириса међу 25.000.000 осталих, а уколико је хемикалија мириса невероватно јака, успеће да препознају и један њен молекул међу десет милијардидругих. Све у свему, то значи да је ајкула способна да нањуши кап крви у омањем базену.
Шта је „Мпемба ефекат”?
Светлана Папић
Зајечар
Танзанијски средњошколац Ераст Мпемба правио је 1963. године сладолед у школи. У замрзивач је ставио врело млеко помешано са шећером, а резултат је био зачуђујући. Млеко је променило агрегатно стање много пре оног охлађеног. Мпемба је поновио поступак и сваки пут добио исти резултат. Уследили су покушаји с другим течностима и опет је исход био исти. Написао је и објавио рад 1969. године, а појава коју је описао добила је назив Мпемба ефекат.
До данас није са сигурношћу објашњено шта доводи до тога да се врела течност брже замрзава од хладне. Могуће је да је кључ испаравање које утиче на време замрзавања воде, јер се при испаравању губи на маси. Као могући узроци овог феномена помињу се и количина ваздуха у води, почетна температура, околина, проводљивост.
Како се слама запали сама од себе?
Марија
Крушевац
Када је влажност сламе већа од 15 одсто, у њој почињу да се развијају бактерије и гљивице, а током њиховог метаболизма ослобађа се топлота. Слама је одличан изолатор, тако да, ако ови микроорганизми почну неометано да се развијају, велика количина топлоте коју ће стварати у једном тренутку више неће моћи да напусти стог. Упоредо с порастом температуре смањиваће се и број микроорганизама, али ће их заменити екстремофили – организми који успевају да преживе на високим температурама. Након тога температура наставља да се увећава простим хемијским реакцијама и почиње да суши сламу. С обзиром на то да кисеоник може неомeтaно да струји кроз стог, питање је тренутка када ће велика гомила сламе букнути.
Колико су слонови паметни?
САЊА ПРЛИЋ
Нови Сад
Слонови живе у малим крдима и помажу повређеним јединкама доносећи им храну и воду. Јасно показују тугу кад им члан породице угине, а понекад и сахрањују мртве припаднике крда.
Веома дуго памте, имају сложене друштвене везе, а користе алате и помагала да реше потешкоћу која искрсне – рецимо, камење и гране, а умеју и да поломе стабло уколико им се храна налази превисоко.
Посебно је задивљујуће то што разумеју када им нешто показујете руком. Иако ми овај покрет нешто узимамо здраво за готово, највећи број животињских врста, укључујући и шимпанзе, не схвата такву везу између одређеног положаја руке и предмета ка којем је рука усмерена. Уз то, слонови умеју да подражају звукове које производе други слонови, па чак и неке речи које људи изговарају. Препознају се у огледалу, што говори о степену самоспознаје који иначе у животињском свету имају само велики човеколики мајмуни, вране и делфини.
Колико вируси управљају еволуцијом?
Јасна Марић
Београд
Кад говоримо о појединим врстама, вируси имају велики утицај на природни одабир. Водећа претпоставка о пореклу репродукције каже да су многи организми еволуирали тако што су дозволили великим организмима да измене њихове гене довољно брзо да би могли да се носе с променама које носе ткива заражена бактеријама и вирусима. Вируси такође могу да имају непосреднију улогу у еволуцији врста. Такозвани провирус је тип вируса који уграђује свој ДНК право у хромозом ћелије домаћина. Уместо да образују свој ДНК или РНК низ који би једноставно плутао ћелијом, провирус се угради у геном домаћина и предупликује се као и сви генетски кодови. ХИВ је пример за такав вирус, али постоје и други вируси, на пример аденовируси, који се уграде у генски код домаћина, а да за то нема видних знакова. Ово омогућава хоризонтално преношење, где се гени једне јединке преносе на другу заједно с кодом вируса. Ова теорија потврђена је у случајевима неких бактерија, гљива, биљака и зглавкара. Веома је вероватно да су вируси одиграли битну улогу у измештању генетског кода и код неких виших кичмењака.
Може ли свест да се искључује и укључује?
Владимир Лазић
Ужице
Уколико је веровати резултатима недавно спроведених огледа – може. Приликом покушаја да одреде узрок епилептичних напада код једног болесника, лекари Универзитета Џорџ Вашингтон у САД убацили су електроде у његов мозак. Једна од њих налазила се у близини клауструма – танког ткива испод мождане коре, а има улогу сличну оној коју диригент има у оркестру: усаглашава различите истовремене делатности мозга. Свест обично подразумева призоре које видимо, звуке, мисли и осећања. Да ли је клауструм оно што чини свест стварном и могућом? Кад су лекари пустили струју кроз електроду, болесник је остао у будном стању, али је изгубио свест. Престао је да обавља посао који је до тада радио и почео празно да гледа кад су лекари почели да му постављају питања. Када је надраживање овог дела мозга престало, болесник је повратио свест. Чини се да је за тумачење свих утисака које примамо из спољашње средине потребан читав мозак, али се такође чини да је потребан и „прекидач” у виду клауструма како би све било постављено на своје место.
Да ли је багдадска батерија стварно била батерија?
Влада Микић
Београд
Багдадску батерију открили су 1938. године немачки археолози и сматра се да би могла да буде старија од два миленијума. Састоји се од глиненог ћупа, цилиндра од бакра и гвоздене шипке. Кад се посуда напуни течношћу слабе киселости – рецимо сирћетом – батерија произведе струју напона од око 1 волт. Иако многи стручњаци ову археолошку ископину називају батеријом, и даље нико не може да докаже која је била њена изворна намена. Једна од претпоставки гласи да је ћуп био коришћен као галванска ћелија, односно да је систем служио за наношење танких слојева племенитог метала на други метал.
Шта су Мали Метеори?
Светозар Чолић
Београд
Мали или Књажевачки Метеори у ствари је клисура Ждрело која се налази у атару села Стогазовац. Кроз 300 метара дугачко ждрело протиче Зубетиначка, односно Стогазовачка река, поред које се уздижу посебни облици кречњачких стена висине 70-80 метара. Издвајају се литице Лисичји камен, који се назива још и Момин или Девојачки камен, и Здравачки камен. За разлику од грчких Метеора, у Ждрелу постоји само једна црква, по имену Видовдан, коју је по народном предању саградио кнез Лазар. Дно клисуре особено је по великом броју обрушених блокова стена који су створили велике вирове, као што су Сињи вир, Телчи вир и Петковски вир. Посебност је тешко приступачна Маркова пећина у којој је, по предању, често боравио Краљевић Марко.