Да ли се мање покисне ако се по киши трчи него ако се хода?
Никола
Београд
Ко год се на киши нашао без кабанице или кишобрана био је мокар, без обзира да ли је трчао или ходао. Истина је да ако трчимо на киши проведемо мање времена, али понекад се догоди да се тако покисне више него док се хода. Да ли ће неко да покисне више или мање зависи у ком правцу капи падају и брзине којом човек треба да се креће, кажу научници. А како се према ударима кише усклади корак, најједноставније је објаснити сликовитим примером. Ако киша пада према вама или на вас, треба да трчите према заклону што је могуће брже. Ако пада под углом према вашим леђима, тада треба корачати или трчати истом брзином којом пада киша, односно упоредо с њом.
Како се зове птица из цртаних филмова о Пери Којоту и Птици тркачици?
ВАСИЛИЈЕ МИЛИЋ
Сврљиг
Прослављена цртана Птица тркачица заправо је животињица која живи у калифорнијским пустињама. То је Geococcyx californianus, птица висока око 25 центиметара и тешка пола килограма. Занимљиво је што, иако има крила, готово никад не лети, већ хода, тачније – трчи, достижући брзину од око 24 километра на час. Док трчи, калифорнијска птица држи груди усправно и укочено попут спринтера. Уколико уочи опасност, одмах почне да бежи.
Истини за вољу, којот лако може да је сустигне, за разлику од оног у цртаћу. Такође, глас калифорнијске тркачице није сличан оном који испушта њена имењакиња из цртаног филма, већ је сличнији гугутању голуба.
Зашто су пахуље шестокраке?
ДУШАН
Нови Сад
Пахуљице су најлепше и најсавршеније дело природе. Такав јединствен облик не би могао да створи ниједан уметник. А у свакој снежној олуји на земљу падне безброј пахуљица међу којима нема две једнаке. Кад се вода замрзне, образује кристале. Молекули се образују и распоређују на посебан начин или добијају одређени геометријски облик.
Молекул воде састоји се од два атома водоника и једног кисеоника. Због тога се овај молекул кристалише у тространу или шестострану геометријску фигуру. Вода која се замрзава и претвара у снег налази се у атмосфери у облику водене паре. Сићушни кристали који се образују носе ваздушне струје. Крећући се горе-доле, кристали се окупљају око честица прашине или капи кише. На стотине кристала окупи се око једног језгра и кад гомила постане довољно велика, почне да се спушта на земљу као пахуљица. Величина пахуљице зависи од температуре. Што је хладније, то су пахуљице ситније.
Шта је лифт који кружи?
ЉИЉАНА
Јагодина
Лифт који кружи изумео је енглески инжењер Џером Хол 1884. године. Овај лифт се не зауставља на спратовима и у њега човек мора да уђе и изаће током вожње. Кабина стално кружи кроз два паралелна отвора и чини неку врсту непрекинутог ланца. Пошто тај ланац подсећа на бројанице, лифт је убрзо назван „патерностер”, на латинском – „Оче наш”, почетак молитве која се изговара док се у руци окрећу бројанице. Други тврде да је тако назван јер су се људи који су се возили плашили да нешто може да им се догоди, па су изговарали „Оче наш”.
Ови необични лифтови постоје и данас, али у малом броју зграда. Има их у Мађарској, Чешкој, Великој Британији, али и код нас у Београду, у згради Железнице. Иако се показало да нису „опасни по живот”, како су неки тврдили, ипак су замењени лифтовима који се на одређеном спрату зауставе и не померају се док се не притисне дугме.
Кад је настао израз „седам мора”?
АНА МИЛОЈЕВИЋ
Београд
Израз „седам мора”, који обухвата све велике морске површине, настао је још у антици, кад су сва позната водена пространства дељена на седам мора. У старом веку у тих седам мора спадали су: Европско (Средоземно) море, Персијски залив, Црвено, Источноафричко, Западноафричко море, Индијски океан и Кинеско море. Касније, од 16. до 18. века, сва светска мора подељена су на Северно и Јужно ледено море, Северноатлантски и Јужноатлантски океан, Северни и Јужни Пацифик и Индијски океан. Опет седам.
Зашто кратковидост код људи није искорењена природном селекцијом?
Наташа Гајић
Земун
На исти начин може да се постави и питање зашто природном селекцијом нису искорењени рак или дијабетес, или зашто сви не трчимо 100 метара за мање од 10 секунди. Међутим, природни одабир није нож којим можемо да одстранимо све што није савршено.
Кратковидост није обољење, већ природна промена ока и његове могућности изоштравања. Људски вид креће се од далековидог до кратковидог, а графикон којим би се то приказало имао би облик звона. Природни одабир незнатно даје предност онима у средини тог графикона, али не у толикој мери да одстрањује све промене унутар једне врсте.
Ко је октрио Рт добре наде?
НЕВЕНА МИХАИЛОВИЋ
Лозница
Најјужнију тачку Африке, Рт добре наде, открио је португалски морепловац Бартоломео Дијаз (1450–1500). Овај храбри морепловац у ствари и није био свестан да је он први који га је опловио, јер се то десило током тродневног невремена у зиму 1487–1488. године. За време ове пловидбе, Дијаз је стигао до Бушманске реке, а на повратку, кад је време било лепо, видео је рт и назвао га Олујни рт. Тадашњи португалски краљ променио је овај песимистички назив у – Рт добре наде. Као члан Кабралове флоте, Дијаз је касније учествовао у још једној пловидби, али је потонуо са својим бродом у олујном невремену управо у близини Рта добре наде.
Како паукови прелазе с једног дрвета на друго?
МИЛИЦА MИЛИЋ
Чента
Паукови то раде веома вешто, али најчешће уз помоћ ветра. Најпре баце једну нит своје мреже низ ветар. Затим другу, трећу, чекајући коју ће ветар добацити до неке суседне гране или дрвета. А будући да је крај, односно почетак нити лепљив, то значи да ће се пре или касније негде закачити. Кад се нит залепи, паук се по њој креће као жонглер и прелази с једног места на друго. Поједини паукови и сами се препуштају ветру, претходно се увивши у мрежу.
Што се тиче паукових нити, оне су сачињене од беланчевина које луче ови зглавкари. Чим дође у додир с ваздухом, та слуз постаје чврста и веома савитљива. Уз помоћ сопственог „предива” паук лови плен и помера сe.